Sve, samo neće biti lako: Partizan je poslednjih godina izgubio mnogo, a sada MORA da dobije

Tek što je završen žreb za drugu rundu kvalifikacija za Ligu konferencija, u Srbiji su potrčali da istaknu da je Partizan "dobro prošao" prilikom izvlačenja parova i da mu prvi rival, bilo to Una Strasen iz Luksembruga ili La Fjorita iz San Marina, neće predstavljati problem.

Ovakva tvrdnja, barem kada je reč o crno-belima, danas predstavlja neupućenost, drskost ili život u nekim prošlim vremenima, kada je zaista "parni valjak" protiv ekipa sličnog renomea nosio epitet izrazitog favorita. Ali i tada je umeo neočekivano da zariba i da se obruka. Sećaju se navijači Partizana brodoloma protiv Šamroka, dva poraza od Asterasa, "petarde" Makabija Petah Tikve usred Beograda, a oni nešto stariji senzacionalne eliminacije od Fljamurtarija. Zvuka prečke posle udarca Kušte koji i danas, skoro četiri decenije kasnije, i dalje odzvanja u glavama partizanovaca.

Srpski klubovi su prethodnih godina doživeli niz neprijatnosti u Evropi. Brukali su se protiv Flore (Estonija), Kija (Farska Ostrva), Mornara (Crna Gora), Gzire (Malta)… I to sve u kvalifikacionim utakmicama u kojima su nosili breme favorita.  Za razliku od nekih prošlih vremena, kada su Partizan i Crvena zvezda bili za koplje iznad konkurencije iz Srbije, danas je situacija drugačija. Crveno-beli su se izdigli daleko iznad svih, a crno-beli sveli na nivo prosečnih superligaša, s tim da se ne može tvrditi ni da su drugi klub u državi, jer rezultati govore suprotno. U ovom momentu to je Vojvodina, i po igračkom kadru i organizaciono. 

Partizan je cele tri sezone bez nastupa u evropskim ligama i za to vreme, kroz kvalifikacije za sva tri UEFA takmičenja, zabeležio je 11 poraza, pet pobeda i jedan remi. Tek prošle godine je uspeo da da "znak života", kada je sasvim solidno nastupao kroz kvalifikacije za Ligu Evrope i Ligu konferencija, ostvarivši četiri trijumfa i dva poraza. Protiv AEK-a iz Larnake i Hibernijana jednostavno nije imao ni sreće.

Precizno, u poslednje tri evropske sezone, "valjak" je iz osam dvomeča samo dva puta izašao kao pobednik: posle trilera sa azerbejdžanskim Sabahom i trijumfa nakon penala i maestralnog izdanja sa ukrajinskom Oleksandrijom - ukupne pobede od 6:0. Što je bez sumnje nešto najsvetlije iz Evrope za Beograđane u te tri godine. Ali, sama činjenica da predstavnici Kipra, Škotske, Azerbejdžana… danas predstavljaju velike izazove za Partizan, kao i gore navedeno o srpskom fudbalu u evropskim takmičenjima, brani nam da pomislimo da neki rival može da bude lak zalogaj za Partizan.

Danas "srećom" nazivamo dobijanje za rivala nekog iz para koji čine predstavnici San Marina i Luksembruga. Ili "dobro je, nisu" slovenački Koper, te pobednici duela Mornar (Crna Gora) – Inter Eskaldes (Andora) i Bohemijan (Irska) – Sent Džozef (Gibraltar). Nekad se žreb, barem za ovu fazu takmičenja, dočekivao rasterećeno i sa jednom idejom – "koga god da izvučemo, moramo da prođemo. Mi smo Partizan".

Pred trenerom Sašom Ilićem i igračima je težak izazov i veliki pritisak, što je posebna otežavajuća okolnost ove sezone u Evropi. Svi krediti su davno potrošeni (podignuti) i pravo na kiks ne postoji. Partizan jeste favorit, ali daleko da je izraziti i da bi eventualna eliminacija već na startu bila senzacija. Nekada sigurno – danas samo iznenađenje.
Što pre priznamo da je većina klubova iz Srbije (svi osim Crvene zvezde) na granici druge i treće evropske lige, biće nam lakše. Nema nam lakih protivnika, jer smo to, u međuvremenu, mi postali drugima.