Ako kreneš pogrešnim putem, svaki korak vodi dalje od cilja

Ako kreneš pogrešnim putem, svaki korak vodi dalje od cilja. Ova misao uglavnom oslikava jesenji hod po mukama fudbalera Crvene zvezde, a započeo je još letos i to posle dvomeča sa Pafosom i eliminacije iz UEFA Lige šampiona.

Da krčag ide na vodu dok se ne razbije, videlo se sinoć kada je Vojvodina prekinula svetski rekord crveno-belih od 159 ligaških uzastopnih mečeva bez poraza na stadionu "Rajko Mitić", a započet posle poraza od Paritzana u aprilu 2017. godine. Porazi su sastavni deo fudbala, moraju jednom da se dogode, ali jedno je izgubiti a odigrati dobro, a sasvim nešto drugo je "poginuti bez ispaljenog metka".

S obzirom na to da svaka kriza, a Zvezda ne pamti u kada je nanizala tri poraza i dva remija u osam vezanih mečeva Superlige, ima svoje lice i naličje, svoje subjektivne i objektivne okolnosti.

Kada pričamo o odgovornosti, treba reči da prelazni rok nije dao očekivano. Golman Mateus je fantastičan, jedino je pojačanje za ambicije kluba i tu je tačka. Mnogo se više očekivalo od Rodrigao, Miloša Veljkovića, Naira Tiknizjana, jer su njih trojica uz Seola trebali da očvrsnu odbrambenu liniju. A, često nisu.

Šavi Babika je razočarao u uvodnim mečevima, a zatim se povredio i još uvek ne znamo o kakvom se igraču radi. Mahmudu Bađo je nesnađen, Tebo Učena je napravio brojne kikseve uz naivna isključlenja, a činilo se bar fizički da je dobar materijal. Tomas Handel ne prikazuje igre kao iz Gimaraeša, ne preuzima rizik u igri i netipično za Portugalca mnogo igra unazad. A, trebalo je da donese evropski kvalitet. Marko Arnautović je klasa, ali ne može da veže čeitiri meča bez povrede... Na posletku, uloženo je poprilično novca u sva ta pojačanja, ono što su prikazali nije ekvivalentno pruženim na terenu.

Koliko je kasna prodaja Šerifa Endijaja bila pogubna pokazao je teren, otupljena je oštrica napada i izgubljena "dubina". Lako su u Zvezdi odustali od Milana Rodića i Gelora Kange, igrače kojima su isticali ugovori, ali koji su želeli da ostanu i koji bi u moru povreda iskustvom, posvećenošću i kvalitetom doprineli boljim rezultatima.

Objektivne okolnosti za Vladana Milojevića su povrede. Ne pamte na "Marakani" kada su im glavni igrači otpadali jedan za drugim i to u ključnim momentima sezone. Posle sjajnog početka, Radeta Krunića je povreda na meču sa Pafosom odvojila od terena, vratio se, ali se još uvek muči da dostigne formu. Nemanja Radonjić je malo-malo povređen (bio je i suspendovan), Marko Arnautović je odigrao zbog povreda samo 14 mečeva (četiri gola, pet asistencija), samo je u jendom periodu igrao na četiri meča u nizu. Veljković i Rodrigao su takođe pauzirali, Babike nije bilo dva meseca... 

Kada tome dodamo da je kapiten Mirko Ivanić u dobrom delu sezone ostao bez "goriva", da je Timi Maks Elšnik daleko mod prošlosezonskih izdanja, da Aleksandar Katai daje koliko može, a sigurno nije planirano da ima ovako veliku minutažu, onda je i logično da Zvezda nema strukturu igre i uigranost, te da se muči i sa rivalima od kojih je znatno kvalitetnija.

Gledanje u leđa Partizanu posle 18 kola, a posle pobede u derbiju je svakako neuspeh za crveno-bele, a dve krvave pobede nad Lilom i FCSB-om su donekle vratili srpskog šampiona u traku koja vodi ka Top 24 u UEFA Ligi Evrope.

Međutim, na jedan od dva ključna meča za dostizanje tog cilja (drugi je Male u januaru), a to je gostovanje Šturmu u Grecu u šestom kolu UEFA Lige Evrope, umorna Zvezda ide bez Arnautovića, Radonjića, Učene, možda i bez jedinog raspoloženog špica Bruna Duartea koji je protiv Vojvodine dobio jak udarac u skočni zglob i završio sa kesom leda na nozi.

Vladan Milojević nikada nije izgledao ovako umorno, zabrinuto kao u poslednjih 45 dana. Nije mu lako jer se suočava sa neželjenim scenarijom u radu i na kraju se i on uklapa u onu početnu misao - ako kreneš pogrešnim putem, svaki korak vodi dalje od cilja.