Eho Zvezdine pobede: Balon nije pukao, pritisak počeo da popušta

Olakšanje. I to u celoj Crvenoj zvezdi. Tako bi mogao u jednoj reči da se opiše trijumf nad Lilom. Pritisak, pogotovo u poslednjih mesec dana bez pobede, punio je balon vazduhom i na meču sa Lilom bio je na ivici ili da pukne ili da proradi ventil i on počne da popušta.

Kad je sudija svirao kraj i Zvezda upisala prvu pobedu u UEFA Ligi Evrope, koja je vraća na željeni pravac, a on je plasman u nokat fazu, pao je kamen sa srca svima. Od čelnika kluba na čelu sa generalnim dirketorom Zvezdanom Terzićem, preko trenera Vladan Milojevića, igrača, pa sve do navijača, koji ni do pola nisu ispunili tribine stadiona Rajko Mitić. Eto, toliko su verovali...

Bilo je tokom 90 i kusur minuta borbe sa četvrtim timom Francuske i uspona i padova. I dobrih minuta (po 15 uvodnih u oba poluvremena i 15 na kraju), i perioda sa brojnim greškama, nervozom, gubitkom i onako poljuljanog samopouzdanja. Ali, nešto je bilo isto tokom meča: pravi pristup, želja, borbenost da se odustane jer dok se igra ima nade i da se pobedi.

Reakcije svih u klubu posle pobede jasno su pokazivali da su to ljudi sa mnogo briga, bez dobrog sna u dužem periodu, ali isto tako spremni da se bore do kraja. Zato su delovali kao "ispumpani balon" spočitavanih ljudi sa kraijerama, a puni emocija, nekog ponosa. Generalni direktor Zvezdan Terzić je rekao da je trener Milojević najveći pobednik, jer je istrpeo svašta, a uprava verovala u njega u periodu kada Zvezda nije umela da pobedi i delovala u Bragi, Nišu kao "izgubljena u magli u lošem filmu prenaglašenih iluzija".

Nije lako Milojeviću, a ni pobeda nad Lilom neće mnogo promeniti jer će i dalje morati da čita kako dolazi Alberto Rijera (njegov menadžer Bara je bio i sinoć na utakmici), kako nema svlačionicu uz sebe, kako "ovo", kako "ono". Mnogo toga kad je igra u pitanju može da mu se stavi na panel raznih mišljenja, ali malo ko zna kako je to zaista "unutra", iza zidova "Marakane".

Ono što je važnije od Milojevićevog izliva emocija, reakcije na kritike, priče o Zvezdinom vojniku i klupskoj privrženosti (bespotrebno, jer to nikad ne može da se dovede u pitanje), nuđenje novinarima javne ostavke (ako treba), ostaju na margini pred činjenicom da je uspeo da probudi tim, da on deluje "Milojevićevski" - borbeno i odgovorno do fanatizma.

 

 

"Ja nisam trener Zvezde, ja služim Zvezdi, u oba mandata, znate kako sam došao prvi put, kad niko nije hteo. Ja sam uvek tu, Zvezda je moja porodica. Ako želite, evo daću ostavku odmah, klub je ima, otići ću odmah, ali verujem da sam zaslužio više poštovanja. I verujem da je to uticalo i na igrače", prokomentarisao je Milojević.

Da pređemo na tim. Golman Mateus i desni bek Seol su bili i ostali jedine dve konstante u ekipi od starta sezone. Bili su jedni od junaka i sinoć. Ali, Zvezda nije pobeđivala jer su glavni protagonisti Rade Krunić, Mirko Ivanić i Marko Arnautović, iz raznih razloga (povrede, forma) bili ispod svog nivoa. A, baš njih trojica su izgledali kao turbo-dizelaši kojima ne rade po dve dizne, pa štucaju u nemoći da se utrkuju sa boljim "kolima".

Od drugog velikog zicera Igamanea (61), te dizne su se jednostavno otpušile, Krunić je počeo da povezuje, Ivanić da uključuje turbo pogon, a Arnautović, koji je od starta bio "nabrijan" da pokaže klasu iako se dugo sam rvao sa dvojicom-trojicom igrača rivala, pokazao nivo Serije A. I otud, kad je Mateus učino na kraju da Žiru ne nastavi tamo gde je stao pre sedam godina sa Arsenalom, a sudija svirao kraj, videli smo histeričan trk Ivanića ka "Severu", a zatim i pesmu iz sveg glasa svih igrača, koji su se nekako ujedinili u davanju svega što imaju u plućima i nogama.

"Bio je dogovor da nam ne bude krivo kada uđemo u svlačionicu nakon utakmice da nismo dali svoj maksimum. Možda bih mogao izostaviti rezultat, možda smo imali i malo sreće, ali ono što se ceni i što navijači vole jeste što smo dali sve od sebe. Na kraju nas je Bog nagradio. Hvala navijačima što su ostali uz nas iako smo imali krizu. Nadam se da dolaze bolja vremena i siguran sam u to, jer smo mi to zaslužili", istakao je Krunić.

Zvezda je, svi se nadaju i očekuju, prodisala. Pobeda je došla kao sedmica na Lotou nekom siromahu, šanse da se protiv FCSB, Šturma, Malmea i Selte domognu kote od 12 bodova za plasman među 24 najuspešnije ekipe koje nastavljaju takmičenje u februaru drastično su porale, kaže kompjuter na čak 63 odsto.

Dovoljno iskustva imaju u Zvezdi da znaju da je balon uvek pod pritiskom, da se brzo puni, a sporije prazni. Moraju da iskoriste ovaj talas i nastave da voze na njemu do kraja decembra, da bilduju samopouzdanje jer bez njega nema ni igre, ni sreće, ni rezultata.