Ironija sudbine: Pravilo o dva bonusa krokira napad na Lugano

Bilo je pitanje vremena kada će se Partizan saplesti u Mozzart bet Superligi Srbije. Ako je i postojala uteha u maksimalnom učinku u domaćem prvenstvu, naspram poražavajućih rezultata u Evropi, ona je konačno ugušena u kiksu koji se nazirao u igrama crno-belih. 

Osetili su fudbaleri Aleksandra Stanojevića gorku realnost kroz takmičenja Starog kontinenta, a danas im je i IMT u Zaječaru pokazao da nisu sigurni ni u granicama svoje zemlje. Posle 0:0 na "Kraljevici" i ispunjenog drugog poluvremena svime sem golovima, ipak se krokiraju obrisi promene koja bi mogla napraviti apsolutno čudo (uistinu nezasluženo) protiv Lugana u četvrtak. 

U odnosu na uvodni deo igre, u kojem se apsolutno ništa nije dogodilo (sem toga da je Aleksandra Lutovca zaustavio Aleksandar Jovanović, dokazavši da golmanska pozicija i dalje radi bolje i više nego što se od nje očekuje), dočekali smo potpunu promenu temperature po ulasku u drugih 45 minuta.  

Partizan je izašao spreman da se bori, čak i zapreti "traktoristima". Blizu gola su bili crno-beli kada je Mario Jurčević matirao Belića, ali ne i Konstantinova, a takođe je i Gajas Zahid imao odličnu priliku u prvom minutu nastavka. Đorđe Jovanović je pokušao glavom, a Ksander Severina je (mora se priznati srećom) postigao pogodak koji je poništen zbog igranja rukom u začetku akcije. 

Ono što je donelo potpuni preokret, koji će ostati samo jasan onima koji su gledali meč, jer rezultat peva pesmu neuspeha, bio je ulazak Ibrahima Zubairua. Fudbaler iz Gane je po levom boku uneo neki tinjavi plamen u usahlu ekipu i ponovo naterao gledaoce na pitanje - da li bi ovaj dečko morao da počinje sve utakmice? 

Odgovor se sam nameće. Još od svog debija protiv Dinamo Kijeva, kada je inače ubeležio svoju prvu asistenciju, postalo je jasno da sa Zubairuom, Partizan dobija ono što je nekako sam sebi neutralisao godinama unazad - živost. Dobro, nije rešenje u jednom igraču, ali od temelja se kuća gradi, a sa mladim fudbalerom po boku koji je evidentno željan nadmetanja (za razliku recimo od njegovog kurasaovskog kolege na suprotnoj strani) i dokazivanja, možemo reći da je to kakva takva potpora. 

Nije blistao protiv Dinama, iako se u Lublinu statistički jedini put i upisao, ali to je pokazatelj dve stvari: da je sivilo ekipe zarazno, te da još to nije igrač koji pravi razliku kvalitetom, naročito ne protiv tima kadrog za Ligu šampiona. 

Ali ako su Ukrajinci bili daleko iznad nivoa Partizana, ako su se pokazali kao nedostižne Prokletije, Lugano se predstavio kao Fruška Gora - i dalje daleko od uravnoteženog, mada premostiv, što je prvo poluvreme i indikovalo. Partizan je počeo sa momkom iz Gane po levom boku, i definitivno se videla mala, ali u totalnoj letargiji ekipe, značajna razlika. Energijom, trčanjem i zalaganjem, Zubairu se izdvojio i pokazao do nedavno nezamislivu želju za nekog igrača u crno-belom timu. Izgarao je na terenu, ali zato i zaradio žuti karton u 29. minutu, zbog čega ga je Aleksandar Stanojević izveo u nastavku. 

Tada je Partizan potpuno izgubio na prodornosti u tranziciji (treba istaći da su izašli i Mateus Saldanja, i Aldo Kalulu), a na kraju iz bezopasnosti prešao u prekomernu defanzivnost ispred svog kaznenog prostora, usled koje je i primio pogodak, ali o tome je već pisano. 

Potpuno obrnutu predstavu videli smo protiv IMT. U prvom delu igre, Partizan je bio zainteresovan koliko i osnovac u prvoj smeni - bespomoćno i bezidejno prisustvo sa nekakvim obrisima igre, a u nastavku se ona pomakla sa mrtve tačke, i ponovo je Ibrahim Zubairu bio na terenu za veliku promenu.

 

 

Direktno nije učestvovao u akcijama koje su pretile golu "traktorista" (sem u dva ne toliko karakteristična navrata: prvi kada je zapretio glavom, i drugi kada bi bio u odličnoj poziciji, da mu Đ. Jovanović nije "skinuo" loptu pred očima), ali je njegovo prisustvo po levoj strani znatno više nateralo protivnika da se pazi, nego što je to bio slučaj kada su krilni parnjaci bili Nemanja Trifunović i Žoao Grimaldo, o kome ne treba previše trošti ireči, s obzirom da je tek stigao u crno-beli tabor. 

Čak i kada se prisetimo 20 minuta protiv bivšeg kluba momka iz Gane, vidimo da je i sa malo vremena uspeo da tri puta zapreti protivniku. Pokazao je nesebičnost kada je prodirao ka golu protivnika i asistirao Zahidu, da bi se njegova ranija kretnja uhvatila iza zadnjeg defanzivca Jedinstva. Do sada, ako izuzmemo Dinamo (a tu je bio konkretan), popularni Zuba je prošao svaki kontrolni - trajao on 45 minuta, ili duplo manje. 

Možda, i samo možda, ta živost, želja i mladalački delatni princip, koji bezumno uleće i nesmotreno gazi pred sobom, mogu napraviti neki pomak koji bi čudesno doneo nadu u Švajcarskoj protiv Lugana. Ono jedino što se može izgubiti isprobavanjem Zubairua na 90 minuta (ili makar više od jednog poluvremena) u Ligi Evrope je još jedan meč u internacionalnim utakmicama, a takvi gubici su postali regularna pojava u Humsoj, tako da se neće mnogo promeniti.

Videli smo da Stanojević nije preterano verovao takozvanim "bonusima" kada dođe do evropskih izazova, ali možda je vreme da jedan od njih pokaže kako novouvedeno pravilo o dva mlada igrača na terenu u Superligi ipak jeste donelo nešto dobro crno-belima, koji su se vokalno protivili prihvatanju istog.