Ulcinj će od subote do utorka biti centar jugoslovenskog fudbala: Lane igra - sad Mundijal

I bi igra. Ne samo Ivanova, ali zbog njega zaigrana. Možda je ta igra, na fudbalskom terenu dužine od Vardara pa do Triglava i širine od Palića sve do Dubrovnika trebalo i ranije da se desi. Možda je mogla da se dogodi i negde drugde - neko će reći da joj je Sarajevo moralo biti prava adresa, mada bi postojala dilema da li da bude na "Koševu" ili na "Grbavici".

Neko drugi bi poželeo da je smeštena u Zagrebu, po sred "Maksimira", a neko treći bi, pak, istakao kako je jedino mogla da se igra u Beogradu. Svejedno je da l' na "Marakani" ili na "JNA". A opet, čini se da bi s punim pravom neko četvrti mogao da upita: "Kad je već Ivanova, zar nije logično da je u Splitu, na 'Poljudu'?"

Neko bi, možda, izabrao Titograd, jer taj neko bi morao da ima bar 40+ godina i da pamti da je Budućnost bila iz Titograda, pa tek onda iz Podgorice. Iako je, realno, bilo obratno. Al' možda je baš najbolje što je započela kraj obale Jadrana, na Pristanu, gde su jedan za drugim aplauz dobijali eks Jugosloveni.

I tako nam se desio Ulcinj.

Ulcinj otvorenog srca da prihvati svakog ko je nešto značio na fudbalskom polju velike Jugoslavije i Ulcinj širokih ruku da svi oni mogu da stanu u jedan zagrljaj. I nije ni bitno što se ta igra zaigrala, a zaigrala se jer se zaigrao jedan bivši košarkaš(čić) - mada on često podvlači da nije baš sam sve režirao - željan da junake svog detinjstva vidi izbliza kao nekada na crno-belom ekranu.

Nije mu bilo dovoljno što je mogao da baš "Kao nekada", kroz projekat na TV Arena sport, evocira uspomene gledajući neke nove loptaše po regionalnim stadionima. Želeo je, one pređašnje, da pita kako su, zašto su i gde su? Došli, bili i otišli...

TV Arena sport

 

I neka je taj Pavle Pepđonović uspeo u svojoj nameri. Prošlog novembra, na premijernom trodnevnom druženju, Ulcinj je darivao fudbalsku priču Ivana Gudelja. A pomno su je slušali i u nju dodali još koje svoje iskustvo, između ostalih, Dejan Savićević, Mehmed Baždarević, Miloš Šestić, Faruk Hadžibegić, Ljubomir Radanović, Stanislav Karasi, Radmilo Mihajlović, Miodrag Kustudić, Bajro Župić, Ivica Šurjak... Tri dana i tri noći bez prestanka, uz muziku i po koju čašu vina, more je imalo šta da čuje.

I mnogi će je opet pričati - a more jedva čeka da neko i nešto nadjača šum njegovih talasa - pošto je igra tek počela. Sada naslovljena kao "Ulcinjski Mundijal prijateljstva", jer ako se sa nekim redovno družite, makar to bilo i jednom za 365 dana posle 20 ili 30 godina bez kontakta - a bilo je i takvih slučajeva - šta ste drugo no prijatelji?

Organizatori kažu, a valja im verovati, da će doći i Slobodan Marović, Ranko Stojić, Fahrudin Omerović, Davor Jozić, Budimir Vujačić, Ivan Ćurković, Miloš Bursać, Miloš Đelmaš, Dragi Kanatlarovski, Miodrag Božović, Damir Čakar... Od subote 25. novembra pa zaključno sa prvim sledećim utorkom, Ulcinj će imati i pravo olimpijsko selo kojim će šetati Zoran Slavnić, Svetlana Kitić, Šaban Trstena, Mirko Puzović...

I VAR sobu iz koje će sve "nadgledati" Mateo Beusan, Goce Popev, Salem Prolić, Dobrivoje Srećković... Njihov jedini pravi zadatak biće da procene hoće li vremenski uslovi dozvoliti da se odigra revijalna fudbalska - a kakva bi druga? - utakmica učesnika Mundijala. Svakako će, bez obzira na eventualnu kišu, nisku temperaturu i hladnu vodu blizu ušća Bojane u Jadran, biti prikazani dokumentarni filmovi o Miroslavu Ćiru Blaževiću i "Više od igre, više od života" crnogorskog novinara Milutina Grgura.

I tako do sledeće godine kada će svi Ulcinjani, sigurni smo, otprilike u ovo isto vreme biti ponosni organizatori trećeg druženja idola detinjstva i dečaštva Pavla i drugara. Jer, kad se nešto ponavlja iz godine u godinu, a sva je prilika da će tako biti, i pritom ne dosadi već, naprotiv, privuče sve više i više ljudi, deluje da vredi. A ako se po jutru dan poznaje, čini se da je ova priča osuđena na uspeh. O tome će suditi ljudi i godine koje dolaze.