Ritam da te pitam: Rijera ne može da napravi igru sa desetak fudbalera

Crvena zvezda "odmara" na "plus šest" u Superligi Srbije. Splet rezultatskih okolnosti, remi Vojvodine sa IMT-om, doveli su da aktuelni šampion bude na domaćem tlu tamo gde želi, ali kada se pomene igra, rad Alberta Rijere, onda je sve usmereno ka 15. oktobru i startu u UEFA Ligi konferencije.

Na startu Zvezda gostuje Luganu, švajcarskom lideru koji je na pauzu otišao sa impresivnim učinom u šampionatu od osam pobeda i remijem, uz gol razliku 27:7. Ima dobru igru, raspoređene uloge, čak je štoper, Haićanin Hanes Delakroa upisao het-trik u nedelju protiv Lozane!

Sa druge strane, Rijera na devet mečeva izveo devet različitih postava, samo delimično se nazire šta želi da igra, ali razočaravajući je ritam i brzina, što je posebno akcentirao posle pobede nad Radničkim iz Niša. 

"Sa ovim ritmom koji smo igrali protiv Radničkog, u Evropi to nije dovoljno. Moram da budem iskren prema klubu, moram da budem iskren prema svojim igračima, jer moram da zahtevam više. Sa drugom brzinom, možda je ovde danas to dovoljno, ali u Evropi morate da ubacite u petu brzinu. Ono što moramo da uradimo jeste da igramo za sebe, da podignemo ritam, da igramo drugim ritmom, tako ćemo biti spremni za Evropu. U redu, moramo da igramo prvenstvene utakmice, ali ritam je za mene bio nizak, i igrači to već znaju, moramo to da popravimo", rekao je Rijera posle utakmice.

Problemi se znaju, ali kako da se otklone, poprave, uobliče, kada Rijera na pauzi ima desetak fudbalera, jer je njih 14 na reprezentativnim obavezama, a Rade Krunić, Tebo Učena van stroja? Odgovor nije neophodan. Ono što Rijera može je da osveži veterane Aleksandra Kataija, Mirka Ivanića, Marka Arnautovića, da spremi Mihaila Ristića, koji je ušao protiv Nišlija, da poradi sa Milošem Veljkovićem, Jutom Nakajamom, Rodrigaom, Tomasom Handelom, Osmanom Bukarijem i Bamba Dijengom. To je to, uz omladince koje mora da angažuje da bi osmislio trening...

 

 

Realno, nisu svi treneri isti, nekima je potrebno manje, nekima više vremena da uspostavi svoju filozofiju. Ali, ono što jeste činjenica:  Rijera je imao dovoljno vremena i utakmica da skenira roster, zatim da postavi defanzivu i radi na mehanizmima i brzini igre. Devet mečeva, devet različitih sastava, jedan, ali bolan debakl u Plzenju, pobeda u derbiju i sijaset nedovoljno kvalitetnih patrija koje su dobijene na klasu igrača, a ne na igru su siže njegovog boravka na "Marakani".

Superliga nije Rijerin reper već - Evropa. Sve sem uverljivog prolaska u nokaut fazu bio bi neuspeh. A, Lugano, Kopenhagen i Gent su lideri u svojim zemljama, Trabzon je u subotu sa Salahom deklasirao Galatasaraj, a Iberija i Inter Eskaldes su autsajderi, ali su u svojim zemljama (Gruzija i Andora) marka.

Zato, svi čekaju 15. oktobar, da se vidi šta šampion Srbije može u najslabijem evropskom ešalonu.