Od šest vezanih titula do vreće za udaranje, čak i "malim" klubovima: Ima li kraja padu Partizana?

Ne kaže se džabe pazi šta želiš, možda ti se i ostvari, jer navijači Partizana možda baš na kraju ove sezone dočekaju da im voljeni klub ispadne u niži rang i, sa nekim novim klincima iz svojih fudbalskih klupa, krene od nule, u potpuni reset, što mnogi među njima odavno vide kao jedini put ka ozdravljenju teškog bolesnika iz Humske 1. Čija su dijametralno suprtotna izdanja u kvalifikacijama za Ligu konferencije bila samo kap u dubokom okeanu problema i beznađa. 

Iz perspektive nekadašnje moći u uticaja crno-belih takav rasplet nezapamćene rezultatske krize čini se, ipak, nemogućim, mada surovo turobna realnost sugeriše drugačije. Jer, vicešampion Evrope iz prošlog veka vozi u trećoj brzini - u rikverc. "Parni valjak" iz kola u kolo Mozzart Bet Superlige 2026/27 pada na sve niže i niže grane, bez jasnih naznaka zaokreta.

Osvajač šest vezanih titula, u periodu između 2008. i 2013. godine, ne samo što je svetlosnu godinu daleko od svog večitog rivala Crvene zvezde, na prvenstvenoj tabeli ali i u svim drugim segmentima na terenu i oko njega, nego je postao vreća za udaranje čak i "malim" klubovima. Radnik iz Surdulice poslednji, a pre njega Mladost iz Lučana, IMT, Radnički 1923... su činili ono što je nekada bilo teško zamislivo - čerupali bodovni konto Partizana do iznemoglosti, kao kada lav zaskoči srnu.

 

 

Trener Saša Ilić nekada je igrao mečeve Lige šampiona sa crno-belima, a sada se kao trener raduje kada mu ekipa ne izgubi na kraju ludog rolerkostera u Surdulici, jer je dugo imala igrača manje u polju i gubila sa dva gola razlike. I, što je najgore za pristalice jednog od dva najveća srpska kluba, ne postoji nijedan razlog za optimizam, osim saznanja da svemu jednom mora neminovno doći kraj. Prosto, ništa ne funkcioniše na crno-beloj strani Topčiderskog brda. Baš ništa. 

I sve je sa svim ukopčano, od tragično lošeg kvaliteta ekipe i neiskustva klupske legende u poslu kraj aut linije, preko kolektivne frustracije zbog očajnih rezultata i psihoze u Humskoj 1 i oko nje, do lošeg vođenja kluba, u uslovima strašne besparice, ma koliko nasleđeni dugovi u međuvremenu bili smanjeni, odnosno spoljnih klipova u točkovima.

Nekada se bežalo u Partizan, ka svetlijoj budućnosti, a sada se iz njega ide glavom bez obzira. Čim se ukaže prva zgodna prilika. Dokle tako? To sam Bog zna, jer ono što vide obični smrtnici uopšte ne sluti na dobro. Tek dve pobede u devet superligaških mečeva i više primljenih nego datih golova od jula do danas (17:19) samo su verni prikaz i golim okom vidljiv dokaz katastrofalnog stanja iza zidina "JNA".