I kada ga nema, Meraklije ne mogu bez fudbala, makar on bio i stoni: Sve je u zajedništvu i poštovanju

Dani na sportskim pripremama ponekad znaju da teku sporo. No, uvek se pronađe način da se slobodno vreme iskoristi kvalitetno. U hotelu u Banskom fudbaleri Radničkog iz Niša veliki zeleni teren, zamenili su za znatno manji, oprobali su svoje veštine na stonom fudbalu.

Sa jedne strane našli su se iskusni Saša Marjanović i Aleksandar Pejović, a sa druge pojačan sastav niške dece, mladi golmanski tandem Dimitrije Stevanović, Uroš Kitanović i Stefan Lazović. Momci su bili podjednako borbeni kao i na onom pravom terenu... A rezultat? 

Rezultat je bio u drugom planu. Brojanje je stalo kod nerešenog rezultata, a igra nastavljena.

Saša Marjanović "preturio" je preko glave 40 pripema, pa se trudi da sada mladima prenese makar deo iskustva.

"Dobra su ova naša deca iz omladinske škole, lepo su vaspitani hoće da poslušaju, osećaju privrženost klubu. Gledam da im pomognem da se uklope, savetom, ponašanjem, da momci vide profesionalizam i odnos prema treningu i utakmicama. Uvek ih savetujem da slušaju trenera, pa onda sve ostalo", priča Marjanović.

Njegov cimer Aleksandar Pejović, koji takođe broji dvocifren broj priprema, pažljivo sluša svaku reč i dobacuje.

"Dobri su, dobri. Nekada hoće da poslušaju, nekada ne. Sve je to individualno do kućnog pa i sportskog vaspitanja. Kako ide vreme, nakako se izgubio i taj jaz, prilagođavamo se jedni drugima i tako funkcionišemo. Šta možemo da pomognemo tu smo, ne bežimo, a na njima je da odaberu šta žele da usvoje, a šta ne".

Mladi sa druge strane, mudro ćute, smeše se, pa i ove reče upijaju.

"Dobro je što sa starijima i ovako možemo da odmerimo snage. Prija nam kada smo zajedno, možemo da pričamo o različitim temama. Čujemo od njih da je bilo drugačije pre 10-15 godina, da je bilo strože, da su se više poštovali stariji. Poštujemo i sada i učimo od njih. Slušamo kada nam skrenu pažnju šta je dobro, šta nije. Stvara se ta konekcija", kaže mladi čuvar mreže Dimitrije Stevanović.

Jedan od njegovih partnera u ovom duelu, takođe golman, Uroš Kitanović, ne poriče ni jednu njegu reč.

"Mislim da je velika satisfakcija biti ovde, iskreno imati Saleta i Peju za saigrače velika je čast. Retko se desi da nam nešto kažu, a da se ne slažemo sa tim. Dobijamo savete na terenu vezane za taktiku, slušamo i van terena. Pričaju nam o ponašanju i kvalitetnom životu fudbalera. Pažljivo sam ih slušao (smeh), složio bih se drugačija je bila hijerarhija, oni nam sada popuštaju, ali ih respektujemo".

Dok igra traje, slušaju jedni druge i dodaju.

"Jeste bilo je drugačije pre 15 godina, pre svega pristup. Morao si prvo da se pokažeš na terenu i ponašanjem da skreneš pažnju, tek onda te prihvate, možda ovi mlađi ne veruju, ali nama je bila čast da nas pozovu na piće i da obrate pažnju, to je značilo da radimo dobro", dodaje Pejović.

Prve seniorske pripreme sa Čukaričkim, Marjanović je odradio 2005. godine, a sećanja ne blede.

"Sećam se svega, kao da je bilo juče i nije bilo teško nama mlađima, možda je to bilo i neko drugačije vreme. Odnos između starijih i mlađih se razlikovao. Stariji su imali apsolutni autoritet, nismo mi imali mnogo vremena da pričamo ili se ističemo znao se red. Međutim kada stariji osete da radiš, vrediš, trudiš se oni te prihvate".

Nekima su ove pripreme vatreno krštenje, kao na primer Stefanu Lazoviću, igraču koji je od skoro postao i profesionalac. Najmlađi od svih, jedan od igrača koji je uveo kadete u viši rang takmičenja, ima razloga i da se hvali, ali ne priča mnogo.

"Prve su mi pripreme, mnogo će doprineti da napredujem. Uživam, evo pozvali su me stariji igrači da im se pridružim. Znači mi izuzetno da pre svega igram sa Pejovićem i Saletom, znamo o kakvim se igračima radi, savetuju nas, a mi se trudimo da ponešto i ukrademo od njih, vidimo te neke rituale. Mladi smo ima još dosta da radimo, ali kada imamo ovako uspešne kolege sve je lakše".

Priznaje Lazović da je mlađa garda naklonjenija i društvenim mrežama, pa i video igrama, a turniri u sobama uveliko traju.

"Igramo Soni, Džejmi Rašić, Dragan Rosić, Lazar Pavlović i ja, zezamo se, naravno kada je vreme za to, disciplina se poštuje. Mogu da se pohvalim da meni i Rašiću za sada ide najbolje", kaže Lazović.

Nije ostao imun Pejović na spomen mobilnih telefona, video igara.

"Eto te nove tehnologije su poremetile druženja. Svi su na društvenim mrežama, drže telefone. Nekada su se igrale karte, druge društvene igre, šetalo se, e to je bila prava atmosfera".

I dok su mladi i ovi nešto stariji na jednoj strani menjali iskustvo, stigli su i novi igrač. Odmah pored stoni tenis igrali su Milorad Stajić i Luka Marjanac, a nešto kasnije pridružio im se i Miljan Škrbić. Na toj strani uveliko se igralo na rezultat, a takmičarska atmosfera sa terena na najbolji način preneta je i u hotel.