Lazović uoči Skupštine Partizana najavio konačan obračun: Rijaliti u režiji Mijatovića mora da prestane

Duboka kriza u Partizanu ulazi u završnu i najnapetiju fazu. Posle meseci otvorenih sukoba, međusobnih optužbi i potpunog razilaženja u viziji vođenja kluba, sve će biti presečeno 1. juna na Skupštini, gde bi trebalo da bude odlučeno ko i kako dalje vodi crno-bele. Uoči tog "velikog finala", strasti su na vrhuncu, a linije podele unutar kluba jasnije nego ikada.

Na jednoj strani nalazi se potpredsednik za sportska pitanja Predrag Mijatović, koji, prema rečima generalnog direktora Danka Lazovića, deluje samostalno i bez šire podrške u klupskim strukturama. Naspram njega je grupa čelnika predvođena Rasimom Ljajićem, Dankom Lazovićem, Milkom Forcan i Vojinom Lazarevićem, koji veruju da imaju većinu u najvišem klupskom telu i da će upravo njihova vizija dobiti potvrdu na Skupštini.

U razgovoru za "Večernje novosti", Danko Lazović je detaljno izneo svoj pogled na višemesečni sukob, ocenjujući da je reč o dubokom neslaganju koje je odavno prevazišlo profesionalne okvire i ušlo u zonu potpunog institucionalnog razlaza.

"Skupština je zakazana iz prostog razloga, zato što rijaliti u režiji Predraga Mijatovića tog 1. juna mora da prestane. U istoriji Partizana se nije desilo ovako nešto, od decembra do dana današnjeg smo svedoci rijaliti priče koja je oko Partizana svakodnevna. Ovaj klub i navijači to ne zaslužuju, nikada se ništa slično nije dogodilo“, ističe Danko Lazović.

On odbacuje mogućnost kompromisa i najavljuje da je razlaz neminovan.

"Pomirenje ne može da bude opcija ako pričamo o mojim relacijama sa potpredsednikom. Meni je drago što će to vrlo brzo da se reši. Lično sa Mijatovićem imam problem samo u sportskom smislu, ništa lično. Zdravo je i dobro da se to 1. juna reši i prestane. O privatnom, šta je taj čovek u stanju sve da uradi stvarno neću da pričam, a imao bih i na tu temu šta da kažem. Ne bih da ulazim u odnose drugih ljudi. U jednom trenutku Mijatović nije pričao ni sa kim u klubu, a na kraju krajeva on je i ušao u ovu priču da sruši predsednika".

Starsport

 

U nastavku izlaganja, Lazović detaljno opisuje niz odluka koje smatra spornim, posebno u sportskom sektoru, tvrdeći da su one dovele do destabilizacije sistema.

"Govori se o tome da u omladinskoj školi ništa ne valja, a osvojene su četiri titule u šest selekcija, dok je prethodne sezone osvojen samo jedan pehar. Nigde se nije pričalo o tome, važno je izgleda samo negativno da se priča i piše. Nije to baš tako loše kako se predstavlja, pa nije baš da ništa ne valja".

Posebno se osvrće na promene u stručnom štabu i odlazak Srđana Blagojevića, za koji kaže da je pogrešno interpretiran u javnosti.

"Pokušaću da objasnim šta se desilo i šta su posledice. Mijatović je mislio da je lično, a ja sam iz najbolje namere izneo probleme sa stručnim radom. Sa Srđanom sam tada dogovorio sporazumni raskid, a u medije je gurnuta priča o otkazu. Smena nije problem, ali ona dolazi kada imaš bolje rešenje. Mijatović ga nije imao. Na sastanku sam najiskrenije ukazao na probleme koji postoje u „Zemunelu“, a to je sestrić Predraga Mijatovića (Đorđije Ćetković, op. au) koji je bio jedan od pomoćnika. Iz te moje najbolje namere da zaštitimo interese Partizana i rešimo problem došli smo u situaciju da zavlada nepotizam. Pomoćnici Jovanović i Tomić nisu želeli da ostanu pri timu dok je tu Đorđije Ćetković. Tada kreće prvi naš problem. Moja najbolje namera u interesu Partizana je njemu delovala kao da je u pitanju moj napad na njega, a to ne postoji“.

Sukob se dodatno produbio i kroz kadrovska rešenja u sportskom sektoru, koja Lazović opisuje kao neujednačena i bez jasne strategije.

"Kod Mijatovića je jedan dan Španac trener, drugi dan Balkanac sa trofejima, treći neko iz naše strukture. Neša Stojaković je kolateralna šteta, a ideja je bila nešto sasvim drugo i to je problem. Za mene je neprihvatljivo da neko sa takvim iskustvom donese takvu odluku i posledice su ovo“.

Jedna od ključnih tačaka razdora bila je i situacija sa Dušanom Jovanovićem i reakcija unutar omladinske škole.

"Nastavak problema je pobuna u omladinskoj školi, odmah posle nekoliko dana. Sulejmani i Marinković su imali 50 zakazanih sastanaka sa roditeljima, igračima, agentima, da žele da napuste Partizan. Svi mi dolazimo iz škole i vezani smo za nju, a Mijatović to ne poznaje. Crvena linija preko koje nisam mogao da pređem je trenutak kada je jedan igrač došao kod mene na sastanak sa zastupnicima i rekao da ne želi da ostane više u Partizanu i da ga mrzi. Na moje pitanje zašto mrzi Partizan, dobio sam odgovor: „Zamrzeo sam ga zbog Predraga Mijatovića“. Preko toga nisam mogao da pređem i nikada neću. Ne želim da dozvolim da bilo koje dete napusti Partizan zbog Peđe, mene ili nekog trećeg. Uspeli smo zahvaljujući trudu i predanosti Miralema Sulejmanija, Nenada Marinkovića i Marka Jovanovića da zadržimo tog momka u klubu“.

Lazović potvrđuje da od tog momenta praktično ne postoji komunikacija između njega i potpredsednika.

"Nemam sa njim nikakvu komunikaciju od tog momenta. Vezan sam za tu decu jer sam i ja bio dete Partizana. Preko toga ne mogu da pređem, ko god me poznaje zna da je nemoguće da imamo bilo kakvu komunikaciju. Ovakva situacija nije dobra iz mnogo razloga, dobra stvar je što je blizu 1. jun“.

Govoreći o transfer politici i sportskim odlukama, Lazović iznosi i primer neuspelog pokušaja dovođenja igrača iz Bugarske.

"Jedan od problema je bila neverovatna potreba da se dovede fudbaler Sedorf, rođak Klarensa Sedorfa, čini mi se iz bugarske lige. Ljudi koji su zaduženi, gledali su ga i zaključili da nije kvalitet za Partizan. Napravio je pritisak, ali je odlučeno da nije za naš klub. Simptomatično je da je već sledeći dan potpisao za Dubočicu. To je prvi znak da nešto nije dobro. Neko vidi Partizan kroz Sedorfa i Poltera, a neko ga vidi kroz Jovana Miloševića i to je osnovna razlika u pogledu na klub kakav bi trebalo da bude. Ti momci nisu nimalo krivi, poenta je u nepoznavanju šta je potrebno Partizanu“.

Na kraju, Lazović se osvrće i na širi kontekst funkcionisanja kluba i odgovornost unutar sistema, naglašavajući da odluke nikada nisu rezultat jednog čoveka.

"Ovaj klub je mnogo veliki i svi ljudi iz UO će ostati u Beogradu i posle 1. juna, navijati za Partizan i dolaziti na stadion, a za potpredsednika nisam baš siguran. I to je velika razlika pošto nije dovoljno biti samo navijač, potrebno je i znati posao. Svi ovi ljudi ničim nisu uradili nešto da se postide svojih odluka, a što se tiče potpredsednika... Nisam došao da se borim da ostanem što duže. Meni je ova Skupština važna zbog kluba, a ne zbog mene. Kakvu će odluku doneti ne znam i ispoštovaću svaku. Nije mi želja ni plan da apelujem na bilo koga, ljudi će videti i prepoznati ko je radio u interesu Partizana i doneti odluku. Ono što je dobro je šta god da se desi zateći će Partizan dosta bolje finansijski. Jankoviću, Ugrešiću i mnogim drugim igračima se dugovalo po 15 stipendija, danas to ne postoji. To znači da je neko radio odgovorno“, predočio je Danko Lazović za „Večernje novosti“.