Arnautović: Titulom ispunjavam san u Zvezdi

Marko Arnautović retko daje intervjue u Srbiji, ali se potpuno otvorio za austrijsku televiziju "Servus" i govorio na bukvalno sve moguće teme, od sportskih do porodičnih.

Priznao je da mu je život u Beogradu i igranje za Crvenu zvezdu lakše nego što je očekivao.

"Prijatno sam iznenađen. U početku sam mislio, kao što znate, da postoji veliki pritisak od strane navijača i, naravno, kluba, jer Crvena zvezda je najveći klub u Srbiji, ali za sada sve ide savršeno i vrlo sam srećan što sam ovde. Fudbal je vrlo popularan u Srbiji i na Balkanu generalno. Ali nije ništa drugačije nego kada hodate ulicom ovde u Austriji ili ranije u Italiji. Potpuno je isto i nemam nikakvih problema sa tim", rekao je Arnautović.

Sa Zvezdom hita ka tituli, možda mu se osmehne i dupla kruna, priznao je da se približava ispunjenju dečačkog sna.

"Na početku, kada sam tek došao, sve je bilo lako. Pobeđivali smo svaku utakmicu sa 4:0, 5:0, a onda smo imali period u kom smo igrali nerešeno i gubili, i tada zaista počneš da osećaš pritisak. Ali naravno, neverovatno sam srećan i ponosan što će, ako postanemo šampioni i osvojimo Kup, to biti ostvarenje mog dečačkog sna. Jer ranije, u detinjstvu, kad god bih otišao u selo, bilo bi mnogo navijača Crvene zvezde, bilo bi i navijača Partizana, a kada dođe derbi, svi bismo sedeli zajedno i strasti bi se uzburkale. Naravno, posle bismo svi ponovo bili prijatelji, ali tokom utakmice je umelo da postane prilično napeto".

Ta atmosfera postoji i na samom stadionu

"To se oseti i na stadionu kada igramo derbi. Ali, da, moj san je bio da jednog dana igram ovde, a ako želiš da taj san u potpunosti ostvariš, onda prirodno moraš da osvajaš titule, i to je svakako naš cilj: da osvojimo ligu i Kup. Naravno, moj cilj je sada i da sa Crvenom zvezdom odem korak dalje u Evropi. Imali smo šansu protiv Lila; nažalost, sreća nije bila na našoj strani, ali da, vidim veoma veliki napredak u klubu".

Predstoji mu treći večiti derbi sa Partizanom, upisao se i kao strelac na prethodnom kada su crveno-beli slavili 3:0.

"Za mene je derbi bilo zaista jedinstveno. Mislim, kada je stadion pun i ti si tu... Još uvek se sećam poslednjeg derbija, gola. Nema ničeg boljeg od toga. Emocije su bile tu, porodica je bila prisutna, stadion je bio pun, i pobedili smo 3:0. Na toj utakmici se desilo sve što sam mogao da poželim".

Govorio je o detinjstvu, srećnom odrastanju u zdravoj porodici, nekim ludorijama i ispadima u mladosti sve dok nije upznao surpugu koja ga je smirila.

"Otac mi je uvek govorio 'Razmisli deset puta pa progovori jednom'. Ja sam razmišljao jednom, a govorio deset puta. Prosto, uvek sam govorio ono što bi mi odmah palo na pamet. Bio sam takav tip, direktan, i naravno, desili su se svi ti ispadi, a mislim da se to pamti i danas. To čuveno "kupiću ti život" i ne znam ni ja šta, ta priča je još uvek tu, ali to je zapravo bio nesporazum između mene i policije. Ne želim da ponavljam šta je on izgovorio, jer je sve počelo od njegove rečenice. Inače ja to nikada ne bih rekao. Ali da, to je očigledno bila moja greška. I dalje uvek tvrdim da je na početku to bila njegova greška, ali ja sam u tom trenutku bio javna ličnost i moglo bi se reći da sam, u tom momentu i sa tim što sam izgovorio, bio laka meta za njega, i eto, tako je ispalo".

Dugo je bio mamac za medije, "nestašni dečko" kome se merio svaki potez, korak, izrečena reč. Govorio je naširoko o nekim pogrešnmim izborima u karijeri, nostalgiji zbog igranja u Kini, proodci kao njegovom najvećem osloncu. Naširoko je opisivao kako je posle silnih muka upoznao suprugu Saru. Bliskim ljudima može i krv da da, ali je prilično zatvoren i nepoverljiv.

"Potpuno sam izolovan, pa ako izađem i upoznajem nove ljude, skroz sam zatvoren. Ne želim veliki krug ljudi oko sebe. Moj krug je uvek bio mali, a ako ima previše ljudi, onda ima i previše problema, a ja probleme ne želim"...

Arnautović je ove godine doživeo u selekciji Austrije ostvarenje dva sna, postao je najbolji strelac selekcije svih vremena, a posl 28 godina je odveo i tim na Mundijal.

"To je ostvarenje sna, pokušavao sam toliko dugo da budem tu. Nismo uspevali. I jedini koji je još tu sa mnom je David (Alaba)? Mislim da je i Sabi (Sabicer) takođe tu, i on je sa nama dugo. Svi smo uspeli, naravno, ali mislim na one koji su tu već veoma dugo. Kod mene se to stvarno osetilo, posle utakmice sa Kiprom, pa do utakmice protiv Bosne: tišina. I onda, posle poslednjeg zvižduka... Šta da ti kažem?“ Otišao sam pravo na tribine".

Povlačenje iz reperezentacije posle SAD, Kanade i Meksika je definitivno.

"Momci su mi već rekli 'ne možeš da prestaneš da radiš ovo ili ono'. Ja kažem 'momci, moram da prestanem'. To je to. Moram malo i da pazim na svoju porodicu. Prelepo je u reprezentaciji, to će mi veoma nedostajati. Ali kada ne igraš, pa dobiješ četiri ili pet slobodnih dana, mogu da budem sa porodicom. Nešto što nisam mogao kroz celu karijeru. Ne živiš s njima. I naravno, u nekom trenutku to ostavi traga na tvojim nogama, na tvom telu. Stalno si u pokretu, treniraš, onda igraš, onda moraš da letiš nazad, pa onda moraš odmah da treniraš u klubu", rekao je Arnautović i istakao da će po završetku karijere prvo mnogo putovati sa porodicom, a tek zatim videti šta bi mogao da radi u fudbalu i oko fudbala.