Milan Đoković za Arenu: Preskočio sam ogradu i stigao u Čukarički

Postoje fudbalske priče koje ne počinju pod reflektorima, već u prašini dvorišta, uz preskakanje ograde i san koji još nema ime.

Takva je i priča Milana Đokovića, štopera Čukaričkog, momka čiji je put ka Superligi Srbije počeo tik uz teren Slobode iz Čačka, bukvalno, korak preko ograde.

FK Čukarički

"Preskočio bih ogradu i već sam bio na terenu Slobode iz Čačka. Tako sam zavoleo fudbal", priča Đoković, bez patetike, ali sa onom tihom sigurnošću ljudi koji znaju odakle su krenuli.

Borba, povreda i povratak

Sloboda je danas u petom rangu, ali tada je bila prvi prozor u svet lopte. Usledili su škola fudbala Kinder, Borac iz Čačka, Inđija, a onda poziv koji menja tok karijere. Čukarički. Brdo.

"Nisam imao dilemu. Bio sam u Inđiji, igrali smo Prvu ligu, ali znao sam da će kad-tad doći taj poziv. Bio sam malo iznenađen, ali sam ga oberučke prihvatio"

Put, međutim, nije bio pravolinijski. Antalija, pripreme prošle godine, pa odmah zatim pozajmica u Radnik iz Surdulice. Za neke bi to bio korak unazad, za Đokovića tada nužan zalet. Posle teške povrede prednjeg ukrštenog ligamenta, kontinuitet je bio važniji od svega.

"Znao sam da ću u Čukaričkom imati manju minutažu i iskreno mi je više odgovaralo da idem negde gde ću igrati u kontinuitetu. Ispostavilo se da je Radnik na kraju bio dobar potez".

Radnik je pobeđivao, Surdulica je slavila, a klub se vratio u Superligu. Sa druge strane Đoković se ponovo popeo na Brdo, spremniji, mirniji, zreliji.Prilika je stigla u trećem kolu.

"Nadao sam se. Radio sam jako, čekao šansu i dočekao."

Od tada su usledili golovi, duel za duelom, pa i jedan crveni karton, koji i danas pamti.

"Protiv IMT-a dao sam prvo gol, pa sam onda pocrveneo u nastavku utakmice. Nije morao taj karton, ali fudbal je takav", kaže uz osmeh.

FK Čukarički

Posebno pamti gol u Novom Pazaru, poništen, pa vraćen posle VAR provere. Trenutak potvrde, i lične i timske. Ipak, Đoković je samokritičan.

"Možemo dosta bolje. Rezultati u jesenjem delu nisu bili adekvatni. U drugom delu moramo da vežemo pobede i ispunimo cilj."

Čukarički, Evropa i idol Van Dajk

A cilj je jasan, plej-of i Evropa u sezoni u kojoj Čukarički obeležava sto godina postojanja. Veliku ulogu u njegovoj stabilnosti ima i partner u štoperskom paru.

"Tomović je zaista vrhunski igrač. Mnogo mi znači. Daje mi savete i trudim se da ih poštujem."

Idol? Bez dileme kažee Virdžil van Dajk.

"Lider, miran, jak, zna sa loptom. Najbolji na toj poziciji."

Borbe u šesnaestercu, prekidi sa svim igračima oba tima, jer savremeni fudbal ne prašta nepažnju.

"To je opšta jurnjava. Tako sam I dao jedan gol. Imali smo aut, a Miletić baca dugački aut i dobacio je u šesnaet. Tomović je preglavao i pala je meni na nogu i dao sam gol".

FK Čukarički

Ko gore prođe u tim duelima kod prekida, štoperi ili napadači?

"Napadači. Jesmo agresivniji, priznajem, međutim nisam “prljav” štoper, ali tu ima svega."

Kada su napadači u pitanju Đoković dvojicu ne bi voleo da ima za rivale.

"Najteže mi je da igram protiv Džona Merija. Od saigrač protiv kog ne bi voleo da igram? Tedić. Jak, dobar u skoku, građenju, završnici. Top igrač."

Što se tiče titule, dileme nema.

"Zvezda je puno bolji tim. Čudo bi trebalo da se desi da ne budu prvi."

A snovi? Oni idu dalje od domaćih okvira.

"Najviše volim Premijer ligu. Intenzitet, kvalitet, najbolji fudbal. Ako bih birao, onda bih tamo išao."

Prezime Đoković, naravno, nosi i posebne anegdote.

"Čestitali su mi i jutros pobedu na Australijan openu. Nadam se da Novak može do 25. grend slema."

U Čačku je košarka i dalje ispred fudbala zbog Alekse i Željka, ali Milan Đoković svojim igrama tiho, ali uporno, gradi sopstveni teren pod reflektorima. Od dvorišta, preko Surdulice, do Brda i dalje uzbrdo. A takvi putevi, u fudbalu, često vode najdalje.