Marko Docić o deset godina na Brdu, saigračima, klubu i budućnosti za Arenu: Ne igram da popunim mesto, već da ostavim trag

Došao je tiho, iz Javora, leta 2016. godine. Sa sobom je doneo rad, karakter i levicu koja ima oči. Malo ko je tada mogao da nasluti da će Marko Docić ostati čitavu deceniju na Banovom brdu, da će odigrati više od 280 utakmica, postići 54 gola, upisati 60 asistencija i postati vlasnik gotovo svih klupskih rekorda Čukaričkog. 

FK Čukarički

 

Kapiten, simbol kontinuiteta i čovek čije su lopte često znale put pre nego što su igrači stigli da ga vide.

Marko Docić, kapiten Čukaričkog za Arena sport govorio je  o motivu, godinama, kapitenskoj traci, budućnosti i fudbalu koji, jednom kada uđe u krv – ne izlazi.

Motiv 

Fudbal vam i dalje izgleda kao glad, a ne navika. Odakle toliki motiv posle svega?

"Fudbal, jednom kad uđe u krv, ne može da izađe. Cimer mi je Nenad Tomović, stariji je od mene, ali kad vidim kakav on ima motiv za trening, glupo je da ja, koji sam dosta mlađi, pričam o manjku motiva. To je nešto što nosiš u sebi – karakter. Fudbal je takav da, ako se u jednom trenutku opustiš, kazniće te. Trudim se da fudbalu dam sve što mogu. Samo tako mogu da održavam neki vid forme", rekao je Marko Docić, kapiten Čukaričkog. 

Da li vam je ovo prvi put da imate starijeg cimera?

"Uglavnom sam i bio sa starijima u sobi. Volim kad mi je neko ozbiljniji cimer. Ne kažem da drugi nisu ozbiljni, ali volim da imam sagovornika sa kojim mogu o svemu da razgovaram i pred kim ne moram da se ustručavam. Nenad je porodičan čovek, kao i ja, imamo dosta zajedničkih tema."

Od starta ste cimeri?

"Od prvog ili drugog kola."

Protiv Stojkovića bez gola 

Čukarički je ranije bio prepoznatljiv po mladima. Da li vam je čudno što sada ima više iskusnih igrača?

"Čukarički je oduvek forsirao mlade i to je i dalje slučaj. Nema ni tako mnogo starijih. Uz mene, tu je Srđan Mijailović koji se nedavno vratio,došao je pre sad Stojković, a nešto ranije su nam se priključili neki iskusniji igrača koji mogu dosta toga dobroga da nam donesu. Uvek je Čukarički imao nekoliko iskusnijih igrača i ostale mlađe, koji su za prodaju. Klub živi od toga. Ti mladi igrači će uvek rasti i razvijati se uz iskusne".

Protiv nekih od njih ste do juče igrali, sada ste saigrači. Kakav je odnos sa njima?

"Tačno igrao sam protiv svih. Mijailović je bio ovde, pa u Zvezdi, sada se vratio. Protiv Jovančića sam bio igrao dok je bio u Zvezdi i Vojvodini, Cvetkovića, Pavkova, takođe, Stojkovića dok je bio u Partizanu. Sa svima sam imao korektan odnos i dok smo bili rivali. Ne bi ni bili ovde da nisu dobri igrači i dobri momci."

Da li ste dali gol Stojkoviću?

"Nisam. Mislim da je jedini golman u ligi kome nisam dao gol. Nije bilo ni penala protiv njega. Malo je čudno."

Kako se ponašaju novajlije sa velikim CV-jem?

"Svi oni imaju bogate inostrane karijere, ali niko nije bahat. Naprotiv, svi se trude da mlađima prenesu iskustvo. U svlačionici nikada nismo imali problem."

Decenija na Brdu

FK Čukarički

 

Ovog leta navršava se deset godina kako ste u Čukaričkom.

"Tačno. Kada si deset godina u jednom klubu, nema tu mnogo da se priča. Ovde mi sve prija. Godinu po godinu se nameštalo da ostanem i svaku pamtim na poseban način. Ne mogu sebe da zamislim u drugom klubu ili da ne idem na Banovo brdo. Deset godina nije malo. Nadam se da će ih biti još."

Postali ste zaštitni znak kluba i lige. Da li je neko duže kapiten u Superligi?

"Ne verujem. Osam godina sam kapiten Čukaričkog. To nije mala stvar. Svoje ciljeve sa ovim klubom sam ispunio, ali imam ih još. Nadam se da ćemo na leto biti svi zadovoljni."

Svi klupski rekordi su u vašem vlasništvu. Da li će ih neko oboriti?

"Nikad se ne zna. Drago mi je što su to utakmice u kojima sam imao doprinos, a ne ulazio po pet minuta. Ne želim da budem samo broj i nekome bez potrebe zauzimam mesto. Dok mogu da pomognem ekipi, biću tu."

Profesionalizam i budućnost

Kako ste podnosili trenutke kada niste bili starter ove jesesni?

"Bilo je teško, ali sam to prihvatio profesionalno. Trener se odlučio za druge igrače, to je normalno. Pružao sam podršku timu. Jednog dana, kad budem trener, voleo bih da se moji igrači ponašaju kao ja u timi situacijama."

Već razmišljate o budućnosti, šta ćete raditi?

"Vidim sebe kao trenera. Upisao sam B licencu, planiram dalje školovanje. Želim da ostanem u fudbalu."

Čiji vam se stil rada dopada?

"Volim igru kroz posed. Arteta, De Zerbi, Gvardiola, Ćabi Alonso, to su sad treneri koji su se izdvojili. Uglavnom volim ofanzivno opredeljenje, ali će naravno sistem zavisiti i od ekipe."

Godine, liga i prekidi

 

FK Čukarički

 

Igračka granica se pomera. Kako vi gledate na to?

"Produžiću karijeru samo ako budem radio na sebi. Ne želim da zauzimam mesto drugima bez uloge. Dok mogu da doprinesem igraću. Pomeriło se dosta jer je sve drugačije i modernizovano. Oporavci su brži, ima mnogo više utakmica nego ranije, ali je promenjen format takmičenja. Igra se dosta brže, možda se manje trči, ali mnogo intenzivnije. Sve to je, negde, uticalo na to da igrači produže karijere."

Čukarički, ali i svi ostali klubovi su ove jeseni imalu dosta oscilacija. Kako to objašnjavate?

"Svako može svakog da pobedi. Jesenas smo igrali van svog stadiona, prilagođavali se. Očekujem da u drugom delu sezone pokažemo puni kapacitet. Sad smo i zajedno prošli pripreme, jesenas su nam se i neki igrači kasno priključili."

Kažu da vaše lopte imaju oči, naročito iz prekida. Vežbate i dalje?

"Iskustvo. Znam iz koje pozicije i kako treba centrirati. To je važan segment igre. Nedavno mi je Stojković pričao da se tresao kod svakog prekida kada sam ušao u Kragujevcu. To je jedan od naših velikih aduta. Sada je tu i Filip Majijašević, pa nam je to dodatno oružje protiv rivala. Prekidi su danas izuzetno važan segment igre. Ponovo se vraćam na Artetu i Arsenal, koji između 30 i 40 odsto golova postiže upravo iz prekida. Počeli su čak da daju golove i posle auta. To je veliki plus u savremenom fudbalu."

Evropa, Zvezda 

Čukarički već dve godine nije u Evropi. Zašto?

"To jeste čudno za ovaj klub. Moramo da gledamo napred i da ove sezone izborimo Evropu. Od 2013. godine svake sezone smo igrali u Evropi. U poslednje dve godine toga nije bilo. Prošle sezone smo čak veoma nesrećno ispali u plej-autu. Prosuli smo ogroman broj bodova, primali golove u 96. minutu. Sve je to škola, ali je sada iza nas. Moramo da gledamo napred."

Prvo kolo već protiv Crvene zvezde, da li je to najlakši ili najteži ispit?

"Sećam se prve utakmice na debiju Dejana Stankovića, bilo je 2:0, Njegoš Petrović je dao gol sa nekih 35 metara. Ne može da se kaže da je to najlakša utakmica, sigurno je najteža. Mnogi kažu da nema šta da se izgubi, ali ima. Pobeđivali smo i Zvezdu i Partizan, nedavno smo ih dobili 4:1 i svi oni znaju koliko je teško igrati na Brdu. Sigurno ćemo imati šta da pokažemo u tom meču. Pripremamo se kao za svakog drugog protivnika, ali su te utakmice ipak specifične bude više publike i atmosfera je lepša."

 

 

Atmosfera svlačionica i Mićko 

Kako je u svlačionici danas u odnosu na ranije?

"Atmosfera je odlična. Srđan Mijailović je zadužen za dobru energiju, uvek je nasmejan, dobro raspoložen, a atmosfera pravi rezultat."

 

 

Šta se sluša pred utakmicu?

"Pre utakmice u autobusu je uglavnom tišina i koncentracija. Posle pobede, muzika, pivo, pica. Taj osećaj zadovoljstva svi igrači čekaju."

Ko je zadužen za muziku?

"Mijailović. Uglavnom pušta narodnjake."

Nedavno je izjavio da su Miletić i on na ovim pripremama najbolji u jambu, da li je tako?

"Neka bude da je tako, ali iz dana u dan se menja. Igramo, bude dosta zanimljivo."

Gde sedi kapiten u autobusu?

"Na sredini, kod drugih vrata. Isto mesto u svlačionici imam već deset godina", zaključio je sad već legendarni kapiten kluba sa Banovog brda Marko Docić.

Deset godina, jedan klub. Kao sidro koje drži brod u oluji i kompas koji pokazuje pravac. Marko Docić nije samo kapiten Čukaričkog, on je njegova linija trajanja.