(FOTO/VIDEO) Filip Matijašević za Arenu: Gol protiv Partizana skinuo teret, voleo bih da igram sa bratom, ne dotiču me priče ...

Ima golova koji vrede tri boda i onih koji menjaju tok karijere. Filip Matijašević je jesenas postigao baš takav, prvenac u Superligi Srbije, i to protiv Partizana. Sa svega 17 godina, pod reflektorima i pritiskom kakav nosi prezime, mladi vezista Čukaričkog nije pobegao od odgovornosti. Naprotiv. Zaplakao je, pa nastavio da pogađa, protiv Spartaka i Radničkog 1923 i tiho, bez velikih reči, pokazao da talenat nije dovoljan bez karaktera.

U intervjuu za Arena sport, Matijašević otvoreno govori o teretu očekivanja, kritikama, ocu, suzama, greškama i snovima o Evropi.

FK Čukariki

 

"Prvi deo sezone bio je izuzetno težak za mene, u smislu da nisam davao, a ni nameštao golove. Bilo je tu i loše odigranih utakmica. Ipak, namestilo se tako da je Nemanja Milojević otišao, Lazar Tufegdžić se povredio i dobio sam šansu kao bonus da igram. Da li sam zadovoljan svojim učinkom? Iskren da budem, nisam, kao ni timskim. Trebalo je da budemo bolje plasirani na tabeli. Nadam se da će to ipak biti na kraju sezone", rekao je Filip Matijašević.

Da li vam je pao "teret s leđa" kada ste probili led i postigli prvenac u Superligi Srbije?

"Posle gola koji sam dao Partizanu, naravno da je sve mnogo lakše. Potom je došao drugi, pa treći. Sve ide u dobrom smeru, Bože zdravlja biće kako treba."

Čime konkretno u svojoj igri niste zadovoljni?

"Od sebe nekada očekujem previše. Iskren da budem, čak i kad me drugi pohvale, smatram da sam mogao bolje. Kao što sam rekao, imam zacrtane ciljeve i od sebe mnogo očekujem. Prvenstveno nisam zadovoljan učinkom. Morao sam mnogo više golova da dam, ali i da namestim. Igram "pleja", tako da je to logično. Imao sam pored sebe jednog od najboljih špiceva lige, Slobodana Tedića, i samim tim mogao sam mnogo više da doprinesem u tom smislu."

Da li pritisak dolazi zbog toga što vas mnogi gledaju kroz prizmu toga da ste sin direktora kluba Vladimira Matijaševića?

"Taj deo "Matijin sin" me ne zanima. Znaju to i moji saigrači. To što se priča okolo stvarno me ne zanima. Dobro, on jeste moj otac, čudna je situacija, ali već sam oguglao na te priče. Tu sam već godinu dana u prvom timu. Možda je na početku bilo teško jer nisam igrao, ali sad nemam taj problem. Neke stvari više dolaze iz glave. Kad ne daš gol na jednoj, dve, tri utakmice, a imaš šanse i izgubimo neke mečeve zbog mojih grešaka to je problem. Ne u smislu samopouzdanja, već nečeg drugog. Ipak, drago mi je da se namestilo tako. Bog je hteo da dam onaj gol Partizanu."

Da li vas je otac kritikovao dok niste davali golove?

"Uh… Meni je najteže da pričam s njim (Vladimir Matijašević). Jeste, bilo je kritika. Posle svake utakmice imamo razgovor, ali nije to ništa strašno. Ne igram fudbal zbog njega, da se razumemo, već zato što ga volim. To svi znaju. I treba da me kritikuje kad zaslužim. Sećam se, u Nišu smo dobili utakmicu, ali nisam ličio na sebe i s razlogom me je kritikovao. Bilo me je sramota kako sam izgledao. Kad je dobro, kao protiv Partizana, to je druga priča, čestitao mi je i to je normalno."

One suze posle Partizana, da li je to bilo konačno ono olakšanje koje ste tražili?

"Sigurno da ima i toga. Bilo mi je mnogo lepo na terenu. Izuzetno sam emotivan. Već posle našeg trećeg gola počeo sam da plačem. Dobili smo Partizan, a ne bilo koga. Oni su ipak prvi na tabeli, digao se veliki "hajp" oko svega toga. Cela ta utakmica mi je bila lepa i emotivna. Žao mi je što nije bilo više publike. Svakako da ima i toga da mi je pao teret s leđa."

Koliko vam sa 17 godina teško pada što vas gledaju drugačijim očima? Bilo je i uvreda…

"Već sam donekle oguglao. Daleko od toga da je lako. Ima utakmica poput Radnika ili Napretka gde smo direktno gubili bodove zbog mene. Svestan sam toga. Neko može da kaže: "Primili ste tri gola, kako si ti kriv za poraz od Radnika?" Ali jesam, jer nisam dao isto toliko. Imao sam šanse. U Kruševcu sam pogrešio pas na centru i primili smo gol. Kako me drugi gledaju, uh na to nemam odgovor. Nemam više pritisak kakav sam imao ranije. Skine se vremenom. Znam da će prva sledeća loša utakmica doneti "uvrede". To je tako i ne žalim se. Nema veze, tako treba."

Protiv kog igrača vam je bilo najteže ove jeseni da igrate?

"Radeta Krunića. Ubedljivo najbolji igrač protiv kojeg sam igrao."

Osim Partizana, koju utakmicu biste izdvojili kao najbolju?

"Nema te utakmice da sebi nešto nemam da zamerim. Ipak, protiv Spartaka sam lepo odigrao. Dao sam gol za vođstvo, podigli smo se, usledio je i treći pogodak i na kraju smo slavili."

FK Čukariki

 

Vaš brat Luka je često pored terena, da li vam dobacuje tokom utakmice?

"Slabo čujem tokom utakmice, fokusiran sam na teren. Ne čujem ga, ali sigurno komentariše."

Postoji li šansa da zaigrate zajedno u seniorskom fudbalu?

"Voleo bih. U mlađim kategorijama smo igrali zajedno. Ne znam koliko je to realno, ali bih voleo da sutra pređe u prvi tim. Polako, videćemo."

Kakav je igrač Luka?

"Dobar, talentovan. Ranije je bio brži, sada je dosta izrastao, viši je od mene. Igra zadnjeg veznog, motoričan je. Neki kažu da je talentovaniji od mene, vreme će pokazati. Daće Bog da napravi veliku karijeru."

Već sada vas prate inostrani skauti. Da li vas to opterećuje?

"Ne bavim se time. To je posao mog oca i ljudi iz kluba. Mene ne zanima taj deo priče. Gde mi kažu da je najbolja sredina za mene, tamo ću otići. Imam 17 godina do leta i ne mogu nigde. Želim da ovde ostavim trag i izborim Evropu sa Čukaričkim."

Kako do Evrope, koje nema već dve godine?

"Sami smo krivi za poziciju u kojoj smo. Imamo kvalitetan tim. Sad se liga lomi, svaka utakmica je kao finale Lige šampiona. Moramo da ređamo pobede ako želimo Evropu. Zaslužujemo je, ali moramo to i da pokažemo."

Gde se mladi igrači najčešće izgube u prelazu u seniorski fudbal?

"Mnogo toga je u glavi. Seniorski fudbal je teži, fizički i taktički. Taj prelaz zna da bude paklen i meni je prvih šest meseci bilo tako."

Koga od mladih igrača Čukaričkog biste izdvojili?

"Veljko Žurić, Mateo Maravić i Nemanja Mirković su sa nama i oni su se izdvojili. Pomenuo bih i Ognjena Vujaševića baš dobar dečko i igrač."

Da li ste ikada razmišljali o drugom pozivu?

"Nisam. Uvek sam znao da ću igrati fudbal."

Gde vidite Čukarički na kraju sezone?

"Bože zdravlja u Evropi", zaključio je Filip Matijašević.