(VIDEO) Nemanja Miletić za Arena sport o Čukaričkom, Partizanu, Ronaldu, ambicijama: Ovaj tim zaslužuje Evropu

Zadovoljstvo, zahvalnost i ambicija u nekoliko reči može se opisati povratak Nemanje Miletića u srpski fudbal. Iskusni defanzivac ne krije da je odluka da obuče dres Čukaričkog bila laka, pre svega zbog jasne vizije kluba i poverenja koje mu je ukazala uprava, na čelu sa Vladimirom Matijaševićem.

Miletić ističe da se na Brdu oseća kao kod kuće, uz veru da Čukarički zaslužuje povratak na evropsku scenu.

"Iskren da budem, Čukarički je bio najkonkretniji, najviše me je želeo. Znao sam da je to stabilan i dobar klub, tako da nijednog trenutka nisam razmišljao. Vratio sam se u Srbiju iz privatnih razloga, mada sam mogao da ostanem u inostranstvu. Ovo je klub koji ima reputaciju u Srbiji i Evropi i uopšte nisam pogrešio", rekao je Nemanja Miletić.

Koliko se srpski fudbal promenio od vašeg odlaska do povratka?

"Promenio se na bolje. Kada pogledam ligu, sada je izjednačenija,  svi su u razmaku od dva-tri boda, od desetog do četvrtog mesta. Mnogo je zanimljivije, što mi je izuzetno drago. Vojvodina se uključila u borbu za vrh. Nikada nije bila ovako mala razlika od prvog do trećeg mesta. Fudbal je dosta napredovao i to je, između ostalog, jedan od razloga zašto sam odlučio da se vratim kući."

FK Čukarički

 

 

Igrali ste u Belgiji, na Kipru, u Saudijskoj Arabiji, u Srbiji ste bili član Partizana gde ste stekli punu afirmaciju. Kada "raspakujete kofer", gde ste se najbolje osećali?

"Sada sam igrač Čukaričkog, ali mogu da kažem da mi je ceo život bila želja da igram u Partizanu. To mi se ispunilo. Crno-beli su mi mnogo dali, a mislim da sam im i ja na neki način vratio. Posle toga je došla i reprezentacija. Ako gledam po zemljama u Saudijskoj Arabiji mi je bilo ubedljivo najbolje finansijski, a u Omoniji najlepše što se tiče života. Svaki klub mi znači i vežu me lepe uspomene, ali najviše vremena sam proveo u Partizanu. Na Teleoptiku sam bukvalno živeo."

Prošlo je nekoliko meseci od dolaska u Čukarički. Kako vam se iznutra dopada klub i saigrači?

"Mogao sam da ostanem u inostranstvu kao što sam rekao, imao sam dve-tri ponude. Što se tiče Čukaričkog, mislim zaista sve najbolje, ovo je porodičan klub. Imamo dobru ekipu, sada ćemo odraditi pripreme zajedno i verujem da će biti mnogo bolje nego prethodnih meseci. Iskreno, nisam zadovoljan rezultatima. Mislim da smo morali i mogli bolje. Očekujem da pokažemo više. Na terenu ne igraju imena. Moramo dobro da se spremimo i da nas povrede zaobiđu. Ovaj klub zaslužuje da bude u vrhu i borićemo se za Evropu."

Da li vam je neobično kada uđete u svlačionicu, a tamo su bivši igrači Zvezde: Tomović, Jovančić, Mijailović, Pavkov, Cvetković, Tufegdžić, dok je iz crno-belog tabora tu samo Stojković?

"Jovančića znam još iz Borca i Vojvodine, sa Stojketom sam igrao. Protiv većine sam igrao, na terenu rivali, van terena prijatelji. I danas imam mnogo drugara koji su zvezdaši. Nikada nisam delio ljude po tome za koga navijaju. Profesionalac sam. Kada sam došao u Čukarički, osećao sam se kao da sam godinama tu. Odradio sam sedam treninga i odmah počeo da igram. Hemija u ekipi je odlična."

 

 

Ipak, ima li peckanja Zvezda – Partizan u svlačionici?

"Ima malo uvek. Sa Mićkom (Srđan Mijailović) sam cimer, malo se "čačnemo" oko tih crveno-belih i crno-belih tema. Nikada nismo igrali derbi jedan protiv drugog jer sam otišao na Kipar kada se on vratio u Zvezdu."

Kako ste se osećali kada ste dali gol Partizanu, prvi u dresu Čukaričkog?

"Gol kao i svaki drugi, ali bio je čudan osećaj. Nisam znao kako da se ponašam. Proveo sam mnogo lepih trenutaka u Partizanu, imam veliko poštovanje prema navijačima i oni prema meni. Nisam se radovao iz poštovanja Ipak, profesionalac sam, sada sam u Čukaričkom."

 

 

Da li vam je drago kada vidite bivši klub na prvom mestu?

"Naravno. Kada sam bio tamo, baš smo se mučili. Kod Stanojevića smo imali sezonu milsim sa 97 bodova i nismo uzeli titulu, što je neverovatno. Na Kipru se prvaci stalno menjaju, liga je zanimljivija. Voleo bih da Partizan uzme titulu, ali ima još mnogo da se igra. Biće teško svima i onima u vrhu i nama koji se borimo za Evropu."

Može li Čukarički posle dve godine ponovo u Evropu?

"Cilj je Evropa i tu nema skrivanja. Prosuli smo mnogo bodova i moramo da se promenimo u drugom delu sezone. Zaslužujemo Evropu jer imamo dobar tim, ali to moramo da pokažemo na terenu."

Konkurencija nikada jača?

"Uvek sam voleo zdravu konkurenciju. Kada znaš da ćeš igrati sigurno, nesvesno se opustiš. Ovako, ako ne odigraš dobro, znaš da neko čeka šansu. Na svakoj poziciji imamo po dva igrača. Tako i treba. Što se tiče Tomovića, dugo se znamo, igrali smo često jedan protiv drugog na Kipru. Veliki profesionalac, ima 38 godina, a odigrao je svaki meč ove jeseni."

Da li već razmišljate o prvoj utakmici na Brdu protiv Zvezde?

"Negde u podsvesti razmišljamo, ali pre toga imamo četiri prijateljske utakmice da se dobro spremimo. U prethodnom meču protiv Zvezde, da smo iskoristili šanse u prvom poluvremenu, sve bi bilo drugačije. Možemo da se nosimo sa svakom ekipom, ako budemo igrali kao tada"

Kod kog trenera ste najviše naučili?

"Od svakog sam nešto naučio. Kod Sava Miloševića igrali smo najlepši fudbal, a opet on je kao trener bio psiholog. Ušao nam je svima u glave. Kod Stanojevića smo bili vojnici. I danas sam u kontaktu sa njima, bili su mi i na svadbi. Hvala im na svemu, kao i svim ostalim trenerima sa kojima sam sarađivao, oni su deo moje karijere."

Protiv kog igrača vam je bilo najteže da igrate?

"Kristijana Ronalda. Imao sam sreću da igram protiv njega dva puta. Fenomen je, moj idol, veliki profesionalac i radnik. Kada vidim Stojkovića i Tomovića kako rade u tim godinama, imam isti plan dokle god budem mogao, igraću."

Od domaćih igrača?

"Pohvalio bih Slobodana Tedića. Stvarno dobar napadač, zaslužuje više i siguran sam da će uskoro otići u veći klub."

Plan za kraj karijere?

"Voleo bih da karijeru završim na Kipru", zaključio je Miletić.