Milan Rodić za Arenu: Još nisam svestan šta sam sve postigao sa Zvezdom

Koliko god da se pripremaš za rastanak, nikad ne budeš dovoljno spreman. Tako je Milan Rodić doživeo subotu 24. maj kada je poslednji 347. put (15 golova, 33 asistencije) obukao dres Crvene zvezde. 

Bio je "Roda" u leto 2017. godine onaj potreban vesnik sreće i sebi i Crvenoj zvezdi, za osam godina je osvojio isto toliko titula, dodao još pet kupova (pet duplih kruna), postao je najtrofejniji fudbaler u istoriji giganta kakav je bivši evropski i svetski šampion. Igrao je i sa slomljenim prstom, napuklim mišićem, upalom tetive, razbijene glave, pod injekcijama, blokadama. Bio je i desna ruka trenerima na terenu, uvek je davao sve od sebe, čak i kad to nije bilo dobro. Jer ne može uvek da bude dobro... A, u Evropi, gde ih je odigrao 75 u Ligi šampiona i Ligi Evrope (sa kvalifikacijama), bilo je i uspeha, pesme,s lavlja i teških poraza.

Ipak, najteži dan u Crvenoj zvezdi bila mu je subota i oproštajni meč, kaže u ekskluzivnom intervjuu za portal TV Arena sport.

"Znao sam da će doći taj momenat, pripremao se za to, ali se izgleda nikad dovoljno ne pripremiš da kažeš do viđenja svojoj ljubavi. Bio sam stegnut ceo taj dan, imao sam najveću tremu u životu, kao nikad do sada. Ta utakmica protiv Mladosti mi je bila najteža utakmica u karijeri. Oči su mi bile pune suza ceo dan. Emotivno sam je najteže proživeo", iz srca na početku priča Rodić.

 

 

Peta dupla kruna je proslavljena kao i mnoge pre njih na Kelemegdanu. Navijači su mu odali počast, nekao je uspeo da održi i mali govor, pa zepeva sa knedlom u grlu

"Uspeo sam da otpevam našu pesmu, glas me nije izdao. Kao što sam i otpevao, uvek ću biti tu za Zvezdu. Beograd, porodica, Crvena zvezda. To sam ja. Hvala i Delijama koji su uvek bili uz mene. Što se kaže i u dobru i u zlu".

Kada je u leto 2017. godine dobio poziv Crvene zvezde odmah je pristao. Kad već nije nekoliko godina ranije stigao iz OFK Beograda na "Marakanu" došao je zaobilaznim putem preko Zenita. 

"Imao sam dobar osećaj kada je Zvezda bila u pitanju, ali nisam mislio da će biti baš ovako berićetno, izuzetno, neverovatno. Vuklo me nešto da dođem u Zvezdu, da ispravim ono što je moglo da se desi pre pet godina. Imao sam ponude da ostanem u Rusiji, da produžim ugovor sa Zenitom, ali čim je stigla ponuda prihvatio sam. Ispostavilo se da je bio pravi potez".

Starsport

 

Debitovao je protiv Sparte iz Praga u kvalifikacijama za UEFA Ligu Evrope. Milan Borjan se zagrevao sat vremena kako bi ubio tremu, Milan je nije imao.

"Nikad nisam imao tremu, uvek sam verovao u sebe. Prva godina je bila nestvarana, u timu svi zvezdaši, bili smo zajedno, podržavali se. Taj Krasnodar je bio ključan za naše uzdizanje. Posle toga smo krenuli samo da pomeramo granice".

A, ta granica je za Rodića značila da je postao najtrofejniji fudbaler u istoriji kluba.

"Još nisam svestan toga. Nikad nisam razmišljao o tome, sve je nekako došlo. Bilo mi je važno samo da pobeđujemo, osvajamo titule, igramo Evropu. Nikad nisam brojao ni koliko sam mečeva odigrao, ni koliko trofeja osvojio. Uvek sam gledao samo napred, u novu sezonu, nove ciljeve. Tek ću u budučnosti biti svestan šta sam postigao sa Zvezdom".

Ako se zna da najviše osvojenih titula u Evropi imaju Rajan Giogs i Tomas Miler (po 13), Rodićevih osam spada u sam evropski vrh dostignuća.

"Ponosan sam na to što smo uradili. Trebaće mi vremena, Zvezda je najveći klub u karijeri i za mene najveća na svetu. Najveća ljubav svakako. Još sam pod utiskom, sve će se slegnuti jednog dana".

Za vreme boravka na Marakani odigrano je 27 mečeva sa Partizanom, Rodić je odigrao 22,  četiri je preskočio zbog povreda, jedan presedeo na klupi. Ubeležio je devbet pobeda, 10 remija i samo tri poraza, od toga dva u kupu

"Preskočio sam uglavnom derbije posle Evrope zbog povreda i to. Izgubio sam jedini u prvenstvu tek u svom 12. derbiju, dva puta u kupu. Svaki je bio poseban, pa čak i oni koji su završavali bez golova. Posebno značajan derbi za mene bilo je ono finale kupa koje smo dobili na penale, a ja sam postigao odlučujuči gol u penal seriji". 

Promenio je samo četvoricu trenera Vladan Milojevića, Dejana Stankovića, Miloša Milojevića i Baraka Bahara. 

"Sa svima sam bio u korektnim odnosima, najdraži period bio mi je kod Dekija, imali smo sjajnu energiju, najlepše smo igrali u tom periodu. Dejan je sjajan trener i sjajan čovek. Sa Vladanom sam najduže sarađivao, za njega me vežu brojni rekordi. Bio sam u dobrim odnosima i sa Milošem i korektnim sa Baharom..."

Još ne misli da prekida karijeru, svi pogledi su upereni ka inostranstvu

"Idem malo da odmorim sa porodicom, ali još mi se igra. Ne znam koliko, možda još dve-tri godine. Samo da nađem izazov koji bi me zanimao. Posle Zvezde nigde sebe ne vidim u Srbiji, možda jedino u OFK Beogradu. Iskreno, ne omalovažam nijedan klub, mnogi su veoma dobro organizovani, ali ne vidim sebe bilo gde drugo. Možda na kraju karijere jednu sezonu odigram tamo gde sam i počeo - u OFK Beogradu".

 

Starsport

Crvena zvezda je vama i Geloru Kangi ostavila otvoprena vrata da se vratite u klub kao funkcionieri, treneri...

"Da, to je obećanje na rastanku. Zato i planiram da igram još malo. Ako budem tu i Zvezda me bude trebala uvek ću joj biti na raspolaganju. To je nedvosmisleno".

 

 

Za kraj, postoji li neka neostvarena želja u Zvezdi?

"Apsolutno ne. Mada, možda samo jedino to što sa Dekijem nismo odigrali Ligu šampiona...", zaključio je najtrofejniji fudbaler Crvene zvezde.