Nikola Mirković, golman Čukaričkog za Arena sport: Nije mi prijala klima u Danskoj, trebalo mi je vremena da se priviknem na mir na Brdu posle Pazara

/Od specijalnog izveštača TV Arena sport sa priprema FK Čukarički u Antaliji/

Godine su samo broj, a staro je pravilo za golmane što su stariji to su bolji. Upravo je to slučaj sa Mirkovićem, koji je tek po povratku iz inostranstva stekao potpunu afirmaciju. Prvo u Novom Pazaru, danas u Čukaričkom. 

A, put do elitnog srpskog takmičenja vodio je Mirkovića preko Banjice, Grčke, Danske, Dobanovaca ...

"Otišao sam u Atromitos sa 26 godina iz Rada što je bio veliki iskorak u karijeri. Tada je grčka liga bila dosta ispred naše, što sad nije slučaj. Mislim da je Superliga Srbije dosta napredovala u smislu infrastrukture u finansijskom pogledu, kvalitetu. Sad smo otprilike na istom nivou. Tamo sam igrao Ligu Evrope, a onda je došao trener koji nije bio za taj mojh stil branjenja, a uz to mi je i istekao ugovor. Otišao sam iz Grčke i uputio se u Dansku. Brzo sam se, međutim vratio u domaći fudbal", rekao je Nikola Mirković, golman Čukaričkog. 

Zašto ste se vratili iz Danske?

"Smetala mi je klima. Non-stop vetar, sitna kiša. Za nas sa Balkana je baš teško. Zimi su kratki dani, a leti gotovo da ne postoji noć. Posle Grčke bilo mi je baš teško".

Igra se uglavnom na veštačkim terenima, da li vam je i to smetalo?

"To nije, ali tačno je da se uglavnom igra na veštačim terenima. Samo Kopenhagen, Brondbi i Midtjiland imaju hibride". 

Ko je pored vas od naših još bio u Danskoj u to vreme?

"Samo Aca Jovanović u Arhusu. Bili smo daleko, tako da se nismo ni viđali. Ja sam bio blizu granice sa Nemačkom, više ka jugu, dok je Aca živeo u srednjem delu Danske. Oko tri sata vožnje od mene."

Posle te epizode u Danskoj put vas je doveo ponovo u Srbju, ali ne u Super, već u Prvu ligu?

"Nisam bio u Srbiji četiri i po godine i onda su me ljudi već i zaboravili. Sa finansijske strane sam po povratku bio zadovoljniji uslovima u Dobanovcima nego ponudama iz Superlige. Tamo sam bio šest meseci i izborili smo opstanak Mladost GAT je jurila Superligu, pa sam tako iz Dobanovaca prešao u Novi Sad na šest meseci. Onda sam se ponovo vratio u prethodni klub. Imo sam poziv Metalca, koji je takođe jurio elitu, međutim izbor je pao na Novi Pazar". 

U plavo-belom dresu ste se vratili u punom sjaju na fudbalsku mapu Srbije, tako vas je i Čukarički primetio?

"Tačno tako. Novi Pazar je fudbalski grad. Jedna lepa priča za mene. Zaista ljudi tamo vole grad i klub. Lepih godinu dan u karijeri sam proveo tamo, kako sa sportske tako i sa privatne strane".

A, onda ste iz Pazara, došli u jedan prilično miran klub kakav je Čukarički. Da li vam je bila neobična ta tišina na Brdu?

"Imao sam ponuda iz Superlige i inostranstva, jer je iza mene bila baš dobra sezona u Pazaru. Bio sam  najbolje ocenjeni golman lige, zatim u timu jeseni. I pored svh ponuda odlučio sam da je možda najbolje da dođem u Čukarički. Uvek mi je bila želja da sarađujem sa Oliverom Kovačevićem i Vladimirom Matijaševićem, koga smatram odličnim fudbalskim radnikom. Klub je tako miran, staložen, bez tenzija, pritiska navijača. Skroz drugačije je bilo u Pazaru. Trebalo mi je vremena da se naviknem. Ovo je baš prava fudbalska priča, treniraš, uživaš. Divan ambijent u klubu, porodičan".

FK Čukarički

 

Zbog čega je Čukarički ove jeseni igrao toplo-hladno, osmo mesto po imenima nije ono što može da zadovolji upravu kluba?

"Čukarički zaslužuje daleko bolju poziciju to je činjenica. Nalazimo se na osmom mestu, a imamo plejadu igrača sa ozbiljnim karijerama, koji su odigrali mnogo velikih utakmica. Moramo mnogo bolje u nastavku sezone. Odigrali smo toplo-hladno jer je letos došlo dosta novih igrača. Imali smo malo vremena za upoznavanje i uigravanje. U narednih šest meseci pokazaćemo da smo prava ekipa, opravdaćemo očekivanja"

Gde ste konkretno po vašem mišljenju prosuli bodove ove sezone?

"Uh blo je baš dosta kikseva. Na svakoj utakmici u gostima samo prosuli bodove. U nekim datim trenucima nismo imali sreće, ali smo i donosili lošije odluke. Moramo da preuzmemo više odgovornosti. Primili smo dosta golova iz prekida i u poslednjim minutima utakmice. Za Čukarički i igrače koje imamo to je nedopustivo".

Šta mislite o golmanima bonusima u Suprligi, sada ih je sve više. Treneri ih koriste i kad nemaju mnogo rešnja za drugog mlađeg igrača u igri, da li vam to smeta?

"Poštujem odluku svakog trenera. Bez bonusa ne možemo. Mislim da srpski fudbal dosta napreduje sa mladim igračima. Neki klubovi u datom trenutku imaju bonuse kojima nisu možda zadovoljni, ali nemaju bolje. Superliga zato ima odlične bonus golmane, ali i one iskusne, pa treneri mogu da kombinuju". 

I vi ste negde u toj situaciji da se borite sa bonusima za mesto na golu?

"Tačno tako. Mogu slobodno da kažem da imam dobru i zdravu konkurenciju koja nije laka. Tu su Lazar Kaličanin i Čarapić. Za njega moram da kažem da je veliki talenat, ima strašne predispozicije, budućnost je srpskog fudbala. Evropa će tek čuti za njega. Kako oni guraju mene, tako i ja guram njih. Iz dana u dan smo sve bolji. Tu je i Oliver sa kojim imamo odličnu saradnju, pravi je gospodin. Svojim manirima, znanjem i pojavom, daje nam vetar u leđa. Nas četvorica smo kao jedna mala porodica. Zadovoljstvo mi je da radim u takvoj atmosferi". 

Kome ste najviše penala odbranili?

"Ne branim penale, pustim Čarapića jer on voli da se takmiči sa Mihajlom Cvetkovićem".

Obično kažu da golmani iz Srbije lošije igraju nogom zbog toga su kritikovali i Petrovića. Da li je to zbog loših trena kod nas, pa se treneri plaše ili se na tom segmentu igre ne radi dovoljno?

"Sada je situacija bolja sa terenima, ali tačno je da igramo manje nogom iz straha upravo zbog toga. Danas je Đole Petrović fenomenalan u toj igri nogom u Strazburu. Videlo se to i sad u reprezentaciji. Sa druge strane imamo i trenere koji ne vole da golmani igraju tako, već su više da se odmah ispucaju lopte i to je to. Ipak, ima pomaka čak i u tom segmentu, a za to su zaslužni baš bolji tereni".

Najčudniji gol koji ste primili?

"U Danskoj direktno iz kornera. Bilo je veliko nevreme kiša, duva vetar. Lopta je ušla skroz na drugu stranu iza mene. Čak je i utakmica bila kasnije prekinuta". 

Kad se takve stvari dogode, da li razmišljate šta mi je ovo trebalo mogao sam da budem nešto drugo?

"Nisam. Možda sam nekada razmišljao o ugostiteljstvu. Sad ne".

Gde će Čukarički završiti na kraju sezone?

"Apsolutno verujem da Čukarički zaslužuje da bude u plej-ofu i da budemo u borbi za Evropu. Bićemo u top pet. Najveći konkurenti su nam TSC i Vojvodina. Siguran sam da ćemo ostvariti cilj", zaključio je Mirković.