Vladan Milojević o diktaturi, Hariju Poteru, Ferariju... : Zanimljivo predavanje Zvezdinog trenera kolegama

Vladan Milojević ima bogato trenersko iskustvo, pa je osvajač brojnih trofeja s Crvenom zvezdom i njen komandant u nekoliko sezona Liga šampiona, rado viđen sagovornik i govornik, što je potvrdilo i njegovo današnje predavanje na Nacionalnom seminaru za trenere. 

U društvu svojih pomoćnika Nebojše Miloševića i Ivana Vučetića pričao je o postulatima i metodima svog rada, a priču je osvežavao detaljima na putu ličnog i timskog rasta od leta 2017. godine i svog prvog mandata u svojstvu glavnog trenera seniorske postave crveno-belih do danas. 

"Ključna utakmica je bila protiv Sparte iz Praga. Odigrali smo fenomenalno taj dvomeč. Znate zašto? Zato što sam uveo, ili smo moj stručni štab i ja uveli disciplinu. A kada uvedete disciplinu u Srbiju odmah ste diktator. To je kod nas tako. Sećam se posle tog meča ljudi su čekali u redu karte za Krasnodar. To kada sam video, rekao sam igračima: 'Momci, sada nema nazad, moramo kako znamo i umemo.' Ne postoji lepša stvar nego kada probudite strast i emociju kod ljudi. Dok toga nema među partnerima, sve je onako... Ali kada to probudite", setio se Milojević bitke za proleće u Ligi Evrope. 

 

 

Napravio je i slikovito poređenje Crvene zvezde pre početka nezapamćene dominacije domaćim fudbalom i sada kada ima sedam nanizanih titula i grabi ka osmoj, dok konkurenciji ostavlja borbu za preostale pozicije. 

"Zvezda je kao klub bila Bugarska, sada je Francuska. Kada sam došao u Zvezdu, mi nismo imali ni saunu, ni mesto za oporavak, samo teretanu. Uvek ponavljam saradnicima i igračima da naš cilj mora da bude da nešto ostavimo iza nas. Važno je da imamo sve prateće stvari, jer vi ne shvatate pod kakvim smo mi naporima. Igramo na svaka tri dana, tu su putovanja, teški tereni, mečevi u Ligi šampiona. Ciljevi samo rastu. Do pre neki dan sve je što se nas tiče bilo crno, sada je bilo".

Prisetio se Milojević i prvog ulaska u Ligu šampiona, gde se Aranđelovčanin u međuvremenu odomaćio. 

"Samo bih voleo da podsetim da smo se mi prvi put plasirali u Ligu šampiona samo sa domaćim igračima. Do te sezone oni su igrali u manjim klubovima, Napretku, Vojvodini, Zemunu. Ali imali smo stvarno predan rad. I dozu sreće, ali sreća prati hrabre. Ili bolje rečeno one koji su posvećeni, koji stvarno rade. Taj naš uspeh ovde kao da malo nije propraćen. Svi potenciraju koliko Hrvata ima Dinamo Zagreb, mi smo igrali samo sa Benom. Kao trener sam rastao, znam da će biti onih koji će reći igra se deset na deset, kao što četiri točka ima 'ferari' ili neki drugi automobil".

 

 

Imao je uspešni Aranđelovčanin potrebu i da se osvrne na dane provedene u Čukaričkom i te uspele simbioze. 

"Znate da sam proveo vreme na Banovom brdu. Mnogo vremena sam bio uz gazdu Čukaričkog Dragana Obradovića. On me je naučio da ljudi prave sistem. Potrebno je da se okružite ljudima koji imaju znanje. Ali isto tako ljudima koji to znanje znaju da prenesu. Ja se uvek trudim da se okružim pametnim ljudima u stručnom štabu, da nemam oko sebe klimoglavce. Mi nikada ne sučeljavamo mišljenja, a česte pohvale mogu da vas uljuljkaju. Mi ovde volimo da izazivamo strahopoštovanje, da sve bude u rukama jednog čoveka. Eto, videli ste šta se nama desilo. Do pre nekoliko dana mi smo bili najgori, nismo znali ništa. Onda su krenuli hvalospevi, toliki hvalospevi da je teško ostati i hodati po zemlji".

Napomenuo je Milojević i koliko je bitan kontinuitet u radu, pa to ilustrovao sadašnjim učešćem u evropskoj eliti. 

"Mi smo protiv Bode Glimta imali jedan tim, protiv Benfike drugi, u nastavku Lige šampiona treći ili četvrti. Odradili smo specifične i kratke pripreme. Uz sve to imamo mnogo reprezentativaca. I odmah nam je bio potreban rezultat. Ovde vas svi gledaju kroz rezultat, ali ja nisam Hari Poter, da mahnem onim štapićem. Mi imamo problem sa kontinuitetom, ali ljudi moraju da shvate da smo prinuđeni da prodajemo najbolje mlade igrače. Ne samo mi, nego i drugi klubovi iz okruženja".

 

 

Prema njegovim rečima, nužno je da trener na raspolaganju ima iskusne igrače a ne samo mlade lavove. 

"Kada sam došao u klub rekao sam legendi kakva je Nenad Milijaš da ne sme da gleda lično. Da se ne osvreće na minutažu. On je tu bio da zagrli mlađeg igrača, da ga usmeri. Kao što je nekada bitnije to što Andrija Maksimović pored sebe ima Kataija i Ivanića, nego trenera. Zamislite njegovu reakciju kada ih vidi".

Kao što je neophodno da u svlačionici i na terenu postoji poletna energija ambicioznih klinaca. 

"Pogledajte samo šta je u sedam dana snašlo Andriju Maksimovića. Ja sa ovim godinama to ne bih znao da iznesem. On je dete, a mi živimo u vremenu gde se sve traži odmah. Mnogo protoka informacija. Izuzetno je bitno da igrač u takvim vremenima bude stabilan, iz stabilne porodice. Mi imamo odličnu omladinsku školu, Nikola Jelić radi ozbiljan posao. Ali iz svake generacije ne možemo da uzmemo deset igrača. I tako svake godine. Morate sve to da uskladite. Mladi igrač je kao lepi cvet, ali kada ga uberete ne sme da uvene".

Objasnio je kolegama Milojević i to zbog čega se igra, nekada, mora modulirati spram rivala. Kao jaki PSŽ, na primer. 

"Morate da znate kakav profil igrača imate, da vidite oružje sa kojim raspolažete. Često čujem komentare: 'Vidi ovi se opet povukli, daj stisnite gore.' Pa, stisnuli bismo mi, ali nekada ne možemo", jasan je Zvezdin strateg.