Lojalnost više nije na ceni kao pre, klubu važniji novac: Katarzična priča Bruna Fernandeša

Dan posle spektakularnog remija njegovog Mančester junajteda i Bornmuta, u Premijer ligi, strelac fantastičnog gola na toj utakmici, Bruno Fernandeš, dospeo je u žižu javnosti zbog svog jednog intervjua. 

Ono što je najviše privuklo pažnju engleske fudbalske javnosti jeste njegova spoznaja da je klub hteo da ga pusti da ode, iako je on sam ukazivao na sve načine da ne želi da poleti za novcem, privržen i odan velikanu sa "Old Trafrda". 

"Kad ne osvajaš trofeje – ne cene te toliko. Nema to veze sa klubom ili ligom. Ja sam bio cenjen, a onak ko mora najviše da me ceni – to mora da bude moj klub. Međutim, u poslednje vreme osećam kao da sam na tankom ledu. U Engleskoj, čim se približiš 30. godini, počnu da razmišljaju o osveženju. Kao da si komad nameštaja.

Lojalnost se više ne posmatra kao ranije. Mogao sam da odem u poslednjem prelaznom roku, zaradio bih mnogo više novca. Trebalo je u stvari da odem još sezonu ranije, neću reći gde, ali bih te godine  osvojio mnogo trofeja. Odlučio sam da ostanem. I zbog porodičnih razloga, i zato što istinski volim klub. Pomogli su i razgovori sa trenerom. Ali sa klupske strane je bilo malo: ‘Ako odes, to i nije toliko loše po nas’.

Zabolelo je malo. Više od toga, učinilo me je tužnim. Igrač sam kome nemaš šta da zameriš, uvek sam tu za klub, uvek igram, dobro ili loše, ali dajem sve od sebe. Onda vidiš šta se dešava oko tebe, igrači koji ne cene klub kao ti, koji ga ne brane kao ti… Tu se rastužiš", rekao je razočarani Fernandeš za Kanal +.

 

 

Al Hilal nije žalio novca da dovede ovog igrača veznog reda, ali je on dva puta odbio basnoslovnu ponudu iz Saudijske Arabije. Ne zato što se smatra nezamenjivim u dresu "crvenih đavola" već zbog toga drugačije gleda na život. 

"Ne mogu da se žalim, veoma sam dobro plaćen, mada bi razlika bila ogromna. Ali nikada me novac nije vodio. Ako jednog dana budem morao da igram u Saudijskoj Arabiji – igraću u Saudijkoj Arabiji. Promeniću životni stil, deca će posle šest godina na mančesterskoj kiši i zimi živeti na suncu.

Ja ću igrati sa priznatim igračima u ligi koja raste. Mogao sam već to da uradim i kao mnogi kažem: ‘Želim da idem, ne želim da treniram, samo želim da ostavim 20.000.000 ili 30.000.000 evra na računu, a tamo me više plaćaju’. Ali nikada to nisam uradio. Nisam osećao da smem da odem, jer sam verovao da je klub meni privržen kao i ja njemu.

Međutim, dođeš do tačke u kojoj je njima novac važniji od bilo čega. Klub je želeo da odem, imam i dalje to u svojoj glavi. Rekao sam to direktorima. Samo mislim da nisu imali hrabrosti da tako odluče, jer me je trener želeo. Ali da sam rekao da želim da idem – oni bi me pustili", glasi drugi deo katarzične priče Fernandeša o surovosti modernog sporta, a naročito fudbala kao štamparije novca.