Jokanović: Nisam se slagao sa Dinijem, Vajs je sve tukao

Kada se podvuče crta, malo je stručnjaka sa ovih prostora koji mogu da se pohvale radom u najboljoj ligi sveta. Engleska je oduvek bila kolevka fudbala, a samim tim, tamošnje državno prvenstvo je uvek predstavljalo "krem" sporta i nešto ka čemu se teži kao ostvarenju. 

Među srećnicima (mada je možda bolje reći umešnima, jer talija nije imala veze sa dostizanjem elite), je srpski strateg Slaviša Jokanović, koji se u Premijer ligi oprobao u dva navrata, a takođe sa Votfordom izborio i prolazak u Premijeršip, samo da bi uoči istorijske sezone dobio otkaz. 

Upravo je nekadašnji trener Partizana podelio utiske iz redova "stršljena" za sajt Engleski fudbal, a posebno je izdvojio odnos sa idolom unutar kluba, Trojem Dinijem, kao posebno interesantan, s obzirom da je bio zasnovan na razmiricama. 

"On se generalno nije slagao ni sa kim. Bio sam ja njima senzacija – ko je sad ovaj sa dosta lošim engleskim. Bio je jedan momenat kada mi je gazda dozvolio da se malo rasčitisti svlačionica. Posle četvrtog poraza sam ga pitao da mi da novi ugovor ili da očistim svlačionicu. Posle toga je ta grupa igrača sve malo ozbiljnije shvatila. Troj Dini je neko ko je imao veliki uticaj u svlačionici. Kada sam ja došao on je imao neke svoje privatne i poslovne stvari i u jednom momentu je našao stabilnost i pogurao tim ka pravo cilju. Ja radim svoj posao, on svoj. Vrlo često se igrači ne slažu sa nekim stvarima, ali moraju da te prate. On nije bio tip koji bi te ’probušio’, ali je nezgodno kada je kontra tebe. Bio je vrlo bitan igrač u ekipi", ističe Jokanović.

Guliver/AP Photo/Sergei Chuzavkov

Potom se osvrnuo i na igračku karijeru, kada je na Ostrvu nastupao u dresu Čelsija. Sada su to neki "drugi" plavci, lepršaviji i razigraniji, ali u Jokanovićevo vreme, "Stamford Bridž" je branila prava ratnička ekipa. 

"Tim detaljima moje karijere sam se služio vrlo često sa nekim mladim igračima kao trener. Kuriozitet svega toga je bilo da su oni napravili transfer kada sam imao 32 i po godine. Prvi put ulazim u Englesku u tim godinama i to je bilo mnogo neobično. Povredio se Roberto Di Mateo i onda su oni tražili neku zamenu. Ja sam došao u nekom oktobru u Englesku. Vrlo često sam zato govorio da se niko ne predaje i da je sve moguće. Samo je potrebno da si zdrav u glavi i da cepaš i da guraš. Sad u taj Čelsi idu neki dečaci od 16 i 17 godina, što je moguće u ovo moderno vreme, u moje nije bilo. Ali bilo je moguće da dođeš u takav klub sa 32 i po godine. Čelsi je tada bio pobednik poslednjeg ili jednog od poslednjih Kupa kupova. Uvek je bio popularan. U to vreme je Ken Bejts bio gazda. Tu je dolazilo dosta igrača poput Gulita, Vijalija, Zole… Imali su povezanost sa italijanskim fudbalom. Bio je tu Klaudio Ranijeri u tom momentu, a mene jepoznavao iz Španije. Tu su bili Desai, Lebef, Lampard, Teri se vratio sa pozajmice. Kao i svaka svlačionica, bilo je mnogo poznatih imena. Denis Vajs je bio kapiten. Mislim da sam i ja bio u postavi bez Engleza, nisam siguran, znam da smo izveli jedne godine startnih 11 bez Engleza", rekao je Jokanović, a potom izdvojio Vajsa kao vrlo interesantnu figuru: 

"Bila je priča kako on samo bije… On je tehnički bio mnogo dobar igrač naviknut na taj fudbal. Prvih pet minuta nekog 'očetka' i onda nastavi da igra. Sledeće godine otišao u Lester i sećam se to mu je bio stil. Nekog nagazi na početku da obeleži teritoriju. Sećam se, sledeće godine ja mu prvi naletim. Mislim se dobro Denise, u redu je, znamo se, nemoj da mi otkineš nogu".