Santi Kazorla, priča o fudbalskom romantizmu u materijalističko doba: Veliko srce i sitne pare umesto mirne penzije

Ovijedo će drugu godinu zaredom igrati baraž za popunu La Lige, jer je noćašnjim remijem sa Almerijom (1:1) i pobedom nad istim protivnikom, pre toga (2:1), stigao na sam prag elitnog španskog fudbalskog takmičenja.

Ali, pitanje je šta bi bilo da pronicljivi srpski trener Veljko Paunović nije u revanšu osetio da je Santi Kazorla čovek odluke i uveo ga sa klupe, a ovaj golčinom vrednom uzdaha i aplauza pokazao zbog čega se vratio u voljeni grad i klub.

Mogao je mirne i duše i punih džepova, posle papreno naplaćene epizode u Kataru (Al Sad) da se povuče u igračku penziju, fudbal igra samo na male golove sa prijateljima i u povremenim intervjuima se priseća velike internacionalne karijere, ali je izabrao da pomogne svom Ovijedu na putu, više od dve decenije čekanog, povratka u LL.

 

 

Nekadaššnji as Arsenala, Viljareala, Malage i reprezentacije Španije ispunio je sebi i drugima dato obećanje da će taj životni krug zatvoriti tamo gde je počeo, ali ne kao rekreativac, već zdrav, prav i oran da trenira barabar sa klincima. Održao je reč, vratio se u 38. godini, a sa sadašnjih 40 ima iza 34 odigrana meča, četiri data i pet nameštenih golova u ovoj sezoni.

Radi bez pogovora, trudi se kao da tek treba da napravi prvi profesionalni ugovor, od velike je pomoći Paunoviću, pod čijom komandom tim nije doživeo nijedan poraz na poslednjih 12 utakmica, a da pritom igra za najmanju dozvoljenu godišnju platu u drugoj ligi (91.000 evra). Ne zato što su mu tražili već jer je tako sam hteo, kako bi klub imao novca za pojačanja.

Zvuči arhaično, u vreme kada se sve meri novcem, ali je moguće. I zato su ga, valjda, nebesa pogledala kada je krenuo da izvede slobodan udarac protiv Almerije, jer je baš taj gol doneo Ovijedu finale baraža, 15. juna, protiv Minradesa ili Santadera. Kao specijalnu nagradu i satisfakciju igraču s dvocifrenim brojem operacija u karijeri.