Francisko oduševljen Obradovićem: U Partizanu je došao do plej-ofa bez tima prepunog talenta, to sve čini luđim

Silvan Francisko je ovog leta postao jedno u nizu pojačanja Panatinaikosa, koji se krokira kao prvi favorit za osvajanje Evrolige pod komandom Željka Obradovića. 

Francuski bek je za grčki "Sport24", na marginama Medija dana "zelenih" pred sezonu 2026/27, govorio o tome šta ga je do sada impresioniralo kod Željka Obradovića, šta je ranije naučio od Vasilisa Spanulisa i Andree Trinkijerija, kao i o tome kako vidi svoju ulogu u timu Panatinaikosa.

Ovo je bilo turbulentno leto za vas. Možete li nam iz svoje perspektive objasniti šta se dogodilo sa Asvelom i kako je na kraju došlo do vašeg transfera u Panatinaikos?

"Sve sam prepustio svojim menadžerima, ali rekao bih da je bilo... ne baš potpuno ludo, ali da, bilo je prilično ludo. Imaš odličnu sezonu, a onda tokom leta osetiš da su stvari pomalo neizvesne. Na kraju krajeva, postoje stvari koje ne možeš da kontrolišeš, kao što je, na primer, budžet koji je tim trebalo da ima. Očigledno ga nisu imali zbog svega što se dogodilo sa Monakom u Francuskoj. Imam utisak da su finansijske vlasti francuske košarke postale mnogo strože po svim pitanjima. To je dodatno otežalo stvari. Takođe mislim da je komunikacija mogla da bude bolja.

Ali da, bilo je ludo. Stvarno ludo. Meni je najvažnije bilo da odem negde gde je sve kako treba i gde je organizacija stabilna i uređena. Očigledno nisam imao beskonačan broj opcija, ali promena kluba je bila prilično frustrirajuća, jer sam u Francuskoj imao sve već dogovoreno. Promena je bila nešto što sam morao da uradim zbog sebe. I iskreno, mislim da je odluka da dođem u Panatinaikos bila najbolja moguća."

Verujete li da se sve dešava sa razlogom?

"Naravno. Apsolutno. Sto posto."

Da li je Željko Obradović onakav kakvog ste ga očekivali? Da li vas je na neki način iznenadio?

"Upravo je onakav kakvog sam očekivao. Zapravo, čak i bolji, iskreno. I to je veoma pozitivna stvar. Nemam ništa negativno da kažem ni za jednog trenera, ali nisam očekivao koliko samopouzdanja može da vam pruži. On se trudi da razumete igru i ono što traži od vas, a istovremeno vam dozvoljava da na terenu radite ono što najbolje znate. To mi se veoma dopada. Posebno kod igrača koji se ponekad muče, on uvek vodi računa da im pruži samopouzdanje u onome što žele da urade.

To veoma cenim kod trenera, kao i njegove sisteme. Prijatno su me iznenadili sistemi za plejmejkere, situacije bez lopte i slično. Ne želim previše da otkrivam, ali to je nešto što sam zaista želeo da vidim izbliza. Kada je bio u Partizanu, nisu imali klasičnog plejmejkera osim Dantea Egzuma, a ipak je uspeo da napravi sjajnu sezonu i da se plasira u plej-of bez rostera prepunog takvog talenta. To čini sve još luđim i impresivnijim. Tako da, da, zaista je tako."

Panatinaikos ima veoma popunjenu bekovsku liniju. Kako vidite svoje mesto u toj postavi, sada na početku sezone, dok je Kendrik Nan povređen, a Kostas Slukas se postepeno vraća nakon operacije kolena, ali i tokom ostatka sezone?

"Veoma je teško. Pre svega, nismo imali mnogo zajedničkih treninga. Vratio sam se iz reprezentacije i, kao što sam rekao, imamo i povrede. Bilo bi bolje da smo svi bili zajedno od početka kako bismo pronašli hemiju. Ali tako stvari stoje. Mislim da će, kada se momci vrate, biti još bolje, jer čak i bez njih — a oni su ključni delovi tima — možete da vidite da ekipa već sada izgleda veoma dobro.

Što se mene tiče, mogu da se prilagodim svakoj situaciji i svakom timu. Samo moram da upoznam saigrače, razvijem dobar odnos sa njima i upoznam njihove karakteristike na terenu, kako bih znao gde i kako da ih pronađem. To je izuzetno važno, posebno na početku sezone. Kao što sam rekao, poznajem ih donekle jer sam protiv njih igrao, ali sada smo saigrači. Kada se vrate, stvari će biti još impresivnije, ali sve se svodi na pronalaženje naše hemije. To je najvažnije."

Mislim da mnogi ne znaju da imate osmoro braće i sestara. Da li vam je sredina u kojoj ste odrastali pomogla da postanete bolji saigrač i da se bolje snalazite u svlačionici sa velikim ličnostima?

"Rekao bih da je malo drugačije. Veoma sam blizak sa svom braćom i sestrama. Odrasli smo u teškom kraju, veoma teškom, gde je bilo droge, kriminala i svega toga. Tako da ne bih rekao da mi je to direktno pomoglo kada su saigrači u pitanju, jer po karakteru nisam bio naročito društven. Bio sam više zatvoren, povučen i nisam mnogo pričao.

Ono što mi je pomoglo bila je komunikacija sa trenerima. U tome da postanem lider. Uvek su mi govorili da lider mora da priča, da razume svoje saigrače i ljude sa kojima deli teren. Najveći izazov u mojoj karijeri bio je da postanem komunikativniji i da razgovaram sa saigračima, a to mi je mnogo pomoglo do danas. Pomoglo mi je da shvatim kako da budem pravi plejmejker.

Postoji liderstvo koje se na utakmici vidi bez reči, ali postoje i igrači kojima je potrebna verbalna komunikacija. Za mene je izazov bio kako da komandujem ekipom. Uvek sam želeo da, kada napustim neki tim posle jedne, dve ili tri godine, moji saigrači kažu: „Nedostajalo mi je da igram sa tobom, bilo je sjajno.“ To znači da si ostavio trag. To je bio najveći izazov za mene, a porodica mi je pomogla da budem otvoreniji, da razumem igrače i da stalno gledam snimke."

Vratimo se na trenera Obradovića. Šta vam je prvo rekao?

"Prvo što me je pitao bilo je kako se osećam. Rekao sam mu da se osećam zaista dobro. Takođe mi je rekao da zaista želi da izgradi nešto snažno sa momcima. Pošto nemamo mnogo treninga, želeo je da bude siguran da sam dobro i da, ako mi nešto treba, mogu da mu se obratim. On je veoma direktna osoba i želi samo najbolje za nas."

Ove godine će u Grčkoj biti dvojica vaših bivših trenera. Vasilis Spanulis u Arisu, sa kojim ste radili u Peristeriju, i Andrea Trinkijeri u PAOK-u, sa kojim ste sarađivali u Žalgirisu. Šta je najvažnije što vas je svaki od njih naučio?

"Počeću od Spanulisa. Uvek se sećam da mi je govorio da sam igrač koji može da igra u oba pravca. Govorio bi mi: „Ti si igrač od milion dolara.“ To mi je rekao pre nego što sam otišao u Evroligu. Uvek bi mi govorio: „Igraj instinktivno, igraj onako kako znaš. Jer ako ne igraš instinktivno, nećeš biti igrač od milion dolara kakav možeš da budeš, već ćeš stagnirati.“ Sećam se toga kao da je bilo juče.

A Andrea... Andrea je bio veoma zabavan. Uvek mi je govorio koliko mu se dopada moj karakter. Da sam veoma takmičarski nastrojen i da uvek želim više. Govorio mi je da nikada ne odustajem. I govorio bi: „Sviđa mi se sve kod tebe, čak i trenuci kada se naljutiš."

Pošto sam veoma takmičarski nastrojen, ponekad ćete videti da se naljutim, ne na trenera ili saigrače, već na sebe. Tako da možete videti koliko sam lud! Ali on mi je uvek govorio: „Budi ono što jesi. A kada nešto ne ide kako treba, samo me pitaj.“ A kada bi došlo vreme da izađem na teren, govorio bi mi: „Daj mi malo svoje magije."

Da li ste imali priliku da razgovarate sa nekim od njih nakon što ste potpisali za Panatinaikos?

"Ne, ali razgovarao sam sa Andreom još pre nego što sam uopšte potpisao ovde. Razgovarali smo, da."

Nedavno ste pomenuli da je ovog leta postojala mogućnost odlaska u NBA. Da li je to promenilo vaš pogled na stvari ili ste sada 100 odsto posvećeni Panatinaikosu i spremni da budete jedna od zvezda tima?

"Potpuno sam posvećen i fokusiran na ovo mesto. To je bilo nešto što nisam mogao da kontrolišem. Sada sam na mestu koje je najbolje za mene i moju karijeru. Rok koji sam sebi postavio za NBA bio je 20. jul. Posle tog datuma moja pažnja je bila potpuno usmerena ovde. Prošlost je prošlost, to je to."

Postoje li neke konkretne utakmice ili dueli sa protivnicima kojima se posebno radujete ove sezone?

"Iskreno, radujem se derbijima. Zaista želim da ih doživim. Volim ovakve utakmice. Samo želimo da pobedimo svaki tim, želimo da dobijamo ovakve utakmice. Derbi je najvažniji i zato želim da ga doživim. Iskusio sam ga sa tribina kao gledalac dok sam bio u Peristeriju, tako da će iskustvo na terenu biti potpuno drugačije."

Pre nekoliko meseci Olimpijakos je u ovoj dvorani podigao trofej Evrolige. Kao mladi igrač Panatinaikosa koji još nije igrao derbi, ali želi da iskusi sve to, osećate li da vam ova okolnost daje dodatnu motivaciju za narednu godinu?

"Samo sam uzbuđen, jedva čekam! Očigledno se to dogodilo, ali nova sezona znači novi početak. Cilj ostaje isti, samo u drugom timu sa veoma visokim očekivanjima. Moramo da budemo fokusirani tokom cele godine. I da, to mi daje ogromnu motivaciju. Ne samo protiv njih, već protiv svakog tima u Evroligi."

Koji je vaš lični cilj ove godine? Prošle sezone bili ste član Evroliginog Ol-star tima i završili drugi u glasanju za MVP-ja, iza Saše Vezenkova. Šta želite da postignete ove sezone?

"Zapravo ne volim da otkrivam svoje lične ciljeve. Uvek ih zapišem na svojoj tabli za manifestaciju i zadržim ih za sebe", dovršio je Francisko.