Vildoza za TV Arena sport: U Partizan nikad! Igranje u Beogradu je uvek specijalno, nisam oklevao kada je pozvao Virtus

Retko koji stranac je uspeo da se podvuče pod kožu navijačima Crvene zvezde kao što je to uspeo Luka Vildoza. Pogotovo ako uzmemo u obzir da period za koji je to uspeo nije bio nešto preterano dugačak. Crveno-beli ga se uvek rado sete, a neretko su i priželjkivali da se vrati na Mali Kalemegdan.

Pred argentinskim košarkašem je nešto emotivnija nedelja. Igraće u državi iz koje je njegova žena, a dva protivnika su nekadašnji veliki rival i bivši klub. Pre nego što prvi put ove sezone zakorači na parket "Beogradske arene", Vildoza je govorio za TV Arena sport. Iskusni bek ističe da je igranje u srpskoj prestonici nešto specijalno.

"Nije teško, ali je specijalno. Igrao sam protiv Crvene zvezde prošle godine i osećao sam se dobro kada su me dočekali i aplaudirali. Osećam se specijalno jer je to bila moja kuća godinu dana i imam lepa sećanja. Partizan sa druge strane... Igranje u toj atmosferi je motivacija za mene. Ne 'patim' kad igram tamo, ali ne mogu da kažem da uživam. Teško je, osećaš pritisak, ali u isto vreme je uvek dobro igrati ovde", započinje razgovor Vildoza.

Košarku života je igrao Argentinac u decembru 2022. godine kada je i pokupio nagradu za najkorisnijeg igrača meseca u Evroligi. Bio je tek treći igrač Crvene zvezde kom je to pošlo za rukom.

"Sećam se prve utakmice kada samo igrali protiv Bajerna. Došao sam u 'Pionir', pogodio sam dve ili tri trojke i zapitao se 'Gde sam ja ovo?' Navijači su bili ludi i ovo je mesto gde sam želeo da budem. U svaku utakmicu sam ulazio sa sve više samopouzdanja. Trener je imao poverenja u mene. Tog decembra ne znam šta se desilo. Sve je išlo savršeno u privatnom životu i na terenu. Osećam se počastvovano što sam doneo tu nagradu. Ne sebi, nego timu. Bio sam treći igrač u istoriji (kluba) koji je osvoji tu nagradu, zar ne? To je bilo stvarno specijalno."

Starsport

 

Konstanta u njegovim sjajnim izdanjima je Duško Ivanović. Sarađivali su u Baskoniji izuzetno uspešno, zatim u Crvenoj zvezdi i sada u Virtusu.

"Sviđa mi se način na koji vodi mečeve i treninge, način na koji razume igru i kako me tretira. U Baskoniji smo osvojili titulu, u Crvenoj zvezdi smo osvojili kup u Nišu i igrao sam veoma dobro u Evroligi. Ove godine, neću da kažem da je cilj da osvojimo Evroligu jer, budimo realni... Želimo da osvojio italijansku ligu. Osećam se komforno sa njim", ističe Vildoza.

Na pitanje da li je oklevao kada je stigao poziv Virtusa, kao iz topa je dao odgovor.

"Da budem iskren, ne. Virtus me je pozvao nakon sezone sa Panatinaikosom, a onda se Olimpijakosova ponuda pojavila. Ove sezone sam želeo da igram košarku, da igram svoju igru i pokažem da još uvek pripadam evroligaškom nivou. Idem korak po korak i osećam se bolje fizički i mentalno. To je bio najveći problem da budem iskren. Za sada, mislim da sam napravio dobar izbor. Došao sam ovde sa tim ciljem i klub me je podržao. Tokom leta nisam ništa drugo radio osim što sam jeo, što sam se oženio i razmišljao o nekim stvarima koje nemaju veze sa košarkom. Podržavaju me svakog dana i stvarno uživam što sam ovde."

Nakon Malog Kalemgdana preselio se u Atinu gde je obukao dres Panatinaikosa. Saradnja sa, u tom trenutku najboljim trenerom Evrolige, Erginom Atamanom nije bila najbolja.

"Nisam se privikao na takav stil igre. On želi da igra sa dosta pik en rola. Ja sam poznat kao pik en rol igrač, ali ne u toj meri. Nisam se osećao komforno. Naravno, u Panatinaikosu si, nekoliko grešaka i ideš na klupu. Imao si Slukasa, Nana, Grenta... Izuzetna konkurencija. Neću da kažem da je bilo dosta loših odluka jer je to bila moja najbolja godina kada su u pitanju trofeji. Osvojili smo Evroligu i nikad neću zaboraviti ljude odatle. Imamo i dalje sjajan odnos. Opet, nekad stvari kliknu nekad ne. Odlučio sam na kraju da odem."

Retko se viđa da u Grčkoj neki igrač pređe iz Panatinaikosa u Olimpijakos ili obrnuto. Vildoza se ipak odlučio za taj potez nakon osvojene Evrolige.

"Doneo sam tu odluku jer je Olimpijakos igrao Fajnal-for za Fajnal-forom u poslednjih pet godina. Želeo sam da osvojim dve titule uzastopno. Nije to bila nikakva 'osveta'. Dao sam sve Panatinaikosu što sam mogao. Bilo dobro ili loše, dao sam sve od sebe. Na kraju ljudi iz kluba su to razumeli. Kada sam otišao tamo nije bilo najbolje, ali mislim da su na kraju prihvatili moju odluku. Uživao sam i u Olimpijakosu."

Iako je taj transfer odradio u Grčkoj, nema nameru da to ponovi u Srbiji i obuče dres Partizana.

"Ne, nema šanse. Nikada", govori Vildoza uz osmeh.

Ove sezone u Evroligi imamo više timova, više utakmica, više duplih kola i sve to utiče na povrede igrača. Argentinski bek smatra da to nije zdravo.

"Mogu da govorim o mojoj strani odnosno Virtusu i timovima koji su ispod nas na tabeli. Imamo manje igrača, pa i manje kvalitetnih igrača. Ne možemo da rotiramo toliko. Tako da imamo košarkaše koji igraju i po 25-30 minuta. Uz takav ritam, teško je da konstantno dobro igrate. Kad tad će se tvoje telo umoriti, povredićeš se... Nešto će se desiti. To nije zdravo. Kada govorimo o timovima iznad nas, o toj drugoj polovini - bio sam tamo, igrači ne moraju da igraju više od 15 minuta. U Olimpijakosu sam igrao celu sezonu bez povrede. Mislim da je to prednost da timovi poput Panatinaikosa, Olimpijakosa, Real Madrida i Fenerbahčea. Na kraju imaju bolje i veće rostere."

Nema puno informacija o ligi koju bi NBA želela da napravi u Evropi. Vildoza gleda sa vedrije strane na to.

"Ja imam još manje informacija. Da bude iskren, ne razmišljam o tome. Vidim to kao više poslova za igrače. Više timova - više poslova. Iz perspektive igrača kažem neka dođu. Neka donesu više novca, više timova, više poslova za nas i svi će biti srećniji. U isto vreme razumem i drugu stranu, ali NBA će doći, šta god da mi kažemo. Moramo da smislimo način sarađujemo sa njima", zaključuje Vildoza za TV Arena sport.