La felicità, felicità!

Ako je bilo pitanja pre ovoga, sada je jasno - Partizan i Alesandro Pajola su jedna mala i lepa ljubavna priča, koja bukti iz runde u rundu. Poznat je već narativ da derbi stvara heroje i piše legende, a pobeda koju je Partizan krvavo zaradio u sedmom kolu Evrolige, definitivno je ona koja mladom Italijanu diže rejting u visine kod svih pristalica crno-belog dresa. 

Naziralo se koliko ume da kupi publiku svojim partijama već u prvoj rundi, kada je sa Lukom Vildozom načisto "pokrao" Olimpiju iz Milana, potom poput Dušana Kecmana sa tri četvrtine terena pogodio neverovatnu trojku protiv Bosne u AdmiralBet ABA ligi, a kruna niza vrsnih poteza nekadašnjeg igrača Virtusa bio je šut za pobedu sa velike udaljenosti protiv najvećeg rivala u produžetku. 

Naravno da ponajviše srećne trenutke u sportu slikaju velike partije, kao što su one kakve prikazuje Karlik Džons iz nedelje u nedelju. Ali skicu i kostur uvek čine "male stvari". Male stvari, koje prerastu u velke. Tako nekako funkcioniše i Pajole u crno-belom dresu. Jer da nije bilo koša za pobedu, teško da bismo pisali baš o italijanskom asu, a on to nesumnjivo zaslužuje - ne nužno zbog ove partije, već zbog svog mukotrpnog i možemo reći zakulisnog odrađivanja "prljavih" poslova na parketu. 

Da nije pogodio taj šut, njegov derbi bi obeležila skromna partija od četiri poena, jedne asistencije i jedne ukradene lopte uz promašena krucijalna slobodna bacanja na kraju poslednje četvrtine, koja su i te kako mogla koštati pobede domaćine. Moglo bi se reći - ispodprosečno. Međutim, baš zato što mu učinak i statistika nisu uvek vredni atomskih priznanja, pronađe se tu i tamo neki trenutak koji ume da nadomesti nedostatak grandioznosti i po automatizmu ga lansira među prave heroje. Od njega su bolji sinoć bez svake sumnje bolji bili Lamar Stivens, Karlik Džons, Kevarijus Hejs, pa i Luka Vildoza, ali dan kasnije, najviše se priča o Pajoli koji je pokazao "led u venama", kako bi rekli ljubitelji sporta sa "one strane Atlantika". 

Ako je već Partizan zaigrao na italijanski pogon, lepo bi bilo i zapevati na jeziku plejmejkera crno-belih, pa se zato i u naslovu služimo čuvenim stihovima pesme "Felicità", koja opisuje sreću u nekim malim i ne uvek za oko upadljivim trenucima, koji neretko prerastu u nešto izvanredno. 

Na takav način je gradacijski Pajola došao do sasvim opravdane titule jednog od heroja "večitog derbija" svojim spektakularnim pogotkom. Zato što nije uvek bio prvi pod reflektorom, isti je najsnažnije zasijao baš kada je došao njegov momenat. Ne bi se reklo da radi iz senke, već više kao da čeka svoj trenutak strpljivo, a onda poput lopti, ukrade podijum i donese erupciju sreće. Sa druge strane, iako funkcionišu kao sinonimi u srpskom jeziku, sreća i sreća su dve različite reči u italijanskom.

A ta "fortuna" je ovaj put bila takođe sastavni deo trijumfa crno-belih. Uprkos momentima za pamćenje, mora se naglasiti i činjenica da su izabranici Đoana Penjaroje ispustili čak 18 poena prednosti; 13 poena na ulasku u poslednji kvartal i u vodu bacili dominaciju kakva se retko viđa u okršajima sa ljutim rivalom. Neopreznost i pad koncentracije u poslednjoj četvrtini, biće glavna tema za razgovor na predstojećim timskim sastancima.

Faktora je bilo nekoliko - od opuštanja koje je bilo uočljivo, preko nekoliko sumnjivih presuda arbitara, žustrih sukoba na tribini koji su pretili da prekinu susret, pa sve do mnoštva loših odluka u napadu u kombinaciji sa očitom nervozom kada je Zvezda konačno uhvatila zalet, kakav su gotovo svi na tribinama i kraj malih ekrana nestrpljivo i/ili bojažljivo iščekivali tokom cele utakmice. 

Takođe, dva razloga (pored individualnih momenata inspiracije) zbog kojih Partizan nije kažnjen za novu očajnu šutersku partiju (7/27), jeste vanredan procenat pogodaka za dva poena tokom većeg dela utakmice (na kraju odličnih 68 odsto - 26/38), uz očajne šuterske procente rivala protivnike rivala (33 odsto, 8/24). Zanimljivo je da su u ovom segmentu, oba beogradska rivala među najgorima u Evroligi. Crveno-beli su 17. sa 31,3 odsto sa distance, dok je Penjarojin sastav zakucan za dno sa mizernih 29,4 odsto, što pokazuje da će oba tima morati znatno da napreduju tokom godine, kako bi uspeli da ostanu konkurentni. 

Da rezimiramo - bilo je te druge sreće da Pajola, koji nije vrsni "snajpersita", "ubode" poslednji šut, pogodi svoju prvu trojku na meču i tako presudi protivniku. Bilo je tu i više od sreće, jer se Italijan pokazao i skoro dokazao kao igrač koji "na sitno" pravi razliku u važnim utakmicama, a zatim spremno preuzima odgovornost i potpuno zasenjuje sve oko sebe. A sada, ostaje samo ona prva sreća zbog vredne pobede, koja crno-bele stavlja na skor 4-3 posle sedam odigranih utakmica elitnog takmičenja.