Iskijerdo o Željku, Partizanu i problemima: Neki igrači nisu želeli trenera, Džabari nije loš lik...

Kada se podvuče sezona ispod sezone "večitih" rivala, ipak se čini da će najupečatljiviji momenat biti odlazak Željka Obradovića iz Partizana. Ne zato što se ništa važno nije desilo u taboru Crvene zvezde, daleko od toga, već zato što je dolaskom najtrofejnijeg evropskog trenera u srpsku košarku započela nova era u životima klubova koja traje i dan danas. 

Nismo imali previše prilike da slušamo popularnog Žoca otkako je napustio Beograd, ali je zato Hoze Marija Iskijerdo, pomoćnik iskusnog stručnjaka, podelio neka od svojih iskustava sa Mozzat sportom, govoreći o vremenu u Partizanu i svojoj karijeri. 

"Naravno. Moram da pronađem klub, moram da radim, da plaćam račune", rekao je Španac, a potom rekao da bi voleo da i novi posao bude sa Obradovićem: 

"Voleo bih! Nadam se. U kontaktu smo. Rekao mi je da će doneti odluku posle Fajnal-fora Evrolige. Čekam na njega i njegovu odluku".

Ističe da razmišlja o samostalnom poslu, ali da mu je saradnja sa Željkom prioritet. 

"Najbitnije je, pre svega, da vidimo da li Željko želi da radi; ako ne želi, ja svakako moram da radim. Da li će to biti kao glavni trener… Ipak, najviše bih voleo da budem sa Željkom. Da budem uz njega kada bude osvojio 10. titulu. Imao sam neke ponude već ove sezone da samostalno radim, ali sam hteo da budem uz porodicu. Imao sam i problema sa laktom. Morao sam na operaciju. Želeo sam da se posvetim sebi. Odbio sam sve ponude".

Naglasio je koliko mu je period u Partizanu značio u karijeri. 

"Obožavam Partizan. Specijalan klub. Nisam mogao ni da zamislim koliko veliki klub je Partizan. Sjajno sam se osećao u Beogradu. Nezaboravno iskustvo. Imao sam lep život i zaista sam uživao. Ne mogu da se požalim".

Podsetio se načina na koji je Žoc napustio klub kojem je doneo evropsku titulu. 

"Tužno! Zaista tužan. Nisam bio ljut, već zaista tužan. Pitao sam se… Kako… Kako je moglo da se desi da Željko ovako završi u Partizanu. Ajde neki drugi klub, ali ne u Partizanu! Ne ovako. Opet, ponavljam… Život je prosto nekada takav".

Iskijerdo je još jednom potom potvrdio ono što su svi odavno znali - veliki problem je postojao sa igračkim kadrom. 

"Ključno je da igrači nisu slušali i nisu ga pratili. On je to objasnio. Igrači ga nisu slušali i on se osetio odgovornim zbog toga. On kao glavni trener i sportski direktor su dovodili igrače, mi treneri, on je osetio odgovornost zbog toga i odlučio je da ode".

O Džabariju Parkeru... 

"Ja sam Hoze Marija i ovo je moje lično mišljenje. Ne znam kako drugi razmišljaju. Džabari nije loš lik kao što mnogi pričaju. Ni blizu. Možda malo čudan, ali nije loš. Na pripreme je došao sa osam kila viška. Nismo imali najbolje pripreme. Više od nedelju dana smo proveli u Australiji, što je bio odličan biznis potez, ali nismo najbolje izgledali na sportskom planu. Pored toga nismo imali centra, Džabari je tu pomogao. Ipak, ako me pitate da li je Džabari bio najveći problem? Nije."

A što se tiče onoga što bi promenio da može da vrati vreme... 

"Verovatno da neki igrači ne ostanu u ekipi. To je moje mišljenje".

Za kraj, naglasio je kako je određene stvari video prvi put u karijeri. 

"Prvi put u karijeri sam osetio da neki igrači ne žele da trener bude tu. Da Željko Obradović ne bude tu. Neki od njih ni ne znaju ko je zapravo on. Sa Željkom morate da radite, da budete profesionalac i date 120 odsto svojih mogućnosti. Način na koji smo počeli tu utakmicu… Rezultat je bio 16:2. Osetio sam da nešto nije kako treba", istakao je Iskijerdo.