Ko će sa Brunom da razgovara 14 minuta?

Podsetimo se anegdote Žozea Murinja iz Kazanja i Marija Balotelija. Portugalac je svojevremeno istakao da bi svoje dve godine u Interu iz Milana lako mogao da pretvori u knjigu od 200 strana, ispunjenu samo pričama o temperamentnom Italijanu. Ipak, odlučio je da govori Specijalni o dešavanjima iz Rusije, kada su "nerazuri" igrali sa Rubinom. Sve Žozeove opcije u napadu su bile nedostupne (zbog povreda i/ili suspenzija), a jedino je mogao da računa na Balotelija, koji je već u prvom poluvremenu zaradio žuti karton. 

Murinjo je potom istakao da je 14 od 15 minuta odmora proveo u razgovoru sa Mariom, ističući kako ga je molio da ne reaguje na provokacije, da igra samo sa loptom i da izbegava kontakt. A onda je došla čuvena rečenica.

"Minut 46. - crveni karton", rekao je Portugalac i prasnuo u smeh. I zaista je posebna sorta bio taj Baloteli, a na neki način, košarkaši Partizana su dobili sličan problem sa Brunom Fernandom, kao što je Žoze imao sa bivšim napadačem Mančester sitija. 

Zajedno sa napretkom Partizana, došlo je i do velikog napretka u igri gorostasnog Angolca. Kada je stigao u Beograd iz Reala, nekadašnji NBA centar je tehnički figurirao kao zamena za Tajrika Džonsa. Potom je odlaskom Amerikanca iz već poznatih razloga, prinudno postao prva opcija u reketu, a možemo i reći da je Tonje Džekiri ipak ispomoć sa klupe. 

Nesumnjivo, od zamene do nezamenjivog je napredovao Fernando kroz relativno kratak period vremena, a pokazao je da i te kako ima kvalitet za Evroligu, što se nije toliko videlo u Madridu. Pogledajmo čistu poentersku statistiku nekih mečeva - 15 poena Crvenoj zvezdi, 16 poena Olimpiji, 18 poena Fenerbahčeu, 12 poena Realu, 17 poena Makabiju, 11 Panatinikosu... Lista može da traje, ali generalno gledano, i te kako se napadački Penjaroja oslanja na Angolca. 

Međutim, problemi postoje. Pisali smo već o kvalitetima, prednostima i manama koje sa sobom nosi vremešni Nik Kalates, a jedan od aspekata igre koji nismo naveli taksativno je dobra saradnja sa Fernandom. Kada je Grk tu da nabacuje lob paseve za Bruna, neretko se desi blagi flešbek na "lob-siti" eru Klipersa. Možda malo preterujemo, ali bilo je moćnih zakucavanja u "Areni" bez sumnje. Ipak, kada se Nik isključi, često može da se isto dogodi i sa centrom Partizana.

Naravno, ne zavisi Fernando samo od Kalatesa, a pokazalo se i da dobro može raditi i sa Karlikom Džonsom, koji primarno jeste skorer, ali ume da uposli i saigrače. Najveći problem kod Bruna je njegov temperament, po kojem neodoljivo podseća na Balotelija - da naglasimo, samo na terenu. I za Marija niko ništa ružno nije imao da kaže van terena - samo hvale, mada i ludorije, oko čega se Baloteli i Bruno razilaze. Fernando je iza kamera "dobri div", uvek spreman za razgovor sa navijačima, novinarima i neretko jedini koji je želeo da stane pred mikrofon kada su porazi bili učestala pojava u Beogradu. 

Ipak, kada je na parketu, nešto prilično čudno se desi sa Angolcem, koji jednostavno ne može da ostane smiren. A protiv Asvela, Murinjova priča je zamalo došla do potpunog ispunjenja. Krenimo redom. 

Utakmicu je započeo Džekiri na terenu, ali je posle serije Francuza i vođstva, Bruno stao na parket kako bi se suprotstavio Votijeu, koji je takođe ušao u igru sredinom prvog kvartala. I odmah, lob pas Kalatesa nije prošao, a potom ni pokušaj Sterlinga Brauna da uposli Fernanda na isti način.

Angolac u svom maniru - kada mu ne ide, onda upada u nervozu, reaguje žustro i često gubi ritam. Ispadao je Bruno u odbrani, a onda ga je dvaput (jednom faulom, a drugi put iznuđenim faulom) isprovocirao "prgavi" Zek Selijas, koji ume da se uvuče pod kožu. Videlo se po Fernandovim reakcijama da lako može dobiti tehničku (već dobro Penjaroja poznaje karaktere u timu), tako da se u igru ponovo vratio Džekiri. 

Međutim, problem je nastao kada je bivši as CSKA doživeo udarac i blagu hiperekstenziju kolena, nakon što mu je igrač Asvela pao na nogu krajem drugog kvartala. U trenutku, činilo se da je teža povreda Tonjea, ali je uspeo da sam ustane i izađe iz igre, što je u startu bio dobar znak. Na teren se vratio Bruno, koji je u tom času delovao kao jedina centarska opcija do kraja meča. 

Odigrao je kraj druge deonice momak iz Luande fantastično. Uspeo je dvaput da ukrade loptu, zakuca iz loba, a i pogodi dva slobodna bacanja, ali i nepotrebno provocira Votijea guranjem nakon postignutog koša. Sve u svemu, bilo je opravdano za očekivati da dobro i nastavi. Umesto toga, na startu trećeg kvartala, Fernando je zaradio drugi, a potom i treći faul, zbog čega je bio prinuđen da napusti igru. Nisu faulovi problem bili, problem su reakcije nakon istih. 

Ušao je Aleksej Pokuševski, a srećom, Džekiri je potom bio u stanju da preuzme centarsku poziciju, samo da bi meč završio Bruno na terenu. Ali uzmimo hipotetički scenario, koji nije bio uopšte nerealističan - da Tonje nije mogao nastaviti utakmicu, a Bruno kao jedina opcija u reketu, morao da odigra do kraja... Složićemo se, nije baš varijanta kojoj se mnogi nadaju. 

Temperament je ono što najviše koči Fernanda, slično kao i sa Balotelijem, i mada je Partizan dobio Asvel, da je naš zamišljeni scenario bio u pitanju, teško da bi smo isti ishod gledali. Slično je bilo u Bolonji, kada je Bruno praktično odbijao da napusti parket dok se ne razračuna sa sudijama na istom. To su stvari koje prave razliku u utakmicama za trofej koje mnogo znače - hladna glava, fokus i prstić koji ide u vazduh kada sudija svira faul (da se ne prisećamo šta je vruća glava oduzela crno-belima u plej-of seriji sa Realom). 

Možda nije pravedno, ali je konačna odluka. Baš kao što je Murinjo pričao sa Balotelijem 14 od 15 minuta poluvremena u Kazanju, u nekoliko navrata, bilo je očito i da Penjaroja zahteva samokontrolu sa klupe. Da, na sudije se na domaćim utakmicama sa glasnim tribinama vrši pritisak, ali ne u delikatnoj situaciji kakva je mogla biti Partizanova. Samo, Španac izgleda nije utrošio veći deo velike pauze kako bi Fernandu dočarao neke stvari. 

Čini se - moraće, pošto reakcije kakve smo nekoliko puta videli od Angolca, što u Bolonji (prikazano na drugom snimku, za šta je dobio nepotrebnu tehničku grešku), što u Beogradu protiv Asvela i na mnogim drugim evroligaškim parketima, vrlo lako mogu biti kobne po Partizan kada dođe do borbe za titule u Srbiji i na Jadranu. A svi znamo kako te utakmice mogu biti pune strasti i pritiska, što dodatno podgreva krv "dobrom džinu" Partizana.