Nije baš sve tako crno, ima i "beline" u igri Partizana: Pokazao je to protiv Barse!

"Nije bila godina u kojoj nisam bio u teškoj situaciji. Nije bila godina u kojoj sam bio relaksiran. Kada sam seo na klupu prvi put 1991. bio sam u težoj situaciji. Nisu rezultati kakve smo očekivali, ali ja nastavljam da radim kao što sam ceo život radio", reči su trenera Željka Obradovića posle triler utakmice u "Beogradskoj areni", gde su večeras košarkaši Partizana izgubili (87:79) od Barselone produbivši agoniju u Evroligi.

Ipak i pored petog uzastopnog poraza na međunarodnoj sceni, gde će silom prilika u opasnoj konkurenciji sa ostalim Evroligašima sve teže doći do tog zacrtanog cilja za ovu sezonu, a to je mesto u plej-ofu, košarkaši Partizana imaju razloga da se "potapšu po ramenu" i gledaju sa vedrinom u budućnost posle večerašnje utakmice sa Barselonom. A, razlog je jednostavan - ako možeš da se vratiš protiv ovako moćne Barse i dođeš do praga pobede nakon 23 poena deficita, možeš i da se nadigravaš sa gotovo svim Evroligašima, bez obzira na razliku u budžetu i manjku možda individualnog kvaliteta u poređenju sa finansijski stabilnijim klubovima od ovog "našeg".

Razlog za optimizam, uostalom, mora da postoji. Kod navijača i samih igrača, koji, nekako, ma koliko dobro igrali u ABA ligi, pronađu načina da upadnu u kontra ritam tokom evroligaških susreta. Razlika u kvalitetu ova dva takmičenja je, naravno, neupitna, ali bez obzira na to, utisak je da većinski faktor poraza na međunarodnoj sceni uglavnom dolazio od same ruke Obradovićevih momaka, koji izgleda još uvek igraju bez nedefinisanog lidera i jasnog plana u završnici susreta, što se, uostalom, dogodilo i večeras...

Od svih problema koje mogu da "pokose ekipu", ovaj je možda i najmanji, budući da je potrebno "samo" malo više koncentracije u tim ključnim momentima. Roster je lepo sklopljen i balansiran, a pod trenerskom palicom košarkaškog genija poput Obradovića, ništa od ovih problema sa kojima se suočavaju njegovi izabranici nije nerešivo.

 

MN Press

 

Šta je potrebno?

Pre svega da se upostavi hijerarhija u timu, gde će se znati ko uzima ključni šut, a ne npr. Frenk Nilikina, koji, bez obzira što je možda imao i najbolju poziciju večeras protiv Barse, okušao sreću u finišu za potencijalno izjednačenje, iako je pre toga "hladan" ušao na parket (1/2 iz igre). Naravno, košarka je igra momenata i taktira trenera neće uvek uroditi plodom, ali ostaje nejasno kako se baš zadesi da je Francuz uglavnom "čovek odluke" u tim ključnim trenucima susreta, a ne neko drugi sa možda više samopouzdanja u svojim rukama?

U poređenju sa prošlogodišnjim rosterom, gde je "parni valjak" imao nekoliko igrača sa tim "ubistvenim instinktom", "onaj pravi" tek treba da se izrodi u ovoj ekipi, a obzirom da sem Tajrika Džonsa, gotovo svi izgledaju kao "dobri momci", utisak je da će proći još neko vreme dok se neko ne izkristališe kao pravi lider. I to ne samo kada treba da se pogodi trojka za pobedu, već i kada treba da se stane na loptu, proigra unutrašnja linija i bude vokalan na terenu, naročito u fazi odbrane.

To su upravo bili i segmenti igre na kojima su crno-beli, žargonski rečeno "prosuli" pobedu večeras protiv Barse. Osim te bezidejnosti u ključnim napadima, gde se ne zna za koga se gradi lopta, ključni problem Obradovićeve ekipe je što se ne prave mali faulovi i nema reakcija posle (u većini slučajeva), nerezonskih šuteva sa distance. Barsa je ogroman broj poena večeras postigla baš iz tranzicije. Dok su crno-beli kao "muve bez glave" trčali u odbrani, španski velikan upisivao je lake poene na obruču, a ubitačne kontre rivala pošteno su se odrazile na samopouzdanje Partizana (34 odsto timske realizacije) u nastavku utakmice.

Manje-više, iste probleme videli smo i u prethodnim mečevima. Kada se zna ko šta radi na parketu i postoji struktura u igri, Partizan i sa ovim timski-orjentisanim rosterom, može da se upusti u koštac i sa mnogo individualno-kvalitetnijim rivalima. Istina, gotovo uvek postoje oscilacije u igri, što se već odomačilo kada je reč o "večitima" i Evroligi, ali je sve to uglavnom normalno obzirom na činjenicu da postoje i kadrovski problemi. Da se grčevite borbe na parketu vode na više frontova, kao i da za razliku od finansijski stabilinijih klubova u Evropi, Partizan nema tu mogućnost da zadrži isti roster nekoliko godina i da se ultimativno pojača na mestima gde postoje "rupe".
 

MN Press

 

Ova utakmica, npr. protiv Barse, jasan je pokazatelj čega sve nedostaje u igri Obradovićevih momaka i nema neke razlike u odnosu na prethodne susrete, dok smo, sa druge strane, imali priliku i da vidimo neke pozitivne stvari. Pre svega ogromnu želju za pobedom, koja iz utakmice u utakmicu postaje sve veća, bez obzira na period skromnijih rezultata. Ovaj tim definitivno ima neki "iks" faktor, što je i pokazao večeras, jer, potreban je izvestan kvalitet da "uzmeš" Barsi tri četvrtine i da se vratis posle tolikog deficita, dok je i svetla tačka bio mladi Mitar Bošnjaković.

Talentovano krilo, koje je do ovog leta branilo boje omladinske selekcije Real Madrida, pokazalo se kao pun pogodak za crno-bele. Iako postoji dosta mesta za napredak, svojom energijom i požrtvovanošću u proteklom periodu, zavredneo je poštovanje Obradovića, pa se večeras našao u ulozi startera, a poverenje koje je dobio od trenera za tih 19 minuta na parketu, vratio je sa vrlo dobrih - šest poena, četiri skoka uz po dve asistencije i ukradene lopte. Istina, večeras je dobio "tvrd orah" u čuvanju Kevina Pantera u nekoliko navrata, gde se, ruku na srce, i nije najbolje snašao, ali sama volja da brani "1 na 1" protiv jednog od najboljih bekova u Evropi govori o hrabrosti i želji mladog (18) Novosađanina, koji sa omladincima Srbije već ima po jedno evropsko zlato i srebro.

Što se ostalih igrača tiče - tu je mrtva trka. Gotovo svi su imali očajne procente šuta sem Alekseja Pokuševskog, ali su dali neki doprinos (mahom sa linije penala - 27/31). U meču gde niko ništa nije mogao da pogodi, teško je uperiti prstom u jednog igrača, ali je baš u tome možda i (ne)moć Partizana. Ne postoji izraziti poenter, iako se ta uloga uglavnom prepisuje Karliku i Tajriku Džonsu. Ne postoji drama i dežurni krivci, već samo timske pobede i porazi, a možda će ih baš ovaj poslednji, kada su umalo napravili jedan od najvećih preokreta u Areni, pogurati da naredni period utakmica u Beogradu "reše" u svoju korist kad već nisu mogli "blaugranu".

Uostalom, vreme će pokazati... Posle 2/7 nakon uvodnih devet kola Evrolige, druga polovina novembra i mesec decembar biće od presudnog značaja za crno-bele. Ili će udariti temelj za drugu fazu takmičenja i pojuriti taj plej-of, ili će iskopati sebi rupu pa tražiti spas tokom proleća kada se budu svodili računi.