Ovakva odbrana nije dostojna plej-ofa Evrolige

Ne tako davno Crvena zvezda je imala puno pravo da razmišlja kako će stići do TOP 6 i time otkucati kartu za direktan plasman u plej-of. Ostalo je još tri utakmice do kraja ligaškog dela sezone, ta maska je pala te je sada već vreme za kalkulacije i plej-in.

Poraz od Partizana na "večitom derbiju", odnosno meču 35. kola elitnog kontinentalnog takmičenja, otkrio je mnoge stvari, a pre svega da odbrana koja je prikazana na ovoj utakmici nije sinonim za ekipu koja želi da se nađe u nokaut fazi. Svakakvi su razlozi i razmšiljanja kako je došlo do tog momenta, ali to nije toliko ni bitno - poraz je poraz, ali i lekcija za presudni deo sezone (jer svašta mora da se promeni ako žele plej-of).

 

 

Pre svega, bila je ovo utakmica koja je nosila daleko veću težinu za Crvenu zvezdu nego njihovog rivala. Partizan nije imao o čemu da misli na "večitom derbiju", dok se za klub sa Malog Kalemegdana na ovom meču i lomila sezona. Sada je TOP 6 maltene u zaboravu, te je skoro sigurno da se karta za nokaut fazu ostvaruje kroz plej-in. 

Za to je dosta kriva odbrana, tačnije manjak koncentracije pri čuvanju svog koša. Crno-beli su taktički nadigrali Zvezdu, koja u odbrani nije umela da se snađe - što je na kraju bio koren problema i poraza.

 

 

Od samog starta izabranici Đoana Penjaroje su sjajnom kretnjom lopte i pravljenjem mismečeva stvorili sebi bezbroj pozicija za otvoren šut koji su često i pogađali. "Parni valjak" završio je partiju sa 11 pogođenih trojki. Ali, najviše su bolele one sa početka četvrte četvrine...

U prvom delu poslednjeg kvartala ubacili su pet trojki. Da, neke su bila sreća, tojest velika doza samopouzdanja Partizana - ali je dosta njih bilo "čisto", na sjajno ostavrenje pozicije. Posebno se mora istaći pogodak sa distance Nika Kalatesa, koji je i dao vetar u leđa ekipi da pogura ka ovom trijumfu. 

 

 

Upravo ovaj koš bio je recept za pobedu, jer je klub iz Humske takve šuteve pogađao previše puta. Pik-end-rol i preuzimanja gde igrač Crvene zvezde u odbrani jednostavno izgubi i zaboravi da pokrije svog igrača. Nije ovo bio usamljen slučaj, takvih je bilo dosta. Neki su se završavali trojkama, neki lakim prodorom, pa čak možda i dodavanjem koje je znatno povećalo šanse za poen. 

Tako se ne igra odbrana na partiji u kojoj se maltene boriš za plej-of, gde se "lomi" sezona. 

I pored toga Zvezda je imala velike šanse da nadoknadi 16 poena zaostatka i preokrene stvari u svoju korist. Samopouzdanje je ostalo na primerenom nivou, a vera u sebe nikada nije ni bila umanjena. Tu je stvari prelomio Karlik Džouns fenomenalnim faulom uz koš, a šta je sve usledilo pre toga...

 

 

Još jedan kritičan deo Zvezdine igre bio je prostor koji su ostavljali "večitom" rivalu pod svojim košem. U stvarno preveliki broj navrata su Bruno Fernando ili Tonje Džekiri imali mismeč na postu - bez ikog da pomogne. U nekoliko navrata je tu bio Džordan Nvora kao "ispomoć" i potencijalni kandidat za udvajanje, ali se retko kad to završavalo odbranom koša. 

Ono što zasigurno najviše para oči jeste situacija na tri minuta do kraja utakmice. Klub sa Malog Kalemegdana je vezao pet poena uzastopce izapočeo povratak u meč. Samo je bilo ostalo da se Partizan "ohladi" na šutu koji im je doneo ogromnu prednost, malo stegne odbrana i tranzicionom igrom istopi protivnička razlika. 

 

 

Dosta stvari se dogodilo, ali odbrana nikako nije mogla da se utanči. U jednom napadu crno-beli su imali četiri pokušaja da postignu koš. Kako? Odgovor je lak - ofanzivnim skokovima. Crveno-beli su protivniku tri puta dozvolili da se vrati na "nulu", da ponovo započne organizaciju napada. 

Nije to donelo nikakve poene, ali jeste pokazatelj da Partizan nema puno šta da brine. Naravno, razloga za brigu je bilo posle toga, i te kako, ali je jedna stvar sigurna: Da se odigrala bolja odbrana, vrlo verovatno bi sada kalkulisali i gledali kako Zvezda može da se domogne TOP 6, a ne da se strepi za Makabijem koji "vreba" na 11. poziciji na tabeli.