Još jedan Zvezdin "šablonski" poraz

/Od izveštača Arene Sport u Atini/

Bilo je dva minuta do kraja treće četvrtine, a Grk do mene, ljut kao ris, povika: "Ovo je najgori Panatinaikos otkad ga ja pratim! Nema šanse da uđemo ni u plej-in, gotovo je!" Ja ga slušam, a kroz glavu mi prolazi kako je Zvezda u Atini gubila dobijene utakmice i kad je Panatinaikos stvarno bio najgori ikad. Epilog? On se osmehuje dok priznaje da je prenaglio sa zaključcima, a ja, već naviknut na ovakve rasplete, pružam ruku i čestitam na pobedi.

Donekle je sinoćna utakmica podsećala i na gostovanje crveno-belih u OAKA 2022, ali najpre su pred očima bili tamošnji porazi u sezonama sa Duškom Ivanovićem i Janisom Sferopulosom kad se "lomilo" za plasman u finišu - baš kao i sad.

Ne tako davno, dok su Dimitrisa Janakopulosa više interesovale neke druge stvari, košarka je načisto "zamrla" u Marusiju. PAO je te sezone 2022/23 tukao ko god je stigao. Bio je "kanta" za pumpanje skora i samo zahvaljujući Asvelu ostao bez neslavnog epiteta fenjeraša na kraju.

Zvezda je, u vrlo slično doba godine, otišla u Atinu tada da bi sačuvala šanse za plasman u TOP 8. Glatko je grabila ka tome da rivalu nanese sedmi uzastopni poraz u Evroligi - sve do 26. minuta. Od tog momenta, prestala je da igra košarku, dopustila da 16 poena viška nestane već do kraja 3/4 i doživela verovatno najsramotniji poraz u toj sezoni punoj uspona i padova.

PAO je ubrzo opet postao velesila na košarkaškoj mapi i na Zvezdine neuspehe koji su usledili u Atini nije više moglo da se gleda na isti način. Nije više bilo skandalozno izgubiti od "zelenih", jer se već skoro tri godine niko nije naigrao košarke u OAKA. S toga, ne bi sinoćni pad u igri ni boleo toliko - da to nije preraslo u istoriju koja se ponavlja.

Postoje tako neke Zvezdine utakmice koje idu "po šablonu". Zna se, gostovanje Efesu - poraz, u Kaunasu - isto, prva utakmica posle Kupa - poraz... I konačno su crveno-beli ove sezone stali na put nekim negativnim, godinama građenim, tradicijama. Ali jednu da prekinu nisu mogli.

Dok sam gledao kako onaj grčki novinar sa početka pored odeljka "MVP" briše ime Miler-Mekintajera i polako ukucava Najdžel Hejs-Dejvis, mešale su mi se slike Gedraitisovog promašaja za pobedu sa onim koje sam tada gledao na parketu. Zvezdini igrači, kao da im je neko naprasno isisao pamet i oduzeo sposobnost da igraju košarku, leteli su kao muve bez glave, zaletali se u petoricu, promašivali otvorene šuteve, zaboravljali u odbrani...

Panatinaikos je za tili čas zvižduke sa tribina pretvorio u aplauze i podršku, a ja - ja sam iznova doživljavao isti poraz. Kao što je to bilo i nedavno protiv Bajerna, prvog vesnika prolećnog fijaska na Malom Kalemegdanu. Samo se ovaj put u međuvremenu dogodila pobeda protiv moćnog Fenera. I, najviše zbog toga, ostaje nada da ovo i dalje na kraju može biti ta, drugačija sezona. I da se neće završiti istim rečima - "a da smo samo..."