Prema pisanjima renomiranog portala "Basketnews", poput NBA lige, čelnici najjačeg evropskog klupskog takmičenja uvešće novi finansijski pravilnik sa "seleri kepom" i porezom na luksuz za sve timove učesnike, a novi zakon, koji će za cilj, između ostalog, imati da kontrološe budžete klubova i "raspiničke troškove na plate", trebalo bi da stupi na snagu u sezoni 2027/28.
Ekipe sa A licencom, dakle, moraće da potroše minimum 32 odsto novca koji su zaradili u protekle dve godine na plate, a ukoliko pređu granicu od 40 odsto potrošenog novca u skladu sa zaradama, imaće dodatan porez na luksuz, po uzoru na NBA.
Najveći limit stavljen je na 60 odsto uz, naravno, više naknade, a u pitanju je istorijska promena za evropsku košarku, jer ćemo prvi put videti ovakav sistem.
Evo zašto se i Evroliga odlučila na ovakav korak i šta je bio njen cilj.
"Uskladiti ciljeve zainteresovanih strana upućivanjem na minimalne i maksimalne nivoe plata sa kolektivno ostvarenim prihodima klubova, jačanjem komercijalnog partnerstva između njih. Promovisati održivost i konkurentsku ravnotežu uspostavljanjem raspona troškova igrača koji su jednaki za sve timove u takmičenju na osnovu kolektivnih prihoda klubova. Da spreči neprikladne prakse praćenjem usklađenosti svakog kluba sa unapred utvrđenim nivoima pre registracije igrača svake sezone. Povećati transparentnost među timovima koji učestvuju. Takođe je važno napomenuti da će gornja granica plata koegzistirati sa već aktivnim propisima o finansijskoj stabilnosti i fer-pleju, kao što je sistem zaostalih obaveza ili kontrole ukupne finansijske pozicije klubova", navodi Evroliga prema pisanju Basketnews.
Tranzicioni period počinje od sezone 2024/25, kada će klubovi krenuti da se adaptiraju na nove regulacije, pa će taman u naredne dve godine moći da mere progres dok pravilnik zvanično ne stupi na snagu 2027.
Evroliga će tako imati uvid u zaradu klubova od marketinga i prodaja, kao i tačne zarade na dan utakmica, a prema objavi elitnog takmičenja, postojaće tri novoa plata: Niski, osnovni i visoki nivo.
Guliver/NorbertScanella Panoramic
Evo u čemu se radi.
NISKI NIVO
Ovo je najednostavniji nivo. Klub će morati da potroši 32 odsto zarade kada se saberu primanja u poslednje dve godine. To, naravno, važi za timove isključivo sa A licencom (klubovi sa drugom licencom imaju manji dozvoljeni procenat potrošnje).
Primera radi, ako je klub zaradio 10 miliona evra u protekle dve sezone, može da potroši 3.2 miliona evra na igrački kadar.
OSNOVNI NIVO
Možda i najkomplikovaniji nivo za razumevanje. Osnovni nivo umogućava ekipama da potroše 40 odsto zarada u periodu od takođe dve godine, a to neće uključivati zarade dva najplaćenija igrača, košarkaše mlađe od 23 godine, igrače povređene na druži vremenski period, igraće koji su u timu duže od tri godine, kao i na igrače sa prosečnom zaradom.
Primer koji su oni dali: Ako je klub zaradio 20 miliona evra za dve godine, prosečna zarada, po ovom pravilu, trebalo bi da iznosi 600.000 evra.
VISOKI NIVO
Ovaj nivo sličan je osnovnom, s tim što ima dve razlike. Prva je dozvola da tim sa A licencom potroši 60 odsto na plate, ali da dva najplaćenija igrača ne ulaze u izuzetak, dok u osnovnom ulaze.
Ukoliko klub potroši 6 miliona evra na igrački kadar, neće se računati plate za igrače mlađe od 23 godine, igrače povređene na duži vremenski period, košarkaše sa prosečnom zaradom i igrače koji su u klubu više od tri godine.
Poput NBA lige, postojaće i penali.
Timovi koji pređu granicu, moraće da plaćaju porez na luksuz i oni će se odnositi na osnovni i visoki nivo budžeta, a svi prihodi od toga biće rasporođeni ostalim klubovima koji nisu prešli zadate granice budžeta.
Klubovi u Evroligi sa A licencom: Barselona, Real Madrid, Baskonija, Olimpija Milano, Anadolu Efes, Fenerbahče, Makabi Tel Aviv, Žalgiris Kaunas, Bajern Minhen, Asvel, Panatinaikos i Olimpijakos.
Rat na Bliskom istoku više nije samo bezbednosna i energetska priča. Za evropski fudbal on postaje stres-test poslovnog modela koji se godinama oslanjao na kapital, sponzorstva i politički uticaj iz Zaliva.
Predsednik Federalne komisije za komunikacije (FCC), Brendan Carr, predložio je da televizijske mreže imaju dozvolu da kolektivno pregovaraju sa sportskim ligama - kao način smanjenja troškova programa.
Saradnja Crocsa sa franšizom Minions rezultirala je modelom Minions Classic Clog, koji je zahvaljujući autentičnom dizajnu i hajpu - vrlo brzo rasprodat, tako da se sada jedino može naći na sekundarnom tržištu preprodaje.
Ponuda sadržaja danas je praktično nepregledna. Striming platforme, društvene mreže i podkasti dostupni su na svakom uređaju i u svakom trenutku. Pa ipak, navike gledalaca u Srbiji pokazuju da televizija i dalje ima važno mesto, posebno u večernjim satima, kada se kraj dana za mnoge i dalje vezuje za TV ekran.
Čekale su se odluke disciplinarne komisije Evrolige nakon 29. kola takmičenja i očekivano, ponovo su srpski klubovi mogli pronaći svoja imena na listi. Doduše, nisu oba sankcionisana...
Ogromno interesovanje vlada za završni turnir Evrolige u Atini. Nakon što je jutros u 10.00 časova pušten u prodaju novi kontingent karata za Fajnal-for, sve dostupne ulaznice planule su u rekordnom roku.
Euroleague
Profimedia
Ostavite komentar