Analiza godine KK Crvena zvezda: Pad krune doneo veliko spremanje i ambicije koje su pale pod turbulencijama na parketu

Pred početak sezone 2023/24 oko KK Crvena zvezda stvorila se atmosfera koja je obećavala. Delovalo je da će klub konačno napraviti iskorak u Evroligi, dovedena su iskusna evroligaška pojačanja, ali i zvučni mladi igrači koji u crveno-belom dresu treba da pokažu sav svoj potencijal.

Zvezda je trenutno u Evroligi na učinku od šest pobeda i 11 poraza, dok je u AdmiralBet ABA ligi izgubila samo jedan meč, a slavila na 13. Rezultati u regionalnom takmičenju su dobri, pogotovo kada se uzme u obzir da je "večiti rival" Partizan na skoru 10-4 i da će crveno-beli gotovo izvesno imati prednost domaćeg terena u potencijalnom finalu. Ipak, u elitnom evropskom takmičenju se očekivalo više, i čini se da navijači imaju pravo da budu nezadovoljni.

MN Press

 

Krenimo od pojačanja. Zvezda je tokom leta dovela čak devet igrača (bez toliko je i ostala na kraju prošle sezone) i delovalo je da je ekipa dobro koncipirana. Od igrača koji su pristigli najviše je pokazao mađioničar evropske košarke, Miloš Teodosić, dok se ostali i dalje traže, ili su potražili drugi klub.

Rokas Giedraitis, košarkaš koji je bez dileme jedan od najboljnih krilnih igrača i dalje nije pronašao šutersku formu, dok se u odbrani ruku na srce dobro pokazao i često uzima da čuva najbolje protivničke igrače. Majk Tobi, centar sa dobrim šutem za tri poena ne pokazuje sve što ume. Kao i Giedraitis ima problema sa procentima šuta, koji uglavnom završavaju na prvom obruču. U defanzivi je spor i više oduzima nego što doprinosi timu.

Marko Simonović, igrač koji je došao direktno iz NBA lige, se nije snašao. Što i nije toliki problem, ali Simonović na terenu neretko izgleda kao pionir ili kadet, gubi lopte usled nedostatka koncentracije, a stiče se i utisak da je previše mekan za Evroligu. Još jedan projekat Crvene zvezde trebalo je da bude Jago dos Santos, omaleni Brazilac za kog se predviđa svetla budućnost, ali se ni Jago još uvek nije navikao na evroligašku košarku, previše srlja, dok su mu prodori usled nedostatka visine bezopasni, te jednostavno ako ne pogađa trojke nema uticaj na igru.

Adam Hanga, prošlogodišnji šampion Evrope sa Real Madridom pokazuje želju, ali su ga povrede sprečile da se u najboljem svetlu predstavi beogradskoj publici. Sa druge strane, Dejan Davidovac je neko ko je tu publiku razočarao. Ne igra kao Davidovac koji je Srbiji doneo srebro sa Svetskog prvenstva u Manili i deluje da se iskusna četvorka još uvek traži u crveno-belom sistemu.

Dva igrača koja su se najbolja pokazala jesu Miloš Teodosić i Džoel Bolomboj. "Teo" daje 100% na svakom meču, oduševljava sve svojim lucidnim dodavanjima i ne plaši se da preuzme odgovornost i uzme utakmicu u svoje ruke. Bolomboj je neko ko je ekstremno profitirao upravo od igranja sa Teodosićem, koristi svaki njegov pas da zakuca, a pokazao se i kao dobar gospodar reketa u odbrani.

 

 

Od igrača koji su bili tu i prošle godine, Branko Lazić i Stefan Lazarević pružaju isto, dobru odbranu, Luka Mitrović i ove sezone pokazuje zašto je Nikola Jokić evropske košarke, dok Nemanja Nedović nije konstantan, ali je tu da povuče kada nikog ne ide.

Jedan igrač je sa namerom preskočen, a to je Šabaz Nejpir. Amerikanac je najzvučnije pojačanje u istoriji kluba, ujedno i najplaćenije ali najblaže rečeno nije mogao da se snađe u Beogradu. Oštrije rečeno nije mogao da se nosi sa pritiskom koji dolazi sa igranjem košarke u "zemlji košarke". Osim utakmice protiv Asvela koju je odigrao savršeno, Nejpir je u Zvezdi bio samo fizički prisutan.

Twitter/KK Crvena zvezda

 

Nonšalantonst je bila toliko vidljiva da je dovodila navijače do ludila. Pravdao se Nejpir kako mu nedostaje porodica, kako nije u formi, ali se ispostavilo da je sve vreme gledao kako da se domogne aviona koji će ga odvesti daleko od prestonice Srbije. Sam njegov odlazak je prava španska serija čiju bi radnju sada bilo previše tumačiti, ali se može reći da Nejpiru u Armaniju u kome nema pritiska više ne nedostaje porodica, a u formu je ušao onog momenta kada su njegove noge zakoračile na italijansko tlo.

Naravno, velika prekretnica u sezoni bila je i smena trenera. Takmičarsku godinu na klupi Zvezde počeo je Duško Ivanović, ali je posle lošeg starta zamenjen Janisom Sferopulosom. Grk je dao sve od sebe da izvuče maksimum od igrača koje ima na raspolaganju, ali je ubrzo zatražio pojačanja.

U tim je stigao Fredi Gilespi, koji se i dalje uigrava i može da bude dostojna zamena Bolomboju, ali sve oči su trenutno uperene u pretalentovanog Nikolu Topića. Mladi plejmejker je polusezonu proveo igrajući za Megu, a sada je pred njim dokazivanje na najvišem nivou evropske košarke. Iako mu loše partije mogu značiti padanje na sledećem NBA draftu, Topić je izabrao da igra protiv najboljih jer će baš tako i postati najbolji. Čudno je kada sezona sada maltene zavisi od jednog dečaka koji je nedavno napunio 18 godina, ali je vera koju su klub i navijači pokazali da imaju u Topića zaista ogromna.

 

 

Dugačak je put pred Zvezdom u Evroligi, ali daleko od toga da crveno-beli nemaju šanse barem za plej-in. Treba ići korak po korak, uspeh ne dolazi preko noći, ali ekipi sa Malog Kalemegdana polako curi vreme da napravi seriju pobeda i vrati su trku za Top 8. 

Možda će i januar nove godine biti ključan za dalji tok sezone, da se vidi može li Zvezda nešto na evropskoj sceni, ili joj ponovo preostaje "samo" borba za domaće trofeje.