Uroš Medić ima velike planove u UFC-u: Pojas bi zacementirao moje ime zauvek

Uroš Medić gostovao je u podkastu "Alesto" gde je pričao o svojim ciljevima koje želi da ostvari u UFC-u, a to je, naravno, šampionska titula u njegovoj veltervejt kategoriji, dok je takođe pričao i o strahu koji je osetio pred nastup u krcatoj Beogradskoj areni.

Momak iz Novog Sada govorio je kako se ambicije borca menjaju tokom karijere i zašto ostvarenje jednog sna (u profesionalnom smislu) predstavlja tek početak novog poglavlja u životu jednog sportiste. Bar prema onom koji gaji velike ambicije prema uspehu.

"U ovom sportu je to nekako jako čudno i to naučiš tek kada kročiš u veliku ligu. Ceo život misliš da je cilj da postaneš profesionalni sportista. Kada ostvariš svoj san, shvatiš da je to, ustvari, tek početak. Kreće potpuno novo poglavlje života, u kojem će biti još teže, sa još većim izazovima i problemima. Tu se vidi ko može, a ko ne može. Onda prođe prvi ugovor, drugi ugovor, sad četvrti, peti je na putu...

Cilj ti je da dođeš u Top 15, pa kada uđeš među 15 najboljih velteraša, vidiš da je to potpuno druga liga. Ja verujem u svoje veštine i rad i vidim da mogu sa njima. Onda dolazi Top 10, sledeći je Top 5, a posle toga pojas. Kada osvojiš pojas, pomisliš da je to to, a tek tada ti dolaze izazovi, jer moraš da ga odbraniš i pokažeš da si zaista šampion. Taman kada ti je san nadohvat ruke, otvoriš ta vrata i shvatiš da je to potpuno nova prostorija, sa novim snovima koje moraš da juriš. Nikada ne staje, nikada se ne završava. Ali pojas bi bar zacementirao tvoje ime zauvek u istoriji ovog sporta“, objasnio je Medić slikovito.

Do tada je, međutim, morao da nauči da se izbori i sa pritiskom velikih arena. Prvi put je to osetio tokom eventa u Vegasu, pred više od 20.000 ljudi kada je doživeo prvi poraz u karijeri nakon sedam vezanih pobeda.

Pobedio ga je Džejlin Turner "rear naked choke-om" u završnici prve runde na UFC 266 eventu koji su predvodili Aleks Volkanovski i Brajan Ortega.

"Najveći strah mi je bila ta emotivna nestabilnost, jer nikada do tada nisam imao toliki teret i nisam znao šta da očekujem. Borio sam se u manjim promocijama, amaterski i profesionalno, ali prvi put sam izašao pred 20 i kusur hiljada ljudi. Tada sam prvi put osetio strah. Do tada je borba bila borba, uvek postoji nervoza i tenzija, ali straha nije bilo. Osećao sam se kao da nisam dovoljno siguran u sebe i da nisam spreman.

Tada sam naučio veoma važnu lekciju i od tog trenutka više nisam imao problem da uđem u veliku arenu. Sve do nastupa u Srbiji. Iako sam već bio siguran u sebe i dosta toga prošao, nisam znao kako ću da reagujem. Bilo mi je bitno da uđem u kavez, jer kada uđem u oktagon, tu sam kod kuće, na sigurnom mestu. Ali taj dolazak me je brinuo“, prisetio se srpski borac.

Zbog toga je pred nastup u Beogradu odlučio da roditelje, porodicu i ostale bliske ljude udalji od sebe, jer nije želeo da razmišlja o tome šta bi moglo da se dogodi tokom borbe, već da se potpuno mentalno isključi pre nego što zakorači u oktagon.

"Ovo je rizičan sport, svašta može da se desi. Možemo da slavimo, a mogu i da završim u bolnici. Jednostavno, nisam mogao da ih gledam. Nisam želeo da budem emotivan i da razmišljam o tome, hteo sam da mi mozak bude prazan. Ne mogu da kažem nijednu misao koju sam imao od šetanja do ulaska u kavez. Toliko sam se isključio da nisam znao ni šta posle da kažem u oktagonu. Taj izlazak mi je bio teret, a ostalo je sve prošlo rutinski, rekao bih“, zaključio je Medić.