Žele da te pregaze na ulici: Miloš Janičić otkrio kada planira narednu UFC borbu, progovorio i o nametljivim navijačima

Težak peh na svom UFC debiju imao je Miloš Janičić, koji je zbog povrede stopala u meču protiv Noe Gunjona u Beogradskoj areni bio primoran da završi borbu već u prvoj rundi. 

Posle prvog "high kicka“ crnogorski borac povredio je nerv na stopalu, što je značajno uticalo na dalji tok meča i donelo mu prvi poraz u kavezu posle sedam godina. Prema medicinskom izveštaju UFC-a, Janičića čeka sada pauza od oko šest meseci, pa bi povratak u oktagon mogao da usledi početkom naredne godine, u januaru ili februaru.

Tim povodom govorio je Janičić u podkastu "prava priča", osvrnuvši se na situaciju koju je doživeo u kavezu 1. avgusta, dok je takođe izvojio koju rečenicu o daljim planovima u karijeri nakon ne tako slavnog UFC debija.

"Razmišljam o svom povratku svaki dan. Samo mi je to sada na umu. U medicinskom izveštaju UFC-a piše 180 dana, odnosno šest meseci, dok potvrdu o povratku u oktagon daje neurolog. On odlučuje kada ću moći da se vratim. Srećom, dobro se osećam. Već pomalo mogu da trčim i da sparingujem, doduše, za sada samo boks. Noga mi se malo brže zamara i još imam taj osećaj trnjenja u stopalu. Međutim, mogu slobodno da kažem da mi je 80 odsto bolje. Poslednja stvar koja treba da zaraste je taj nerv. Kada ga dodirnem, stopalo i dalje trni, tako da će mi za to verovatno trebati još oko dva meseca da se potpuno oporavim", počeo je Janičić.

U trenažni proces trebao bi da se vrati sa početkom jeseni.

"Ako u novembru počnem pripreme, mislim da bi kraj januara ili početak februara bili potencijalni termini kada bih mogao da budem spreman. Tada obično bude veliki UFC event. Organizacija uglavnom početkom godine otvori sezonu velikim događajem, kao što je ove godine bila priredba koju su predvodili Pedi Pimblet i Džastin Gejči.“

Janičić smatra da je bolje nastupati na manjim eventovima, jer je na takvim priredbama veća prilika da se borac istakne u kavezu i zaradi bonus za performans večeri koji sada iznosi čak 100.000 dolara.

"Kako sam mogao da primetim, kada naši borci nastupaju van Amerike, UFC ima običaj da ih stavi na veće evente. Medića su stavljali, Stefan Sekulić je svojevremeno radio onu priredbu sa Džejmsom Vikijem... Što se mene lično tiče, najviše bih voleo da se borim u Vegasu, u Apex centru. To su, dakle, manji eventovi. Mislim da na takvim priredbama možeš lakše da dođeš do izražaja, a takođe ti se otvara prilika da uzmeš bonus večeri.“

Iako su njegovu karijeru obeležile brojne povrede, pa Janičić ima iskustva u ovakvim stvarima, Crnogorac se ipak nada bržem oporavku, kako bi se što ranije vratio u oktagon.

"Ako sam u nečemu dobar to je u oporavku od povreda (smeh). Sve sam moguće lomio. Imao sam probleme sa tetivama, ligamentima, evo sada i sa nervima. Već sam naučio sve prognoze doktora i koliko koja povreda može da traje. Mislim da će mi trebati još dva meseca i biću kao nov. Naravno, dosta zavisi od slučaja do slučaja. Već sada mogu da trčim i da se krećem, samo još malo da se oporavi stopalo. Ostala je ta iritacija nerva, koja mi se javlja kada ga dodirnem. Kada pređem rukom preko tog mesta, osetim trnjenje i malo je teško. To je poslednja stvar koja se oporavlja, ta iritacija. Nadam se da će još mesec dana biti dovoljno da i to zaceli.“

Nastup crnogorske zvezde privukao je paznju regionalne MMA zajednice, s tim što mu je pažnja javnosti malo odmogla u mentalnoj pripremi za borbu sa Francuzem, pa će, kako kaže Janičić, promeniti pristup sa navijačima kada UFC sledeći put bude gostovao u Srbiji.

"Loša strana je što ima mnogo pritiska. Ne možeš nekad ni kafu da popiješ bez pažnje i pitanja za sliku, pogotovo kada se približi neki event. Tada su svi tu, a kada borbe prođu, više ih ne zanima ili se javi svaki peti. Čudno je kako se prate trendovi i kako ljudi hoće da te rastrgnu pred meč. Nebitno je što debituješ u UFC-u, to ljude ne zanima, nego traže sliku, bitno im je da stori dobije 100 lakova. Hoće da te pregaze, imaju ljudi nešto svoje...  Ali opet, moraš da ih ispoštuješ. Samo ću to ubuduće promeniti. Znam šta me čeka u Srbiji kada UFC ponovo bude dolazio i drugačije ću pristupiti svemu.“

Zbog toga Janičić već zna šta bi sledeći put promenio, a jedna od ideja je da se skloni od atmosfere koja je pratila njegov UFC debi. Posebno mu je želja da prvi naredni meč odradi u Americi, gde bi mogao da se fokusira isključivo na borbu.

"Najverovatnije neću biti u istom hotelu kao Habib i njegov tim i neću imati tu empatiju da pružim nešto ljudima i da ljudi očekuju nešto od mene. To ću totalno promeniti. Ali pre svega hoću jedan meč u Americi, gde me niko ne zna. Pogotovo bih voleo da to bude u Apexu u Vegasu. Tamo se boriš praktično kao na treningu, bude od 500 do 1.000 ljudi, mečevi počinju oko četiri, a ti si već u šest završio i ideš kući. To je najbolje, kao neki javni sparing. Video sam kod Medića baš taj pristup kada je dolazio na UFC Beograd.“

Upravo je Uroš Medić jedan od boraca od kojih Janičić želi da uči. Dvojica boraca poznaju se još od 2022. godine, kada su zajedno trenirali u Čikagu, a Janičić je sada zainteresovan da deo priprema za naredne borbe odradi upravo u Americi.

Crnogorac je otkrio i da je imao priliku da vidi kroz šta je Medić prolazio pred nastup u Beogradu, kada je srpski borac tokom treninga doživeo povredu kolena, ali uprkos tome nastavio da se priprema za meč.

"Bio sam tu kada mu je koleno preskočilo, ali to tada niko nije ni pominjao. Nastavljao je da radi, jedva je ustao, a onda dva dana nije trenirao. Meniskus mu je dobro napukao, čak je bilo priče i da je za operaciju. On je samo vežbao da ostane u zoni i odradio meč kao da ništa nije bilo. Došao je dve i po, tri nedelje ranije.“

Medića poznaje već nekoliko godina, a upravo je njegov tim jedan od razloga zbog kojih Janičić ozbiljno razmatra selidbu dela priprema u Ameriku.

"Mi smo se upoznali još 2022. godine u Čikagu. Tada sam video da je imao jednu pobedu u UFC-u. Našli smo se, istrenirali i ispričali, bilo je to u julu 2022. godine. Od tada se znamo, a sada idem kod njega na pripreme, jer ono što sam video kod njegovog tima jeste veliki profesionalizam. Veliki fokus daju pripremi, nema praznih priča i bavljenja drugim stvarima. Sviđa mi se njihov sistem, dođeš, odradiš trening i ideš kući.

Jedino mi smeta u Americi to što ima mnogo vožnje i što su treninzi daleko. Na Tajlandu je sve lakše, jeftinije je i imaš dobar izbor sparing partnera. Ali mislim da sam prerastao Tajland. Amerika je već viši standard i, ako treba, idem tamo, uložicu novac. Ofsezona za to i služi, da oštriš oružje. Znam da je Amerika najvažnija i da je to najbolja škola. Čak i Čikago, koji je smešan u poređenju sa Majamijem i Kalifornijom, ima UFC borce i momke iz PFL-a“, rekao je Janičić.