Miloš Cvjetićanin EKSKLUZIVNO za Arenu: Hoću da osvojim ceo svemir i neću stati dok ne prestanem da dišem

Miloš Cvjetićanin predstavlja retku pojavu u savremenom borilačkom sportu. Dok mnogi MMA šampioni ulaze u kavez tek jednom ili dva puta godišnje, srpski kik-bokser odstupa od norme i bez premišljanja, vraća se u “borbenu gotovost“ na svaka dva meseca, a nekada i više puta tokom jedne večeri! Da je već postao zvezda najveće kik-boks scene na svetu, svedoči i popularnost našeg, nadamo se, budućeg Glory šampiona, koji je u proteklih godina napravio pravu "pomamu" na tlu severne Evrope, gde je ovaj sport naročito zastupljen, dok se njegovo ime, sada, sa razlogom, sve više pominje i među velikanima srpske borilačke pozornice.

 

 

Od kako je imao neverovatan debi u zagrebačkoj dvorani u sklopu čuvene Glory priredbe, put šarmantnog momka iz Petrovaradina, koji, pored sjajnih borilačkih veština, pleni i specifičnom pojavom i pristupom prema sportu, i, generalno, životu, prošao je kroz različite faze... Od početničkih iskušenja i dokazivanja, do trenutaka kada je svaka pobeda i poraz, oblikovala njegov karakter i disciplinu. Zalaganje i ljubav prema otadžbini koju je konstantno pokazivao tokom proteklih godinu dana, prepoznao je srpski narod, a upravo je taj spoj patriotizma i bezrezervne upornosti, "upakovan" sa fenomenalnim timom i podrškom, učinio da Miloševa karijera dosegne neke nove, a nadamo se, i istorijske visine, na svetskoj kik-boks sceni.

Dok se Cvjetićanin uveliko sprema za "Collision 8" turnir u holandskom Arnemu, gde će u polu-teškoj kategoriji 13. decembra odmeriti snage sa Džemom Kaseresom, trenutno najveće ime srpske borilačke scene, seo je da porazgovara sa ekipom portala Arene sport, dotakavši se raznih zanimljivih tema. Od potencijalnog meča sa legendarnim šampionom Artemom Vahitovim, preko čuvenog "teškaškog" turnira koji je na programu početkom februara, pa do mentalnih i fizičkih priprema, odnosno, nepokolebljive vere u Boga, koja mu je pomogla da se vrati na pravi put, posle turbulentnih perioda u životu, koji su sastavni deo karijere svakog profesionalnog sportiste - naročito ovih, koji stavljaju zdravlje na talon, kada god uđu u ring.

TV Arena sport

Pored toga, dotakao se naš kik-bokser i eventualnog okršaja sa Hrvatom Antonijom Plazibatom na pomenutom "The Last Heavyweight Standing" turniru, dok je takođe govorio i o odnosu sa trenerom Zoranom Bačulovim, bez koga ovo ništa ne bi bilo moguće, kao i potencijalnom prelasku u UFC i dovođenju Glorija u Srbiju - što bi bio spektakl svetskih razmera!

Pa, da krenemo...

MENTALNE PRIPREME I MOTIVACIJA POSLE PORAZA

U ovom modernom dobu raznih "distrakcija", gde se ljudski um teško nosi sa količinom (nebitnih) “online“ infromacija, čovek je osuđen na konstantnu borbu da sačuva mir i unutrašnji spokoj. Sportisti, a pogotovu borci, nalaze se pred teškim izazovom uoči trening kampova, gde pored napornih "drilova" moraju da razmišljaju i o mentalnim pritiscima, a kao svaki profesionalni borac, i Cvjetićanin ima rutine koje mu pomažu u takvim (ne)prilikama.

"Fan sam Vima Hofa i njegovih metoda, pa svako jutro radim vežbe disanja, već nekoliko godina. Radim zadrške i po nekoliko minuta, ne bavim se meditacijom, ali me te vežbe dovode u neko stanje limba – između jave i sna. Na tom putu pojavljuju mi se zanimljive vizualizacije i planovi. Ima tu svega – miks sadašnjeg i budućeg vremena, dok mi je najvažnije putovanje ka balansu. Do njega je nemoguće doći, pa mora biti oscilacija, ali je važno da težimo ka tome. Imati cilj je takođe bitno, s tim da čovek mora uživati u samom procesu njegovog ostvarenja. Ma koliko put bio težak i turbulentan."

Posle savršenog debija za Glory i nokauta pred punom zagrebačkom Arenom, Cvjetićanin je poražen u svom drugom nastupu u prestižnoj kik-boks organizaciji, pošto je odluka sudija bila naklonjena Moriju Kromi – borcu iz Gvineje. Taj poraz bio je prekretnica u karijeri momka iz okoline Novog Sada, koji je od tog trenutka nanizao pet pobeda, uz samo jedan poraz (Niko Orta).

"To me je promenilo... Pomoglo mi je da shvatim da nisam više samo Miloš Cvjetićanin, već taj novi kik-bokser koji gleda samo ka napred i više ne staje pred izazovima. Naravno, svestan sam toga da smo samo ljudi i da porazi idu uz profesiju, ali sada ipak malo drugačije gledam na stvari. Bio sam rasejan, nisam u potpunosti bio predan sportu, a pored Zokija (trenera) najviše mi je pomogla vera u Boga."
 

TV Arena sport

Da li si se tada okrenuo tim "mentalnim pripremama" i koliko je trener imao uticaja na tvoju karijeru?

"Ne, već neko vreme sam ih imao u rutini, samo sam kasnije postao disciplinovaniji. Zahvalan sam Univerzumu na tome, pratio sam znakove, shvativši da bez vere u neku višu silu, gotovo ništa nije moguće. Zoran je bio veliki faktor u mom razvitku. Pomogao mi je mnogo i naučio me da shvatim da moram gurati napred, čak i u najtežim danima. Tom politikom se sada vodim i čini me nezaustavljivim. Da se razumemo... Svi smo uništivi i pobedivi, ali sam hiljadu puta rekao – neka pobede milion puta, neću stati dokle ne budem na vrhu i ne prestanem da dišem!", rekao je Cvjetićanin i nastavio da govori o uticaju trenera na njegovu karijeru:

"On je sjajan - čovek koji je uvek spreman da uči. Svakom borcu se prilagođava, nikom ne nameće svoj stil. Nije kao da je privržen jednoj školi borenja, ima mnogo znanja u ovom sportu. Naravno, i ostali treneri su mi pomogli. Najviše oko discipline i načina života, ali oni nisu videli iznad planete, a ja želim da osvojiim ceo svemir. Hteo sam da odem korak dalje, a, ako se neko naljutio – to je na njemu. Zokijeva vera u mene mi je mnogo pomogla. Ne daje mi 500 informacija odjednom. Ima specifičan pristup sa mnom i toliko se dobro slažemo, da nekad mislim da komuniciramo telepatski. On je neverovatan čovek."

TV Arena sport

PODRŠKA NAŠEG NARODA, TURBULENCIJE U KARIJERI I GLORY U SRBIJI

Već neko vreme borilačka scena Srbije doživljava pravu ekspanziju uz MMA, dok je tvojim dostignućima, sada poraslo interesovanje među mlađim naraštajima i za kik-boks. Koliko ti znači podrška naroda i u kojoj meri ona utiče na tvoju discplinu, želju i ciljeve?

"Mnogo mi znači ta podrška. Gura me da budem disciplinovaniji i fokusiraniji. Odgovornost je velika, a imam osećaj kao da celu Srbiju nosim na leđima. Volim da dižem našu zastavu po svetu, i sa ponosom je pokazujem. Ona me je podigla, stvorila ovo od mene i ponosam sam na činjenicu da sam možda dotakao srca mladih boraca. Kada vidim klince u sali kako treniraju, dođe mi da zaplačem kada pomislim da sam imao uticaja na njih."

Ne oseća pritisak zbog eventualnih loših rezultata...

"Ma kakvi... Nemam pritiska, jer znam da bi me ljudi razumeli ako bih pao. Verujem da bi mi oni dali snagu, dok bih ja svakako ustao. To je u mom genu – da nastavim još jače, dok u meni postoji i poslednji atom snage. Shvatio sam da imam specifičan odnos sa fanovima. Ljudi ne vole to neko lažno ponašanje. Trudim se da budem transparentan, da živim u realnosti – sadašnjosti, pa to ima dobar odziv kod navijača."

TV Arena sport

Iako sve ide u pravom smeru, bilo je i izazovnih trenutaka u karijeri, kroz koje prolaze gotovo svi profesionalni sportisti. Ljudi često žive u mašti, a put bez konkretnog i definisanog cilja, može biti poguban za čoveka koji nema čistu sliku ispred sebe.

"Primećujem da ljudi često žive svoj život na društvenim mrežama. To je recept do raznih depresija i emotivnih poteškoća, odnosno anksioznosti. Pa, ljudi često ne žele da se promene dok ne dobiju šamar realnosti. Svojevremeno sam i ja bio u takvoj situaciji. Nisam vodio disciplinovan život, voleo sam da se provodim, pa sam jednog dana dobio napad panike. Ležao sam u krevetu kada se to dogodilo, doduše, samo jednom, ali sam odmah ustao! I drago mi je zbog toga što sam to doživeo. Nisam želeo lekove, već sam da se izborim sa tim na prirodan način. U takvim kriznim situacijama, setim se zbog čega sve ovo radim – zbog svojih predaka, pokojnih dedova... Ti duhovi me obnavljaju kroz život. Kroz glavu, pred svaki meč, mi prolaze likovi roditelja, sestara, kao i potomaka koji više ne postoje. Imam armiju ljudi iza sebe bez kojih ovo ne bi bilo moguće."

 

 

 

Nije mu drago kada borce danas poistovećuju sa "lošim momcima" iz kriminalnog miljea.

"Krivo mi je kada vidim da su neke stvari iskrivljene u našem društvu. Naročito ako govorimo o vrednostima istog. Često se propagira kriminal i još neke loše stvari, zbog kojih mi je baš žao. Deluje da narod ima kompleks niže vrednosti. Svi žele da budu viđeni na nekim bogatim mestima, a mislim da su ljubav i empatija zapostavljeni. Ljudi bi trebali da se okrenu sebi, usmere ka vrhu i svojim ciljevima i da veruju u bolje sutra. Takva je situacija i sa verom. Smatram da se narod ograničava – da stavljaju lance na svoje ambicije i da žive u komforu. Lako je biti kralj u svom ozidanom prostoru."

Koliko bi značilo da Glory organizuje event u Srbiji i gde bi voleo da se to dogodi – Novi Sad ili Beograd.

"To mi je donekle i neki plan. Voleo bih da se održi priredba u Novom Sadu, ali ne znam koliko je to moguće zbog kapaciteta dvorane, pa je Beograd možda bolja opcija. Dobar sam sa ljudima iz Glorija. Često pričamo o tome. Svi gledaju Srbiju na drugačiji način sada i zbog toga mi je drago. Pre se pričalo o nekim lošim stvarima, a mi Srbi smo zapravo med i mleko, ratnici i vitezovi – baš bezveze! Kad sam radio debi u Hrvatskoj, npr, cela hala je bila na nogama kada sam pobedio. Borci se poštuju i to je dobra stvar. Tako moramo i mi – da guramo ljude napred, da se podržavamo međusobno. Tako se međusobno motivišemo."

 

PRIPREMA ZA "COLLISION 8 LHW STANDING" I "GLORY 105" TURNIR

Pripreme Novosađanina su uveliko u toku za predstojeće eventove koji su na programu 13. decembra i 7. ferbruara, a njegov prvi protivnik na "LHW" turniru biće Džem Kaseres u poluteškoj kategoriji. Turčin žudi za osvetom, nakon što je prvi susret završen prekidom u prvoj rundi, kada mu je Srbin polomio nos, a sada je došlo vreme za revanš gde naš borac ne vidi priliku za ispravljanje istorije:

"Ne verujem da će bitno promeniti pristup. Protiv mene je radio isto kao i u svim prethodnim mečevima. Naravno, ne potcenjujem ga – očekujem da će ući spremniji i oprezniji u ovaj meč. Moja pretpostavka je da će se više kretati i koristiti kontru, ali, kada ga budem pritisao i saterao u ugao, verujem da će borba otići u mom smeru. Najavio je promenu u revanšu. Da će ući sa drugačijim mentalitetom, sa više vere u sebe, ali mi nije delovao toliko sigurno na žrebanju."
 

 

Ulog ponovnog susreta je veći, ali je takođe i situacija potpuno drugačija. U junu su se borili kao dva teškaša, a sada "ukrštaju koplja" sa manjom kilažom.

"Priprema jeste drugačija, ali taj deo uvek prepuštam treneru. Sada radimo više kombinacija na džakovima – ne samo zbog snage, već da mi određeni pokreti postanu prirodni, da telo reaguje refleksno. Za teškaše sparingujem sa većim borcima, dok u poluteškoj tražim protivnike moje konstitucije jer se borba odvija mnogo brže."

Ukoliko ponovi uspeh protiv turskog takmičara, čeka ga pobednik drugog polufinala – koje nije nimalo zahvalno. U pitanju je duel nadolazećeg Majkla Boapee i višestrukog bivšeg šampiona Artema Vahitova, pravi dvoboj mladosti i iskustva.

"Moja procena je da će Vahitov pobediti, njegovo iskustvo je ogromno. Ali i Boapea je opasan – brzo ‘pročita’ ritam borbe i ume da se prilagodi. Ipak, Vakitov teško dopušta iznenađenja. Videćemo, u ovom sportu ništa nije garantovano."

To ujedno znači da se Cvjetićanin nada finalnom okršaju sa Vahitovim:

"Mislim da ćemo se nas dvojica boriti na kraju, to će biti finale finala. Okršaj neverovatnih stilova dva kik-boksera - biće neverovatno. On je dugi niz godina bio svetski šampion u Glory-ju, jedva čekam", poručio je sa velikim uzbuđenjem 32-godišnjak. 

Ali, to nije sve. Šta god da se dogodi na decembarskom "Collision 8" događaju, manje od dva meseca kasnije čeka ga završni turnir u teškoj kategoriji. Tu je među osam najboljih, što može značiti tri borbe u nizu:

"Zanimljivo je da su na tom turniru upravo dvojica boraca od kojih sam ranije gubio. Ali to mi ne pravi razliku – kad-tad ćemo se svi sresti u ringu. Sjajan je turnir, svako ima svoj specifičan stil. Orta je statičan i masivan, Kroma je ‘klizav’, stalno u pokretu. Ozar je izuzetno snažan, Buzid tehnički besprekoran, a Lajduni mi je posebno drag – jedan od omiljenih boraca u Glory-ju, vrhunski kontraš."

Iako je u više navrata izjavio da mu skidanje kilaže nije problem, stilski rečeno nije nimalo lako "žonglirati" između dve kategorije. Ipak, Cvjetićanin ima kapacitet da dominira u obe divizije, što retko ko može da radi sa takvim uspehom:

"U svojoj kategoriji (poluteškoj) sam fizički jači, ali i brži i eksplozivniji. Ipak, godinu dana se nisam borio u svojoj diviziji, pa ćemo tek videti kako će telo reagovati. Kod teškaša više ulazim čvrsto, sa kretanjem levo–desno i ulascima u serije. U lakšoj kategoriji krećem se pravolinijski, sečem uglove i više ostajem na mestu jer me protivnici udarcima mnogo manje ugrožavaju. Uzbuđen sam zbog onoga što sledi."

 

 

POTENCIJALNI ODLAZAK U UFC ORGANIZACIJU

Iako je to postalo gotovo već neko pravilo, ali da bi postali MMA šampion, nužno i ne morate biti sjajan grepler. Postoje dosta primera gde bivši kik-bokseri uzimaju primat u najbrže rastućem sportu na svetu, poput Izraela Adesanje i Aleksa Pereire, pa se pitanje i samo nameće – da li bi se Cvjetićanin oprobao u tom sportu? Interesovanje svakako postoji, ali, takođe i neki nezaobilazni prioriteti (u Gloriju).

"Meni to zvuči prilično kul, međutim, ipak mislim da ću biti još dosta godina fokusiran na Glory. On mi je spasio život i ne bih da ga menjam, pa da se kajem što sam odustao. MMA mi je zanimljiv sport, realan je, tu su pravi fajteri. Naravno, ranije je to bilo više muški… Ali to ne umanjuje činjenicu da su borci neverovatni, prave ubice i prespremni ljudi! Međutim, Ko zna. Na kraju karijere ćemo videti. Ako budem uspeo da trajem dugo i da skinem tog Verhuvena konačno, svašta može da se desi. Ali, za sada, ipak, ne", zaključio je Miloš Cvjetićanin.