Otvori pretragu
Otvori navigaciju
Otvori navigaciju
Žarko Šešum
Rukomet
23.01.2023. • 11:00

ŽARKO ŠEŠUM ZA ARENU: Rezultat je realnost, momcima se nema šta zameriti, a prostora za napredak ima! 

Žarko Šešum
(MN PRESS)
Nekadašnji reprezentativac veruje u budućnost srpske rukometne selekcije

Rukometna reprezentacija Srbije iza sebe ostavlja još jedan januar bez uspeha, koji je poslednji put ostvaren 2012. godine, kada su izabranici Veselina Vukovića bili srebrni na Evropskom prvenstvu. Jedan od igrača koji je pomenutu generaciju nosio do finala pred domaćom publikom je Žarko Šešum, nekadašnji igrač Vesprema, Raj Neker Levena, Gepingena, koji ističe da je rezultat ostvaren u Poljskoj i Švedskoj, u ovom trenutku, realnost srpskog rukometa.
 
Selekciji koju sa klupe predvodi Toni Đerona ostaje da danas (18.00h) odigra poslednju utakmicu preliminarne faze, a rival će biti Holandija protiv koje će Srbija tražiti prvu pobedu nad evropskom selekcijom na planetarnom šampionatu još od 2013. godine i trijumfa nad Belorusima u Španiji. Tim povodom, vreme za razgovor za TV Arena sport izdvojio je Žarko Šešum. 

Kako biste ocenili dosadašnje utakmice koje je odigrala rukometna reprezetancija Srbije?
 
"Srbija mi se čini jako dobro. Izgubili smo dve utakmice od ekipa koje prolaze u četvrtfinale. Nije sramota tako izgubiti jednu mušku utakmicu. Pogotovo protiv Nemaca. Pre prvenstva sam se nadao da možemo da dobijemo Nemce, ali eto, pokazalo se da nismo uspeli. Momcima zaista ne bi trebalo bilo šta da se zameri. Videćemo da li ćemo biti treći ili četvrti, ali mislim da imamo snage da dobijemo Holandiju", ističe Šešum.
 
Da li je ovakav rezultat rukometna realnost srpske reprezentacije? 

"Jeste ovo realnost i naš maksimum. Možda da  smo protiv Nemačke imali i Milosavljeva i još koju njegovu odbranu, možda bismo i dobili utakmicu. To je sada međutim u domenu „šta bi bilo kad bi bilo“. Mislim da je Srbija dobro odigrala prvenstvo, a uz malo više sreće ili uz nekog heroja, mogli  smo da prođemo i među osam. Sve ukupan utisak je zaista dobar. Sistem takmičenja u rukometu je takav da dva poraza dovode do toga da možeš da budeš 13. ili 14. Srbija ima izuzetno dobar sastav – od golmana, preko krila i pivotmena koji su bili pouzdani".

Kada je reč o bekovima, kako Vi vidite igrače Srbije na tim pozicijama i da li nešto nedostaje?
 
"Nedostaje nam jedan, ili još jedan, dominantan bek. Imamo dva sjajna srednja beka – Kukić već sezonama igra sjajno, Dodić pokazuje raskoš i talenat. Mislim da nam zaista fali taj dominantni bek, kao što imaju Norvežani Sagosena (prim. aut. Sander Sagosen), Nemci Knora (prim. aut. Juri Knor) i tako dalje. Međutim, pokazali smo da igramo izuzetno kolektivno, što je možda još bitnije i značajnije. Nismo imali igrača koji daje 10 ili više golova, već je akcenat bio na timu, što je za mene bilo izuzetno pozitivno. Ovo jeste maksimum, ali zaista vidim da ima prostora za napredak".
 
Da li je sistem takmičenja IHFa, sa 32 reprezentacije, dobra ili loša odluka?
 
"Ima mnogo nezanimljivih utakmica. Ako želimo kao sport da privučemo novu publiku mora da se radi drugačije. Rukometaši, sadašnji ili bivši, gledaju sve. Međutim, teško je ubediti nekoga ko gleda samo Srbiju da pogleda i Egipat – Bahrein gde je rezultat 30:20. Prazna hala takođe ne može da privuče ljude i novu publiku. Ne mogu da ponudim konkretno i kratkoročno rešenje, ali ovako definitivno nije dobro. To je još jedan dokaz da rukomet nije globalni sport, da je uglavnom evropski, sa još po kojom ekipom kao Egipat, Katar, Bazil... Broj od 32 reprezentacije je zaista previše jer se kvalitet razvodnio. Sada i u drugoj fazi imamo utakmice koje se završavaju velikom razlikom".
 
Prvenstvo je tako određeno da se prva faza igrala u svega dva termina – 18 i 20.30 časova po srednjoevropskom vremenu. Da li je i to rukometu oduzelo navijače?
 
"Apsolutno. U prvoj fazi smo imali situaciju da se u večernjem terminu igraju četiri izuzetno zanimljive utakmice i onda dolazi do problema za koju se opredeliti, a mnogi bi voleli da pogledaju što više reprezentacija, pogotovo kada postoji neizvesnost i kvalitet. Na kraju, i igranje u Katovicama, pa Švedskoj... Islanšđani napune halu u Švedskoj i zamislite da narednu fazu moraju u Katovice, kako bi ti ljudi logistički, ali i ekonomski, finansijski, mogli da održe mesta u dvorani popunjenim. Mora i o tome da se vodi računa u budućnosti".
 
Tokom ovog prvenstva mnogo ljudi je istaklo da ne žele da prate rukomet jer ne razumeju igru, jer su pravila konfuzna. Da li Vam to kao bivšem rukometašu smeta?
 
"Naravno da mi smeta. Ponovo pričamo o popularizaciji sporta prema ljudima koji ga nisu pre gledali. Kada mu ti objasniš da sme samo tri koraka, a on vidi četiri ili pet, pa onda kada je prednost kada nije, kada je sedmerac, a kada faul u napadu, pasivno, video analiza koja je očigledno dostupna samo sudijama... Tokom igračke karijere sam bio svedok promene pravila, ali ona nisu donela mnogo toga dobrog, pogotovo ljudima koji nisu duboko u ovom sportu. Što se poslednjih 30 sekundi i drugačijih pravila tiče – to je dovelo samo do toga da nema preterane grubosti na kraju. Međutim, zbog čega isti takav start u 32. minutu nije sankcionisan na isti način. Zbog čega se nakada zaustavlja sat i merenje vremena kod sedmeraca, a nekada ne? Pitanja je mnogo i jasno je da bi u budućnosti trebalo poraditi na promeni". 

Vaš favorit na prvenstvu i reprezentacija koju volite da gledate? 

"Francuska, bez razmišljanja. Volim da ih gledam, kao i Island. Francuzima možda nedostaje levi bek, kao što je Ngesan, ali oni zaista imaju plejadu i mlađih igrača. Oni su bez četiri – pet igrača došli, a i dalje igraju sjajno. Favoriti su definitivno oni, Danci, Šveđani, a mnogo će zavisiti od golmana. Norveška je ove godine bliža nego ikada da uđe u finale. Kompletni su, spremni su i pokazali su da rukomet igraju 60 minuta. Pomenuo sam da volim da gledam Island jer sam igrao sa dosta igrača iz te zemlje. Fanatici su za sport, nekada idu i u pravcu samoubistva, ali su zaljubljenici u sport, zaista".
 
Španija je često favorit iz senke, uvek u krugu favorita, a i na ovom prvenstvu igraju dobro. Iznenađuje li Vas to i vidite li njih u završnici? 

"Oni su na tri poslednja evropska prvenstva igrali finale. Svaki put im neko ode, oprosti se od tima, ali oni uvek nastavljaju. Godinama niko o njima ne priča kao opciji broj jedan za medalju, ali oni imaju svoju priču koju nose i guraju. To je čudesno. Imaju igrača od 40 godina, koji bi u drugoj reprezentaciji u kontra smeru trčao. Znaju sa loptom, imaju specifičnu odbranu, dva fantastična golmana, možda i najbolji golmanski tandem u ovom trenutku. Ta odbrana je toliko specifična, mnogo kretnje, zatvaranja pravca dodavanja, uz manju tuču i kontakt. Taktički su izuzetni i takmičarska su ekipa. Ne vole da gube, imaju iskustvo, sjajnog selekotra. I vidite, uvek dođe neki novi igrač koji se lako prilagodi sistemu, jer godinama u mlađim kategorijama igra na identičan način. Zaboravio sam, ali da se ispravim – obožavam i njih da gledam jer pokazuju da nije sve sila i snaga", iskren je Žarko.

Poslednje vesti

Poslednji video snimci