Otvori pretragu
Otvori navigaciju
Otvori navigaciju
arenasport1
Na programu od 12:15
Golden State - Denver
arenasport2
Na programu od 12:00
Sheffield - Arsenal
arenasport3
Na programu od 12:30
Pacos Ferreira - Benfica
arenasport4
Na programu od 12:00
Partizan - Vojvodina
arenasport5
Na programu od 12:00
The Price of Gold
Otvori pretragu
Košarka
05.03.2021. • 18:17

EMOTIVNI OBRADOVIĆ OTKRIO DETALJE O LEGENDI PARTIZANA: Otac srpskog heroja mu bio prvi trener

MN Press
Veoma dirljivo

Oprostio se danas Partizan od Milenka Savovića, svog igrača, kapitena, sportskog direktora, ali i mentora i istinske legende kluba. Među mnogim istinskim košarkaškim zvezdama na komemoraciji govorio je njegov kum i najbolji evropski trener svih vremena Željko Obradović.

On se podsetio mnogih anegdota, ispričao je kako je bio nerazdvojan sa Savovićem i legendarnim glumcem Bogdanom Diklićem, otkrio je koliko mu je značio i koliko je uticao na njega.

Obradović je otkrio javnosti i jedan nepoznati detalj, a to je da je prvi trener Milenka Savovića bio Rade Aleksić, otac srpskog heroja, Trebinjca Srđana Aleksića.

Obradović je zahvalio u ime Savovićeve porodice i svoje lično ime na prilici da se na ovakav način "naš dragi Partizan" oprosti od svoje legende.

"Moje druženje sa Savom je počelo negde 1978. godine, kada smo igrali u tadašnjoj juniorskoj reprezentaciji Jugoslavije. Odmah je kliknulo nešto među nama, pa smo postali nerazdvojni i to prijateljstvo je trajalo sve ove godine. Najbitnije je bilo da smo jedan drugog uvek razumeli, pomagali jedan drugog", počeo je Obradović.

"On je ranije došao u Partizan pre mene. Ja sam došao 1984. i vidim sada mnogo tadašnjih saigrača koji su me sačekali i prihvatili lepo dočekali. Među njima je, naravno, bio i Sava. Teška neka vremena smo živeli tada, ali nam je bilo mnogo lepo. Nalazili smo se po stanovima. Sećam se kad je Boban Petrović dobio prvi od svih nas stan, da smo pravili žurke kod njega i da smo spavali kod njega. Neki po krevetima, neki po podu i strunjačama, ali nam je bilo fantastično lepo i uvek smo vodili računa jedni o drugima.

Naravno, u tom periodu ni Sava ni ja nismo imali auto, pa smo se uglavnom snalazili i jurili Bobana ili Miška Marića da nas vozi na treninge. Kada nismo to uspeli, onda bismo išli autobusom, a kad se pojavi čovek od 210 u autobusu... Tada smo počeli da se družimo Bogdan Diklić, Sava i ja. To druženje je bilo od ujutru do uveče, stalno smo išli zajedno i uvek smišljali raznorazne šale. Nekad bi se navalili na mene, ja sam bio Crvle, zvali su me Cvrčak jer sam bio najmanji, Dika je bio Ćora zbog onih njegovih naočara. Savi smo govorili da nije normalan, jer da je normalan ne bi bio toliki, kako može čovek toliki da bude? Gdegod smo se pojavljivali, skretao je pažnju na sebe, onako visok 2.10, prav ko strela, lep, a umeo je da priča i da ostavlja utisak na žensku populaciju.

Kad smo jednom sedeli u kafani, uspeo sam da prepevam pesmu i da objasnim kumu način na koji žene reaguju na njega:

Imam kuma, lepši je od mene, njega vole devojke i žene.
Lepši mu je život nego bajka, lepotana rodila ga majka

Znam da je ta priča došla do (supruge) Nene, ali je ona ponosna, shvatila je kako joj žene zavide kakvog muža ima. Sava je bio roker ceo život. Video sam da je Gile iz Električnog Orgazma koliko je Sava sve nas uvek uveo u rokenrol i kako je neko na koga smo se ugledali što se tiče mnogih stvari", rekao je Obradović.

Posle kratke pauze je nastavio:

"U to vreme smo, negde kada se moja Anja rodila, pa smo je nagovarali kako da zove Dika, da on nije Dik nego čika 'Drink', a Sava nije Sava nego 'Cava'. To su bile naše intimne priče, koje smo nas trojica uvek ponavljali i uvek atakovali jedan na drugog. Jednom sam ja bio na udaru, drugi put Sava, treći put Diki, to je bilo nešto najlepše u našem druženju.

Negde, kada smo završavali igračku karijeru, (Dragan Kićanović) Kića je, kao i uvek, osetio neke stvari, pa je postavio Savu za sportskog direktora, tada kada smo bili prvaci Evrope. Savine zasluge su neverovatne, znam koliko mi je pomagao u odnosu sa igračima, to mi je bila prva godina, koliko je uspeo da uspostavi dobar odnos sa svima iz te generacije i svima koji su radili u klubu. Njegova zasluga je što smo igrali u Fuenlabradi. On je seo u avion i pripremio za sve nas. Javio mi se i taj čovek, Hose Kintana, kada je čuo vest. Mi smo bili Partizan iz Fuenlabrade, on je otišao mnogo pre nas, video te ljude i uspeo da se dogovori da igramo sve utakmice tamo. Nastavili smo da sarađujemo i u reprezentaciji. Uvek mi je bilo važno njegovo mišljenje, kao svako od nas što ima nekog koga sluša i i do koga mu je stalo. Uvek smo bili na vezi i zvao sam ga u najtežim trenucima u mom životu. Tako je kad nekom veruješ i kad ti je neko drag i znaš da će da ti kaže istinu, a ne ono što želiš da čuješ", ispričao je Obradović.

Slavni trener je bio u Svom Čačku kada je čuo vest i tada je tek saznao neke stvari koje nije od ranije znao.

"Moj brat mi je ispričao priču za koju uopšte nisam znao. Kada smo se vratili sa tog 'fajnal fora', sačekali su me moj otac i taj moj brat i onda mi je ispričao da je Sava, kada nisam gledao, izvadio novac da im da kad se budu vraćali u Čačak da imaju. Pošto imamo dobre prijatelje u Čačku, sećajući se onog što je Sava voleo, zamolio sam drugara koji ima radio stanicu da pusti jednu pesmu koju je Sava obožavao. To je pesma Električnog orgazma 'Vudu bluz'. To je inače stanica na kojoj se sluša narodna muzika, ali smo uspeli da ubacimo bez ikakve najave, da čujemo 'Igraj vudu'", ispričao je Obradović.

Posle toga je otkrio detalje koje javnost ne zna.

"Posle sahrane u Trebinju mi je prišao gospodin Rade Aleksić, Savin prvi trener, pa mi je ispričao kakav je Sava bio u tom periodu. On je inače, otac heroja iz Trebinja Srđana Aleksića. Ja sam iskoristio priliku da mu zahvalim, a on mi je dao lekciju i rekao: 'moj sin i danas živi zahvaljujući vama i svima koji ga pominju'. Ja se nadam da ćemo mi nastaviti da pominjemo Savu, jer je on to sigurno zaslužio. Mnogo je lepih, bilo je i teških, ali na kraju verujem da svi koji smo ovde, svi veoma dobro znamo kakav je Sava, kakav je čovek bio i kakav je trag ostavio iza sebe. Došli smo do toga da budemo kumovi 1989. kada se ženio, kada se 1993. rodila mala Sara, koja je preslikani tata, koliko smo se radovali, koliko smo bili vezani. Sava će živeti s nama. Uspomena na njega će uvek trajati. Nećemo ga zaboraviti. Zaista bih voleo sada da svi zajedno jednim aplauzom da se oprostimo od mog kuma Save. Ja ne znam da li sam ga ikad oslovio pravim imenom", završio je Obradović uz aplauz koji se prolio Klubom sportista na stadionu Partizana.

 

 

 

Poslednje vesti

Poslednji video snimci