MIROSLAV ĐUKIĆ U TEME DO ARENE (2. DEO): Kada niste prvi u šampionatu Srbije, ljudi ostale uspehe zanemaruju
U drugom delu emisije "Teme do Arene", Miroslav Đukić osvrnuo se na svoju trenersku karijeru u Partizanu, Valensiji, ali i reprezentaciji Srbije.
On je sarađivao sa sjajnim trenerima, a istakao je da je od svakog učio i kasnije ubacivao u svoju viziju.
"Od svakog naučite po nešto, uzmete ono što vam se sviđa. Benitez je organizovan, čak i preteruje u tome. Hoće da ima sve pod kontrolnom. Imate Kupera i Ranijera koji su agresivni u svakom pogledu, volim i ja to. Ja sam trener koji voli da igra, volim da imam posed, to me je španski fudbal naučio, da idem po protivnika, da se ja pitam".
Svoju trenersku karijeru počeo je u mladoj reprezentaciji Srbije, a nju je odveo u finale Evropskog prvenstva.
"Srećan sam što sam počeo sa mladom reprezentacijom, tu su bili Ivanović, Kolarov, Milovanović, Basta, Smiljanić i Rukavina. To su divni momci i divni ljudi, zaista sam presrećan. Ja se setim Švedske uvek, izgubili smo u Novom Sadu 3:0, ja sam ušao u svlačionicu i rekao igračima da ne krive jedni druge, već da sam ja kriv. Mi smo tim i ekipa. Mi smo otišli u Švedsku prežaljeni, jedini moj zahtev je bio da pobedimo, nisam želeo da pobedimo 4:0 nego samo da pobedimo. Vodili smo 3:0 već na poluvremenu, tada sam igračima da nastave da igraju smireno i da će Šveđani na kraju sami sebi dati gol, što se i desilo i pobedili smo 5:0".
Nakon selekcije Srbije, Đukić je predvodio Partizan, a prema mnogima, on je postavio temelje dominantnog tima koji je posle njega osvajao titule.
"Zaista smo igrali vrhunski fudbal, pobedili Zvezdu 4:2 na "Marakani" sa onom Lolinom čuvenom izjavom. Igrali smo zaista dobro, pritisikali protivnike, sa pas igrom i zaista mi je žao što smo eliminisani iz Evrope zbog kazne".
Osvrnuo se i na odnos Partizana i Crvene zvezde.
"Ja sam uvek učio svoje igrače da ako vole Partizan ne mrze Zvezdu. Nisi ti veliki Partizanovac ako mrziš Zvezdu, nego si veliki Partizanovac ako voliš Partizan, a protivnika uvek moraš da poštuješ. Partizan postoji zato što postoji Zvezda i obrnuto. Ako Zvezda pobeđuje, Partizan mora da raste i to je to što jedni druge teraju da budu bolji."
Dobioje priliku bivši fudbaler Deportiva i da predvodi Srbiju na Olimpisjkim igrama u Pekingu.
"Velika prilika za mene, međutim sve je pošlo po zlu. Stvorila se jedna nezdrava atmosfera gde ja odlazim na Olimpijske igre sa reprezentacijom uz mučno sastavljanje ekipe. Klubovi nisu dozvoljavali igračima da idu ali smo mi uspeli da sklopimo tim. Neki klubovi posle reklamiraju svoje igrače i traže ih nazad i ja donosim odluku da ne može niko da se vrati i da sam ja taj ko ne da. Samo da bih sklonio pritisak sa igrača. Savez mi kasnije traži da pustim Fejsu za Partizan što ja nisam dozvolio iako sam u dobrom odnosima sa crno-belima. Već po vraćanju u Srbiju ja sam bio smenjen i nisam više bio selektor".
Pričao je Đukić i o periodu koji je kao trener proveo u španskom velikanu i svom bivšem klubu, Valensiji.
"Ja dolazim u Valesniju posle velikog uspeha u Valjadolidu. Došao sam na velika vrata, međutim Valensija ulazi u ekonomske probleme. Prodaje sve zvezde ekipe, pravi se tim koji je mnogo skromniji, a zahtevi ostaju isti. Na evropskoj sceni smo mi dobro igrali ali u prvenstvu smo bili deveti. Tada sam smenjen, ali mi publika nikad nije zviždala niti me je terala. Sad kad me sretnu na ulici to je vrhunski, osećam se cenjeno i osećam se kao kod kuće".
Kada se vratio u Partizan, izborio je nokaut fazu Lige Evrope, ali nije imao uspeha u domaćem prvenstvu
"Teška grupa ali uspeli smo da se plasiramo u narednu fazu što je veliki uspeh za Partizan jer je to bio peti put u istoriji da smo se plasirali u nokaut fazu. Zaista dobar uspeh, ali kada niste prvi u ligi ljudi sve zanemaruju. Mi smo i Kup osvojili, ali to nije vredelo ništa", rekao je kroz smeh Đukić.
Za kraj, pomenuo je i zanimljivu priču u kojoj je objašnjavao deci kako je to čuvati Ronalda.
"Čuvao sam Ronalda, brazilskog. Pitaju me deca kako ti njega čuvaš, a ja im kažem samo kad me pogleda, ja se namrštim, a kad skrene pogled, okrenem se i molim se da ne primi loptu", zaključio je Miroslav.
