Otvori pretragu
Otvori navigaciju
Otvori navigaciju
arenasport1
Na programu od 06:00
Lyon - PSG
arenasport2
Na programu od 06:00
Genk - Shakhtar Donetsk
arenasport3
Na programu od 06:30
Celje - Barcelona
arenasport4
Na programu od 06:00
Panevežys - Vojvodina
arenasport5
Na programu od 06:00
Kenny
Otvori pretragu
Fudbal
13.06.2021. • 09:37

KAKO JE FUDBALER ZAMALO UMRO NA TERENU: Sve o srčanom zastoju

Profimedia
Svet obišle uznemirujuće fotografije mladog fudbalera bez svesti. Evo kako da pomognete nekome tokom srčanog zastoja.

Ceo svet bez daha je gledao strašnu scenu kada se danski fudbaler Kristijan Eriksen iznenada srušio na terenu. Iako svi detalji uzroka njegovog iznenadnog kolapsa i gubitka svesti nisu poznati, prve informacije sugerišu da je kod fudbalera Intera došlo do srčanog zastoja.

Saigrači, u suzama i neverici, okružili su ga dok je medicinsko osoblje priletelo da ga oživljava. Doktor tima kasnije je rekao da je Kristijan, koji ima samo 29 godina, "tehnički bio mrtav", i da su ga brza reakcija svih na terenu i van njega spasli smrti.

Kako izgleda srčani zastoj? Srce prestaje da šalje krv bogatu kiseonikom u sve organe, uključujući i mozak, bilo zbog toga što je prestalo da kuca, ili zbog toga što kuca prebrzo, nestabilnim ritmom. Ćelije prestaju da dobijaju kiseonik i počinju da odumiru, a smrt može nastupiti za svega nekoliko minuta osim ako se osobi koja doživljava srčani zastoj ne pritekne u pomoć, kao što je Eriksenu pritekao Simon Kjer.

Upozoravamo da fotografije sa terena mogu biti uznemirujuće.

"Mozak je najosetljiviji od svih organa u ovakvoj situaciji, i snosiće najteže posledice usled nedostatka kiseonika. Ukoliko protok krvi može da se održi pet, sedam ili deset minuta dok ne stigne pomoć, imamo razliku između života i smrti. Osoba odmah ima veće šanse ne samo da preživi, već i da se oporavi", navodi bivši načelnik američke Nacionalne akademije medicine Robert Grejem.

Ključno je u ovoj situaciji identifikovati šta se dogodilo. Srčani zastoj karakteriše nagli gubitak svesti i odsustvo normalnog disanja. Osoba će ili prestati da diše, ili će se gušiti.

Ako se ikada nađete u ovoj situaciji, proverite da li osoba diše, postarajte se da je mesto bezbedno, da nema gužve ili gomile ljudi koja je pritrčala. Odmah što glasnije i brže pozovite pomoć, neka neko telefonira Hitnoj pomoći na broj 194. Odmah recite šta se dogodilo, da je u pitanju životna ugroženost i da vam je pomoć potrebna hitno.

Ako osoba ne diše, započnite veštačko disanje kompresijama. Centar grudi treba pritiskati 100 do 120 puta u minutu i dozvoliti da se vrati u normalan položaj pre svake naredne kompresije. Hitna pomoć će doneti opremu kao što je defibrilator ili lekove koji su neophodni, pa je sve što vi možete da uradite davanje veštačkog disanja kompresijama i proveravanje stanja osobe kojoj je loše.

Uzroci srčanog zastoja

Brojni su, i nije ih lako utvrditi bez detaljnog pregleda od strane lekara. Među njima su srčani udar, kardiomiopatija, nasledne ili urođene bolesti srca koje mogu biti otkrivene, ili neotkrivene, bolesti srčanik zalistaka, upala srčanog mišića, pucanje krvnog suda, jako krvarenje usled povrede, hipoksija...

Srčani zastoj i srčani udar nisu isto. Srčani udar se događa kada srčani mišić ne dobija krv, zbog začešljenja neke od koronarnih arterija. Srce i dalje pumpa krv u ostatak tela tokom srčanog udara, a osoba koja doživljava srčani udar može ostati svesna i disati i dalje.

Srčani udar može izazvati srčani zastoj, a tada će osoba izgubiti svest, neće disati normalno ili uopšte, dok srce više neće pumpati krv.

(MONDO)

 

Poslednje vesti

Poslednji video snimci