Doktor Branislav Pokrajac dobija dvoranu u Beogradu: Rukometni hram menja ime

Srpski rukomet imao je u svojoj prošlosti mnoga velika igračka imena, imao je i trenere svetskog glasa, ali jedan čovek je ostavio posebno dubok trag, prvo na terenu a onda i kraj njega, pa zvuči potpuno logično i prirodno što su beogradske vlasti prihvatile inicijativu Rukometnog saveza Srbije da čuvena dvorana na Banjici od 27. oktobra nosi ime doktora nauka i profesora Branislava Pokrajca. 

Profesor Pokrajac (1947–2018) prvi je čovek u istoriji rukometa koji je uspeo da osvoji titule olimpijskog šampiona kao igrač, a onda i kao trener, a poznat je i kao vizionar rukometnog sporta, koji je video dalje i znao više od mnogih svojih savremenika. Njegovi naučni radovi izučavaju se i dalje na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja u Beogradu. ali i šire.. 

"On je bio veliki čovek, šampion kao igrač i vizionar kao trener. Čovek koji je rukomet pretvarao u umetnost, a i danas se može reći da je mentor, učitelj, uzor i dok se svet rukometa razvija, njegovo nasleđe živi kroz generacije koje su inspirisane njegovim radom.

U svetu sporta, gde su trenuci prolazni,Pokrajčeva strast i posvećenost su večni. Zato će njegovo ime stajati tamo gde pripada – na mestu rukometnih snova, borbi i pobeda", podseća generalni sekretar RSS, Ivan Milivojević, ponosan i na to što je Kup Srbije preimenovan u Kup prof. dr Branislaca Pokrajca. 

 

Starsport

Nekada najbolji pivotmen sveta i kapiten naše reprezentacije, Dragan Škrbić, osvojio je sa Pokrajcem puno toga. 

"Čast mi je što sam sarađivao sa njim, jer je to trener sa kojim sam ostvario najveće reprezentativne uspehe. Ovo je veliki događaj za naš rukomet, a on je to zaslužio, jer je mnogo toga ostavio ovom sportu u nasleđe. Moramo da budemo ponosni što će dvorana na Banjici nositi njegovo ime Branislava Pokrajca", naglašava Škrbić.

Dr Pokrajac igrao je za ORK Beograd, Crvenu zvezdu i Dinamo iz Pančeva. Za rukometnu reprezentaciju Jugoslavije igrao je 180 puta i postigao 510 golova. Dva puta je igrao za "ekipu sveta". Kao igrač osvojio je dve bronzane medalje na Svetskom prvenstvu (1970, 1974. godine) i zlatnu medalju na Olimpijadi u Minhenu (1972)

Trenirao je Dinamo iz Pančeva, Crvenu zvezdu, Partizan, Kretej iz Pariza, Porto i Sporting iz Lisabona. Bio je selektor reprezentacije Jugoslavije, Španije, SAD, Egipta i Katara. Kao trener, sa SFRJ osvojio je srebrnu medalju na Svetskom prvenstvu 1982. i zlatnu Olimpijsku medalju 1984. godine. Diplomirao je, magistrirao i doktorirao na Fakultetu za fizičku kulturu u Beogradu, na teme iz oblasti rukometa.

Držao je predavanja, seminare i kurseve u više naučnih ustanova u domovini, kao i Finskoj, Norveškoj, Švedskoj, Danskoj, Nemačkoj, Švajcarskoj, Portugalu, Španiji, Francuskoj, Grčkoj i Sjedinjenim Američkim Državama.