Srbija, zemlja trostrukih olimpijskih šampiona, (pre)dugo bez evropske klupske titule

I ptice na granama znaju napamet priču da je vaterpolo reprezentacija Srbije, već dugo, daleko iznad klupske baze, po rezultatima, ali nedeljni poraz Novog Beograda od Ferencvaroša u finalu Fajnal-fora Lige šampiona na Malti samo je produbio taj veliki jaz i nesklad.

Nepunih godinu dana pošto su "delfini", iako u dramatično drugačijem sastavu u odnosu na Olimpijske igre u Tokiju, na bazenu u Parizu treći put zaredom odneli zlatnu medalju sa takmičenja svih takmičenja, prestonički klub je i pored, za naše prilike, pozamašnih ulaganja još jednom izvisio za najvredniji trofej. 

Pre tri godine, a onda i narednog proleća, potopio ga je Pro Reko, a sada, posle italijanskog velikana to je uspeo i tim iz Mađarske. Menjali su se treneri i igrači, ali je ishod ostajao isti. Uvek je nešto manje ili više nedostajalo, dok je Dušan Mandić posle odlaska iz NB, sa Ferencvarošem, uzeo još dve evropske krune u karijeri.  

Pre toga je to uradio u kapici rekordera Pro Reka (11 titula), a još ranije sa Partizanom, nekada najtrofejnijim evropskim klubom (7), koji je posle šampionske sezone 2010/11, počeo da pada, a onda se toliko nisko strmoglavio da danas slavi kada dobro oznoji Novi Beograd i kragujevački Radnički.

 

Profimedia

Pa i Crvenu zvezdu, poslednjeg kontinentalnog suverena sa ovog dela Balkana, od čijeg istorijskog trijumfa je prošlo ravno 12 leta (2013). Jer ni crveno-beli nisu konkurentni pomenutom dvojcu, dok se takvog grandioznog uspeha, u međuvremenu ugašenog, Bečeja sećaju samo stariji ljubitelji ovog sporta (2000). 

Pomenuti Radnički nasledio je ugašenog imenjaka, sa iste šumadijske adrese, odakle se 2013. godine dobacilo do drugog mesta u najjačoj LEN konkurenciji. Aktuelna generacija nedavno je igrala finale Evrokupa, a kako je za sledeću sezonu privolela sebi još nekoliko olimpijskih šampiona svi je vide u samom vrhu sledeće LŠ.

Još "samo" da taj zbor silnih reprezentativaca, na čelu sa selektorom/trenerom Urošem Stevanovićem, urodi plodom, a Srbija konačno prekine predug post baze. I prestane da gleda u leđa Mađarskoj, Italiji, Španiji, Grčkoj...