Zoran Terzić, selektor ženskog odbojkaškog tima Srbije, za Arenu: Ako budu igrale punog srca biće razloga za radovanje

Teško da je ikoga u Srbiji zatekla, a pogotovo šokirala vest o povratku Zorana Terzića na selektorsku klupu ženske odbojkaške selekcije, jer nije bilo ništa prirodnije od aktiviranje dugovečne i dobitne kombinacije.

Ni sam "tvorac" moćnih "orlica" u nekoliko generacijskih saziva, tokom dve decenije dugog kormilarenja, nije imao dilemu kuda i šta će dalje posle isteka saradnje sa Odbojkaškim savezom Rusije. Dve godine posle, kao u stihu kultne pesme Olivera Mandića, "odlazim, a volim te" napuštanja našeg nacionalnog tima. 

"Iskreno, nema neke preterane euforije, imam osećaj kao da je ovo logičan sled događaja. Maltene, kao da nisam ni odlazio, jer preveliki je to bio period koji sam proveo u reprezentaciji da bi tek tako bilo zaboravljeno sa moje strane. I kada sam odlazio rekao sam da imam želju da se jednom vratim, naravno, ako bude mogućnosti za to. Dogodilo se šta se dogodilo, ljudi u Savezu bili su nezadovoljni radom trenera a meni je istekao ugovor sa Ruskom federacijom. Našli smo zajednički jezik i vrlo brzo se dogovorili", počeo je priču za sajt TV Arena sport novi (stari) šef Tijane Bošković i ostalih devojaka. 

MN Press

Da Rusija nije ušla u ratni sukob sa Ukrajinom, a ostatak sveta joj uveo brojne sankcije, braneći između ostalog njenim spotistima da nastupaju na velikim takmičenjima, možda bi popularni naš sagovornik gomilao odličja i sa "baćuškama". Ovako, možemo samo da nagađamo šta bi bilo da se saradnja desila u neko drugo, manje konkuzno vreme. 

"Sigurno jedna od najtalentovanijih generacija u istoriji ruske odbojke i trenutno najtalentovanija ekipa na svetu, s ogromnim brojem mladih i fenomenalnih igračica na svim pozicijama. Žal je veliki, pre svega zbog njih. Više puta sam to govorio novinarima u intervjuima, ovde u Rusiji, da meni lično nije toliki problem. Bio sam na mnogo Olimpijskih igara, Svetskih i Evropskih prvenstava, ali žao mi je tih devojaka, maltene devojčica, jer ne mogu da pokažu na najvećoj sceni sve što znaju, a zaista znaju i vrede mnogo. Sigurno će narednih godina biti jedan od glavnih kandidata za najviša mesta na svim svetskim i evropskim takmičenjima".

U Terzićevom odsustvu, Tijana Bošković i devojke sigle su da obrane titulu svetskih prvakinja i igraju dva finala šampionata Evrope, a mnoge bitne devojke i zvezde tima, poput Maje Ognjenović, prepustile su "podijum" drugim, mlađim i poletnijim devojkama. Na pomolu je nova smena generacija, počev od rešenja na osetljivoj poziciji primača.

"Ta priča je pokrenuta još prilikom prvog poziva iz Saveza. Odmah mi je rečeno da sam možda prava ličnost za to, jer sam to već radio dva, tri puta u mom prethonom mandatu i bilo je prilično uspešno. Imao sam tada zaista "materijal" u mlađim kategorijama, veliki broj mladih i kvalitetnih igračica koje je trebalo samo dovesti na nivo da igraju za seniorsku reprezentaciju, na visokom nivou. Nažalost, mislim da je sada situacija malo drugačija, nema baš toliko mladih kvalitetnih igračica kao što je nekada bilo".

MN Press

Sklonost ka nazivanju stvari pravim imenom nikako ne znači defetizam, šta više Terzić vidi dovoljno prostora, vremena i prilika da nastavi utabanom stazom uspeha. Pod uslovom da se stvari poslože na provereno uspešan način. 

"Sa druge strene, stalno pominjem našu mušku reprezentaciju, kada su otišli Vanja Grbić, Kvisko i svi ti igrači, pa je rečeno da nećemo osvojiti nikada ništa, a mi smo bili evropski prvaci, treći na svetu i ne znam šta sve. Ne treba samo porediti te igrače koji su se penzionisali sa novima, nego nove porediti sa onima koji igraju za druge reprezentacije. Ono što ja vidim je da Srbija i dalje ima jednu dobru reprezentaciju, koja može da konkuriše za najviši plasman. Naravno, ako se bude radilo kako treba, ako devojke budu maksimalno posvećene i, ono što je najvažnije, ako kao i do sada budu želele da igraju za reprezentaciju. Ako budu igrale punim srcem biće razloga za radovanje".

Promene u kalendaru takmičenja učinile su da naše devojke ove godine moraju dva puta da tempiraju formu, jer ih pored obaveza u Ligi nacija očekuje odbrana planetarnog trona. A, oba takmičenja imaju specifičnu težinu i važnost. 

"Svakako da je drugačije kada dolaziš kao dvostruki uzastopni svetski prvak. Sigurno da te posmatraju drugim očima. To može da bude problem, u smislu da će svi želeti da skinu taj veliki skalp. S druge strane može da bude i dobro, jer dešava se mnogo puta da kada se odlučuje u nekom važnim momentima u setu i utakmici, dođe do nekog  malog straha, govorim o protivnicima, jer ipak igraju protiv aktuelnog svetskog prvaka. Mi smo, hvala Bogu, uvek to znali da iskoristimo i da u završnicama odigramo najbolje moguće, da ne grešimo puno. Videćemo, u svakom slučaju ne treba praviti oko toga euforiju, u smislu da se juri treće zlato, jer onda verovatno od toga nema ništa. Treba razmišljati samo o prvoj utakmici i to je ono što sam govorio i za ove Olimpijske igre".

 

 

Da se na OI u Parizu, minulog leta, nije ispalo u četvrtfinalu možda bi era Đovanija Gvidetija duže potrajala, a kambek Terzića bio prolongiran za još neku reprezentativnu sezonu. Ali, prekidanje niti posle srebra u Riju i bronze u Tokiju ubrzalo je dolazak stručnjaka poznatog i po tome da ne voli da obećava kule i gradove. 

"Nisam ulazio u to kako se radi, trener je bio zaista dobar i tu nema priče, ali ono što mi se od početka nije svidelo jeste upravo prića o zlatu i da je to jedino što nas interssuje. Do finala ima mnnogo i nije lako stići do njega, što se i pokazalo. Ako se razmišlja na taj način obično se gubi, tako da ćemo mi po našem starom dobrom običaju da krenemo od prve utakmice, pa poen po poen, set po set, utakmicu po utakmicu da vidimo dokle možemo da stignemo. Ja se iskreno nadam da bismo mogli da dođemo do polufinala, to nam jeste i cilj. E sada, da ali ćemo stići tamo i šta ćemo posle uraditi, ako dođemo, to ćemo videti. Ne zavisi sve od nas. U svakom slučaju nadam se da ćemo igrati dobru odbojku, to je najbitnije, videćemo za koji rezultat će to biti dovoljno". 

Novi (stari) selektor Srbije spada u trenere s kritičkim stavom prema Ligi naciji, odnosno njenom podizanju na pijadestal u odnosu na druga takmičenja. Što predstavlja dodatni teret selektorima i ekipama, u borbi za Olimpijske igre 2028. 

"Ne mogu nikada da prećutim taj deo. Svi, vidim, pričaju kako je Liga nacija jedno pravo, novo takmičenje, super organizovano, marketinški fenomenalno ispraćeno, pominje se novac... itd. To da jedno komercijalno takmičenje bude najvažnije od svih za Svetsku rang listu, po meni je nebuloza. Blago rečeno. Napravili su ga tako, na se zbog čega i to jednostavno tako. Koliko je potrebno da naša ili bilo koja reprezentacija juri dobar plasman i pobede u LN u ovom momentu ne znam, moraću malo da pogledam kako idu ta bodovanja. U smislu da je nama potrebno da imamo veliki broj bodova, na rang listi za Olimpisjke igre u Los Anđeles, kada se  bude žrebalo, odnosno određivale ekipe koje će da učestvuju".

Foto: MN Press

Što se tiče bivšeg trenera Crvene zvezde, Metal Galaca, bukureštanskog Dinama, Peruđe, Omičke, Targovišta, Volera, Dinama iz Moskve i Fenerbahčea, agažovanog u Dinamu (Kazanj), Liga nacija ostaje poligon za pripremu OI, SP i EP:

"Ali, bez obzira na sve, po meni ne može Liga nacija, koliko god bila aktuelna, da se poredi sa Svetskim prvenstvom, Igrama, čak i Evropskim prvenstvom. Medalje sa tih tamičenja su i dalje mnogo značajnije i ja ću probati da se potrudim da naša reprezentacija i dalje na tim takmičemnjima igra najbolje. Probaćemo da ova naša takmičenja, koje "priznajemo" i koja su nam značajnija, odigramo na pravi način. To ne znači da ne "priznajemo" Ligu nacija. Videćemo šta i koliko nam je potrebno u njoj da odigramo, da budemo među tih koliko treba reprezentacija za Igre".

Olakšavajuća okolnost za srpski tim trebalo bi da bude igranje jednog turnira Lige nacija u Beogradu, pred, nadamo se, punim tribinama "Beogradske arene". Tamo gde su padali i padali i najbolji timovi. 

"Što se tiče utakmica u Beogradu, to nam, naravno, uvek prija. Ove godine smo imali malo, da ne kažem, sreće jer nas čekaju relativno laka putovanja, osim prvog meča koji igramo u Kanadi. Posle toga igramo u Holandiji, pa u Beogradu. Finalni turnir, ako se kvalifikujemo je u Poljskoj, tako da se neće devojke preterano umarati. Takmčenje u Beogradu je uvek nešto posebno, pretpostavka je da će se igrati u "Areni". Ako bude popunejna dovoljno da bude kako treba u smislu atmosfere, mislim da može da se očekuje lep spektakl što se odbojke tiče", zaključio je i poručio zvezdani Terzić.