Jokić otkrio tajnu svog uspeha: Od 300 dana 295 provedem u trening-centru

Nikola Jokić je tokom gostovanja kod nekadašnjeg reprezentativca Mileta Ilića govorio o brojnim zanimljivim temama, od leta provedenog uz konje i najtežih rivala u NBA ligi, do radnih navika koje su mu pomogle da izgradi jednu od najvećih karijera u istoriji evropske košarke.

Iako se o njemu često govori kao o genijalcu koji košarku igra sa neobičnom lakoćom, Jokićeve reči još jednom su pokazale koliko se ozbiljan i kontinuiran rad krije iza njegovih uspeha. Srpski centar otkrio je da praktično svakodnevno dolazi u trening-centar Denvera, bez obzira na to da li ga očekuje intenzivan trening ili nešto lakši program.

"Od 300 dana, ja sam 295 dana u trening-centru. Nije bitno šta radim, da li šutiram, treniram, dižem tegove ili idem na oporavak. Bitno je da dođem i uradim nešto", objasnio je Jokić.

Upravo je kontinuitet jedan od temelja njegove radne filozofije. Nije potrebno da svaki trening bude najteži, niti da svaki dan donese veliki napredak. Važno je održavati rutinu, brinuti o telu i ne prekidati proces koji traje tokom čitave godine.

Takav pristup nije nastao preko noći. Jokić se prisetio svojih prvih sezona u NBA ligi i iskusnih saigrača koji su mu svojim ponašanjem pokazali kako izgleda život profesionalca na najvišem nivou.

Posebno je izdvojio Džamira Nelsona, Vilsona Čendlera i Majka Milera. Oni možda nisu bili najveće zvezde Denvera u periodu u kojem je Jokić tek tražio svoje mesto, ali su svojim navikama ostavili snažan utisak na mladog srpskog centra.

Od veterana je naučio da profesionalizam ne počinje kada sudija podbaci loptu. Dolazak u dvoranu, priprema za trening, oporavak i svakodnevna briga o telu jednako su važni kao ono što se događa tokom utakmice. Jokić je njihove savete i ponašanje usvojio, a zatim tokom godina izgradio sopstvenu rutinu.

Rezultat takvog odnosa prema poslu dobro je poznat. Momak koji je u NBA ligu stigao bez velike pompe postao je višestruki MVP, NBA šampion i najbolji košarkaš Denvera u istoriji franšize.

Jokić je govorio i o centrima protiv kojih mu je najteže da igra. Na njegovoj listi našli su se Ivica Zubac, Jusuf Nurkić, Rudi Gober, Džejlen Duren, Vendel Karter mlađi i Viktor Vembanjama, dok je posebno izdvojio i čitavu ekipu Oklahome.

Svaki od pomenutih igrača pred Jokića postavlja drugačiji izazov. Zubac i Nurkić mogu da mu odgovore snagom, Gober dužinom i zaštitom obruča, dok Duren donosi izuzetnu fizičku energiju i atletizam. Karter je čvrst i pokretljiv, a Vembanjama svojom visinom, rasponom ruku i pokretljivošću predstavlja problem kakav gotovo nijedan drugi košarkaš ne može da napravi.

Oklahoma, sa druge strane, pokušava da ga zaustavi kolektivno. Njena odbrana raspolaže velikim brojem dugih, pokretljivih i agresivnih igrača, pa Jokić tokom jednog napada može da se suoči sa nekoliko različitih čuvara i neprestanim udvajanjima.

Interesantno je da su među imenima koja je naveo veoma različiti tipovi centara. Njegov izbor potvrđuje da mu probleme ne stvaraju samo igrači sposobni da mu fizički pariraju, već i oni koji ga primoravaju da se prilagođava njihovoj brzini, dužini ili načinu na koji čitav tim postavlja odbranu.

Jokić je deo razgovora posvetio i svojoj velikoj ljubavi prema konjima. Leto je proveo onako kako najviše voli, daleko od NBA reflektora i uz svakodnevni rad u štali. Međutim, njegov boravak u rodnom kraju nije značio potpuno odvajanje od košarke i fizičke pripreme.

Sramotan potez Klipersa: Dali Bilu broj koji pripada Krisu Polu

 

Nikola je sa reprezentacijom Srbije zabeležio bitne pobede ovog leta, kojim se naša reprezentacija primakla plasmanu na Mundobasket, a presudna utakmica biće odigrana u novembru, u Litvaniji.