Vembanjama više ne izgleda nezaustavljivo: Ovo je recept Njujork Niksa

Viktor Vembanjama i dalje postiže poene, hvata skokove i blokira šuteve, ali za San Antonio Sparse postoji jedan mnogo veći problem. Prvi put posle dugo vremena ne izgleda nezaustavljivo.

Kada se pogledaju brojke, deluje kao da prva zvezda Sparsa igra sasvim solidno veliko finale NBA lige. Kroz prve dve utakmice prosečno beleži 27,5 poena, 10,5 skokova i 3,5 blokade, međutim način na koji dolazi do tih brojki otkriva mnogo drugačiju priču. Vembanjama trenutno šutira svega 40,5% iz igre i samo 26,7% za tri poena, dok Niksi iz utakmice u utakmicu uspevaju da ga guraju upravo tamo gde ne želi da bude.

Sam Francuz praktično je priznao da San Antonio trenutno upada u zamku koju Njujork postavlja kroz čitavu seriju.

"Uvlače nas u teške situacije. Moramo sebe da stavljamo u bolje pozicije. Sami sebi kopamo rupu. To je tema serije do sada", rekao je Vembanjama posle drugog meča.

Jedan od najvećih razloga za to nalazi se na drugoj strani parketa, gde Karl-Entoni Tauns trenutno ne vodi samo individualnu bitku protiv Vembanjame, već menja način na koji Sparsi moraju da igraju. U odbrani uspeva da ga gura dalje od obruča i tera na mnogo komplikovanije pokušaje nego što ih je imao tokom prethodnih serija, dok ga u napadu konstantno izvlači iz reketa, tera da brani više prostora i napada ga licem ka košu.

Upravo tu možda leži najveća pobeda Niksa kroz prve dve utakmice finala. Nisu uspeli potpuno da zaustave Vembanjamu, ali su uspeli da ga nateraju da igra drugačije i da mnogo teže dolazi do svojih poena.

Prva utakmica možda najbolje pokazuje koliko se promenila njegova svakodnevica u ovom finalu. Vembanjama je tada šutirao svega 6 od 21 iz igre, dok je u drugoj utakmici eksplodirao u nastavku i ubacio 22 poena u drugom poluvremenu, ali je upravo završnica ostavila najgori utisak. Promašaji u poslednjih 30 sekundi, izgubljena lopta i faul nad Džejlenom Bransonom pretvorili su potencijalni povratak Sparsa u novi bolan poraz.

Zanimljivo je da cela situacija pomalo podseća na 1995. godinu, kada je mladi Šekil O'Nil stigao do velikog finala kao generacijski talenat koji deluje nezaustavljivo, da bi umesto krunisanja usledilo bolno otrežnjenje protiv Hakima Oladžuvona i Hjuston Roketsa. Naravno, nastavak te priče svi znaju, jer je Šek kasnije postao jedan od najvećih centara svih vremena.

Možda će isto biti i sa Vembanjamom, ali trenutno postoji jedan problem za Sparse. Niksi nisu učinili da izgleda loše. Učinili su da prvi put posle dugo vremena izgleda ljudski.