Mislili su da je lud: Svi su smejali, a Lu je napravio čudo

Malo je trenera u NBA ligi koji tokom jedne sezone moraju da gase toliko različitih požara kao što je to ove godine radio Tajron Lu. Sezona Los Anđeles Klipersa nije počela samo loše na terenu, već i u atmosferi koju je bilo gotovo nemoguće kontrolisati. Nad organizacijom su se ponovo nadvili navodi i kontroverze povezane sa dolaskom Kavaja Lenarda u klub, pošto su se u javnosti pojavile priče o tajnim uplatama i vezi sa kompanijom Aspirejpn. To nije bila tema koja je direktno rešavala bilo šta na parketu, ali jeste dodatno opteretila tim koji je i bez toga ulazio u sezonu sa velikim pritiskom i još većim očekivanjima.

Uz sve to, vrlo rano je usledio i rastanak sa Krisom Polom, potez koji nije primljen nimalo dobro. Reakcije su bile oštre jer je reč o čoveku koji je jedno od zaštitnih lica franšize, pa je u delu javnosti to doživljeno kao ružan kraj jedne važne klupske priče. Međutim, iz ugla stručnog štaba očigledno je postojala procena da takav rez mora da se povuče, bez obzira na emotivnu težinu odluke. Klipersi su, ukratko, vrlo rano pokazali da neće čuvati privid mira ako veruju da im to remeti funkcionisanje ekipe.

Ništa od toga, ipak, nije sprečilo da početak sezone preraste u potpuni raspad. Klipersi su u jednom trenutku bili na 6-21, sa najgorim skorom na Zapadu i sa utiskom da nemaju ni ritam, ni identitet, ni jasnu hijerarhiju. Delovalo je da se tim raspada i rezultatski i taktički, a upravo tada je Tajron Lu dao izjavu koja je mnogima zvučala kao beg od realnosti. Rekao je da je do kraja potrebno da ekipa "samo bude na skoru 35-20", da bi stigla do plej-ina. U trenutku kada si na 6-21, takva rečenica ne zvuči kao plan, već kao nešto što se izgovara da bi se makar na kratko umirila situacija. Luova konferencija je dočekana uz mnoštvo podsmeha i pošalica.

Ispostavilo se, međutim, da Lu nije govorio napamet. Klipersi su od tog trenutka počeli da hvataju ritam i da izgledaju kao ozbiljniji tim. Pre nego što je došlo do novih lomova u sastavu, uspeli su da od 6-21 stignu do 23-27, što znači da su u tom periodu bili na 17-6. To više nije bio mali bljesak, niti kratka serija pobeda kakve se dese svakome tokom duge sezone, već jasan znak da je trener uspeo da izvuče funkcionalan model iz ekipe koja je pre toga delovala izgubljeno. Kavaj Lenard je igrao na Ol-Star nivou, Harden je u tom periodu imao veliku ulogu u organizaciji i poenima, a Zubac držao unutrašnju liniju i donosio stabilnost koju je tim dugo tražio.

Baš zato je sredina sezone delovala kao trenutak u kojem bi sve moglo ponovo da se sruši. Klipersi su najpre trejdovali Džejmsa Hardena u Klivlend i za njega dobili Darijusa Garlenda i pik druge runde, a odmah zatim su u Indijanu poslali i Ivicu Zubca i Kobija Brauna, u zamenu za Benedikta Materina, Ajzeu Džeksona i paket pikova. To nisu bili kozmetički potezi, već promene koje su zahvatile samu srž ekipe. Harden je u tom trenutku prosečno beležio 25.4 poena i 8.1 asistenciju, dok je Zubac imao 14.4 poena i 11 skokova, uz 61.3% šuta iz igre. Drugim rečima, Klipersi nisu menjali igrače sa kraja rotacije, već dvojicu ljudi koji su bili među najvažnijim razlozima za povratak iz rezultatskog ponora.

Zato je tada ponovo delovalo logično očekivati pad. Ekipa koja je već jednom prošla kroz haotičan početak sada je, usred najboljeg perioda sezone, ostala bez glavnog kreatora igre i centra koji joj je davao čvrstinu u reketu. Delovalo je da je to kraj takmičarske ambicije i jasan signal da se klub okreće budućnosti. Ipak, upravo tu se možda najbolje vidi koliko je posao Tajrona Lua ove sezone ozbiljan. Klipersi ni tada nisu nestali. Naprotiv, nastavili su da pobeđuju i da ruše pretpostavke da će svaki sledeći udarac konačno biti onaj posle kog više nema povratka.

Posle trejdova, Klipersi su od 23-27 stigli do 41-38, što znači da su u završnici sezone igrali 18-11. To možda na prvi pogled ne zvuči spektakularno kao neki šampionski niz, ali u kontekstu svega što se dešavalo - i te kako jeste. Otišli su Harden i Zubac, stigli su Garland, Materin, Džekson i pikovi, promenila se unutrašnja struktura tima, promenio se način igre, promenila se i raspodela odgovornosti, a Klipersi su uprkos svemu ostali na nogama. Kada se sve sabere, od onog katastrofalnog 6-21 došli su do 41-38, odnosno odigrali su 35-17 od trenutka kada je Lu javno postavio cilj koji je tada zvučao nerealno. Do Luovog cilja stigli su sa tri utakmice "viška".

U tome i jeste suština ove sezone, a verovatno i najbolji argument u prilog Tajronu Luu. Nije stvar samo u tome što je preživeo loš start. Nije stvar ni samo u tome što je pronašao ritam usred haosa. Pravi kvalitet njegovog rada vidi se u tome što je uspeo da tim održi konkurentnim i onda kada je ponovo morao da menja identitet ekipe usred sezone. Jednom je izvukao Kliperse iz 6-21, a onda ih je drugi put održao na površini kada su mnogi očekivali da će trejdovi Hardena i Zubca označiti definitivan kraj.

Kipersi se u ovom momentu nalaze u neizvesnoj trci sa Portland Trejlblejzersima za osmu poziciju na Zapadu, te mnogo boljoj situaciji pred početak turnira za dopunu plej-ofa, jer bi u toj situaciji sebi mogli da priušte i poraz u prvoj utakmici plejina. Ako bi uspeli da dođu do prve plej-of runde, što je u ovom trenutku očekivano, svakako ne bi bili favoriti, ma ko im protivnik bio, ali ko još sme da otpiše zdravog Kavaja Lenarda, kao i Tajrona Lua, šampiona sa Klivlend Kavalirsima?