Džoel Bolomboj govorio je za TV Arenu sport posle poraza Crvene zvezde u Atini od Panatinaikosa. Grčka ekipa je slavila sa 82:74 u utakmici 32. kola Evrolige. Zvezda je vodila 32 minuta, ali je u poslednjoj četvrtini ispustila prednost.
Tron se zaljuljao: Da li je "titula" najboljeg košarkaša planete ponovo otvorena?
komentari (0)
Autor: TV Arena sport
21.03.202600:36
Credit: Imagn Images / Sipa USA / ProfimediaNikola Jokić i Luka Dončić
Od samog ulaska u NBA ligu, Nikola Jokić je počeo da osvaja košarkaški svet. Ne na način na koji se to obično radi. Bez eksplozivnosti, bez atletike koja ostavlja bez daha, bez fizičke dominacije koja plaši protivnika na prvi pogled. I baš zato je sve delovalo... pa, nemoguće. Kako neko ko na papiru ima toliko "minusa" može da kontroliše igru u ligi prepunoj fizički superiornih igrača?
Ipak, svako ko ga je gledao od prvog dana znao je da je u pitanju nešto drugačije. Nije bilo potrebno mnogo vremena da postane jasno da se ne radi o igraču koji prkosi pravilima, već o nekome ko ih menja. Američka javnost, analitičari i novinari dugo nisu imali odgovor na jednostavno pitanje: kako je ovo uopšte moguće? Kako neko bez elitne fizike uspeva da se poigrava sa najboljim košarkašima na svetu?
Ta intelektualna nadmoć donela mu je status Ol-Star igrača i jednog od najuzbudljivijih košarkaša za gledanje, ali postojao je limit. Nije uvek mogao košarkaško znanje da sprovede u delo, protiv bilo kog protivnika, u svakom posedu. Nedostajala mu je fizička snaga da tu magiju iz blizine obruča nametne bez kompromisa. Igrači sa nižim težištem i čvršćim osloncem, poput Drejmonda Grina, umeli su da ga izbace iz ravnoteže, da mu pomere poziciju i nateraju ga da igra van svog ritma. U tim duelima nije delovao kao neko ko može da dominira poenterski kad god poželi.
A onda je došlo leto koje je sve promenilo.
Jokić je podigao telo na nivo svoje igre. Snaga, kondicija, stabilnost u kontaktu: sve ono što mu je nedostajalo postalo je oružje. I tu se desio prelom. Ono što je do tada bilo genijalno, postalo je nezaustavljivo. Od tog trenutka više nije bilo odbrane koja može da ga "izgura" iz utakmice.
U godinama koje su usledile, prigrabio je tri MVP nagrade, osvojio titulu i postao MVP finala 2023. Realno gledano, broj tih individualnih priznanja mogao je, pa i trebao da bude i veći. Ali važnije za ovaj tekst, nekoliko sezona unazad, pitanje ko je najbolji košarkaš na svetu jednostavno nije postojalo.
Početak tekuće sezone, bilo to nekome čudno ili ne, doneo je još jednu, unapređenu verziju Nikole Jokića. Delovalo je da, ma koliko trajala njegova dominacija, ponovo dostiže visine do kojih ranije nije dopirao. I baš te noći u Majamiju igrao je možda i najbolju deonicu u sezoni. A onda - muk. Povreda kolena, trenutak tišine i straha od najgoreg. Situacija na koju ni navijači Denvera, ni oni koji prate Jokića godinama, jednostavno nisu navikli. On je u ovoj svojoj "eri" gotovo uvek bio tu.
Srećom, posle nekoliko dana stiglo je olakšanje. Nije u pitanju bila najteža varijanta, već koštana modrica. Ipak, čak i takva povreda izbacila ga je iz ritma na način na koji ga nikada ranije nismo videli. Propustio je gotovo mesec dana sezone, što je samo po sebi bio presedan. A posledice su bile vidljive.
Po povratku na teren, Jokić nije ličio na sebe. Mučio se sa završnicom oko obruča, što je do tada bilo njegovo najsigurnije oružje. Fizička sprema nije bila na uobičajenom nivou, što se prelivalo i na odbranu, ali i na donošenje odluka. Od povratka na teren beleži gotovo pet izgubljenih lopti po utakmici, brojke koje ne idu uz njegov standard kontrole igre.
Delovalo je, međutim, da u poslednjih nekoliko nedelja ponovo hvata ritam. Vezao je sjajne partije protiv ozbiljnih protivnika - Njujorka, Oklahome, Hjustona, San Antonija i Lejkersa - pre nego što je stigao kiks u Memfisu. Utisak je da je u pitanju bilo samo loše veče, ne samo njegovo, već celog tima i vrlo je moguće da će već protiv Toronta pokazati ono pravo lice.
Ali period iza nas uradio je ono što dugo nije bilo moguće i odškrinuo vrata jednoj ozbiljnoj dilemi. Da li je Nikola Jokić i dalje suvereni vladar košarke? Upravo tu dolazimo do momenta koji ovu priču čini zanimljivom.
Po mnogima i dalje pomalo nezgodno priznanje, ali činjenica je da je Kanađanin, Šej Gildžas-Aleksander, aktuelni MVP lige. I ne samo to, već je i ove sezone prvi favorit da ponese novo priznanje za najkorisnijeg igrača NBA. Ako je prošle godine njegov izbor otvorio prostor za raspravu i možda čak delovao kao blagi presedan, ove sezone je SGA učinio sve da takve dileme utiša. Njegov status u ligi više nije u usponu on je već tu, u samom vrhu.
Igra na nivou koji retko ko može da isprati. Preuzima utakmice, rešava završnice, deluje nezaustavljivo kada je najpotrebnije. A možda je najimpresivniji kontekst u kom sve to radi. Oklahoma je tokom dobrog dela sezone bila razjedena povredama. Hartenštajn, Karuzo, Holmgren, Džejlen Vilijams, svi su u različitim momentima izostajali. Ipak, tim je nastavio da pobeđuje. Glavni razlog je jedan. Šej.
Beleži preko 30 poena u proseku uz izuzetnu efikasnost, kontroliše ritam, te diktira tempo i iz večeri u veče. Tokom čitave sezone, mišljenje američke javnosti polako je klizilo u jednom pravcu. Ka zaključku da je Šej Gildžas-Aleksander spreman da preuzme nešto više od MVP priznanja, da preuzme "titulu" najboljeg igrača sveta.
I dok se ta priča polako formirala oko Šeja, prethodne nedelje su je dodatno zakomplikovale i to na način koji niko više ne može da ignoriše. Luka Dončić je podigao sve na nivo koji do sada nismo videli. Ne samo da je od starta sezone bio briljantan, već je u poslednjem periodu otišao korak dalje - ovo što trenutno gledamo deluje kao ubedljivo najbolja verzija Luke Dončića ikada. U poslednjih desetak utakmica izgleda kao najbolji igrač planete, bez mnogo prostora za dilemu. Lejkersi u velikoj meri zavise od njega, a on isporučuje iz večeri u veče.
Pečat na taj niz stavio je spektaklom kakav se retko viđa. Nakon 40 poena u Hjustonu, sleteo je u četiri ujutru u Majami i iste večeri zatrpao Hit sa 60 poena, uz nestvarnu efikasnost. To nije bila samo još jedna velika utakmica, to je pre svega bila poruka.
Možda je ključ svega ono što se promenilo van same igre. Rasprave sa sudijama, koje su na početku sezone često upadale u oči i remetile ritam, svedene su na minimum. Fokus je sada potpuno na košarci i rezultat je očigledan.
Ako je Šej trenutno najubedljiviji poenter u ligi, Dončić je na tom nivou, ako ne i iznad. A kada se tome doda njegova kontrola igre, manipulacija odbranama i kreacija za saigrače, segment u kom u ovom trenutku parira, pa možda i nadmašuje i Nikolu Jokića, a uz sve to, igra i najbolju odbranu u karijeri. Zato, u ovom trenutku, sve vodi ka jednom zaključku - gledamo verovatno i najboljeg igrača sveta.
Da li je, ipak, nekoliko nedelja dovoljno da se takva titula zaista preuzme? Verovatno ne.
Odgovor na to pitanje, kao i na ono ko zaista stoji na vrhu, jer takva pitanja nikada ne dobijaju odgovor u martu, već tek onda kada započne rat za titulu. U plej-ofu, kada je najteže, kada su odbrane najtvrđe, a pritisak najveći. Tamo se razdvajaju najbolji od "ostalih". I samo onaj koji tada pokaže najviše, ima pravo da sebe nazove najboljim na svetu.
Džoel Bolomboj govorio je za TV Arenu sport posle poraza Crvene zvezde u Atini od Panatinaikosa. Grčka ekipa je slavila sa 82:74 u utakmici 32. kola Evrolige. Zvezda je vodila 32 minuta, ali je u poslednjoj četvrtini ispustila prednost.
NBA liga objavila je novi presek u izboru igrača za MVP titulu, a prema poslednjim informacijama srpski centar Nikola Jokić i dalje je favorit za prestižno priznanje.
Credit: Imagn Images / Sipa USA / Profimedia
Ostavite komentar