Večeras na Areni: Nema odmora, Jokić i ekipa protiv Njujorka

Denver Nagetsi dočekuju Njujork Nikse u 3č posle ponoći (AP1), u utakmici koja za domaće dolazi tačno u delu sezone kada više nema mnogo prostora za lutanje, a za goste kao nova provera protiv ekipe iz samog vrha NBA hijerarhije. Za Denver je ovo drugi korak u periodu koji realno može da definiše čitav završni deo regularne sezone, dok Niksi dolaze iz poraza od Oklahoma Siti Tandera, iz meča koji ih je istovremeno ohrabrio borbenošću i podsetio koliko je skupo kada protiv najboljih ekipa ne izdržiš svih 48 minuta. Zato ovaj duel nije samo sudar dve velike ekipe, već i utakmica koja može da pokaže ko trenutno ima više stabilnosti, više tela u rotaciji i više odgovora kada utakmica ode u tvrđi, zahtevniji tok.

Za Denver je najvažnije to što je protiv Los Anđeles Lejkersa konačno ličio na sebe u dobrom delu večeri. Nije to bila besprekorna partija, daleko od toga, bilo je praznog hoda, izgubljenih lopti i trenutaka u kojima su Lejkersi opasno prilazili, ali je utisak ipak bio drugačiji nego u mnogim prethodnim mečevima. Nagetsi su poveli od starta, nisu ispuštali kontrolu i dobili su baš ono što im je trebalo od tandema Nikola Jokić - Džamal Marej. Marej je eksplodirao rano, Jokić je preuzeo više kasnije, a možda i važnije od samih poena bilo je to što je Denver u većem delu meča prihvatio logiku utakmice, bez forsiranja i bez bespotrebnog bežanja iz onoga što ga čini najboljim. Kada je Jokić verovao “slaboj strani”, kada je lopta izlazila iz pritiska na vreme i kada su šuteri bili spremni, napad je disao mnogo prirodnije.

To je posebno važno u trenutku kada Adelman i dalje krpi rotaciju iz večeri u veče. Ova sezona Denvera stvarno jeste sezona improvizacija. Jokić je propustio deo mečeva koji kod njega gotovo nikada ne viđamo, Eron Gordon je dugo van ritma, Kemerun Džonson, Kristijan Braun, Pejton Votson i drugi su takođe imali svoje pauze, pa kontinuitet koji je ranijih godina bio zaštitni znak tima iz Kolorada ove sezone previše često puca. Baš zato ovaj naredni niz utakmica ima posebnu težinu. Nije poenta da Denver mora sve da dobije, nego da mora da pokaže jasan identitet protiv ozbiljnih protivnika. Pobeda nad Lejkersima bila je prvi korak. Duel sa Njujorkom sada traži potvrdu da to nije bio samo jedan dobar nalet, nego nešto što može da potraje.

Posebno će biti zanimljivo kako će Denver braniti centralne tačke napada Niksa. Džejlen Branson i Karl-Entoni Tauns su osovina oko koje se sve vrti, ali Njujork nije ekipa koja živi samo od dvojice igrača. Mikal Bridžes, Ou Dži Anunobi i Džoš Hart daju im dovoljno dužine, čvrstine i sekundarne kreacije da kazne svako preterano pomaganje. Branson je i dalje čovek koji diktira ton, sa 26.5 poena i 6.3 asistencije po utakmici, sposoban da iz pika ili izolacije napravi višak praktično ni iz čega. Tauns donosi 19.7 poena i 11.8 skokova, ali u ovom meču njegova vrednost nije samo u brojkama, već u tome što Jokića izvlači u različite tipove odbrane, tera ga da čita i šut spolja i igru licem ka košu, a pritom je dovoljno snažan da se nosi i u kontaktu.

Niksi su protiv Oklahome pokazali i ono najbolje i ono problematično. Vraćali su se, nisu se raspali kada je delovalo da meč izmiče kontroli, ali su ujedno tri četvrtine bili ispod ritma koji traže ovakve utakmice. Protiv fizički agresivne odbrane imali su ozbiljnih problema da uhvate ritam, Branson je dugo bio van utakmice, a napad je disao tek u naletima. To je važan detalj pred gostovanje Denveru, jer i Nagetsi u poslednje vreme pokušavaju da grade bolji defanzivni okvir, pre svega u pozicionim napadima. Nisu još došli do stare sigurnosti, ali postoje pomaci, posebno kada uspeju da zatvore obruč i da protivnika guraju ka šutevima sa kojima su spremni da žive.

Za Denver će zato mnogo zavisiti od toga ko je sve stvarno spreman i koliko može da pruži iz drugog plana. Ako se Eron Gordon vrati, to menja geometriju utakmice, jer njegov profil direktno utiče i na odbranu i na tranziciju i na to koliko Jokić mora da troši energiju na najteže fizičke duele. Ako Pejton Votson i Kemerun Džonson ostanu van stroja, onda Denver ponovo ulazi u priču u kojoj mora da vadi maksimum iz Džulijana Stroudera, Tim Hardaveja mlađeg, Brusa Brauna i ostatka sporedne rotacije. Protiv Lejkersa je to izgledalo dovoljno dobro. Protiv Niksa će kriterijum biti još stroži, jer Njujork ima više tela za kontakt, više krila koja mogu da menjaju i više načina da kazne loš balans.

Na kraju, ovo deluje kao utakmica u kojoj će ritam i skok biti bliži istini od pukih šuterskih serija. Denver će želeti da uspostavi svoj poznati napadački tok kroz Jokića i Mareja, da iz njihovog pika i serije uručenja izazove rotacije koje otvaraju šut spolja ili utrčavanja ka košu. Njujork će probati da utakmicu učini tvrdom, da Bransonovim kontrolisanim tempom uspori nalete domaćih i da preko Bridžesa, Anunobija i Harta fizički optereti Denverove spoljne opcije. Ako Nagetsi ponovo budu imali previše izgubljenih lopti i praznih minuta bez discipline, otvoriće gostima meč. Ako, ipak, potvrde ono što su pokazali protiv Lejkersa, da mogu da trpe pritisak, da ne siluju u posedima i da dobijaju kvalitetne minute od sporednih igrača, onda bi baš ovaj duel mogao biti još jedan signal da ulaze u pravi ritam u trenutku kada je to najpotrebnije.

Uživo: 3č posle ponoći,
Arena Sport Premium 1

Repriza: 7č ujutru,
Arena Sport Premium 2