Oni su najviše razočarali: Od kandidata za vrh do ekipe bez identiteta

Nakon što smo se osvrnuli na dosadašnji tok sezone Indijana Pejsersa, pisali smo i o veoma bledom izdanju Klivlend Kavalirsa u prvoj polovini tekuće sezone, a tema su ekipe koje igraju dosta ispod nivoa, odnosno znatno slabije u odnosu na očekivanja pre samog starta NBA 2025/2026 sezone. Nastavljamo u istom ritmu, sledi 3. pozicija, a mi ostajemo na Istoku i pozabavićemo se ekipom Milvoki Baksa, koji imaju neuspešnu sezonu iza sebe, ali ove godine izgledaju znatno slabije na prethodnu, u kojoj se, takođe, očekivalo više i koja je definitivno za zaborav. Kao i u slučaju Klivlend Kavalirsa, za neuseph Baksa zaslužan je tim Indijana Pejsersa, koji je u jednoj sjajnoj seriji slavio nakon 5 odigranih mečeva prvog kola doigravanja. Ekipa iz Viskonsina je u novu sezonu ušla sa nekoliko promena, za koje se verovalo da mogu da budu nadogradnja i osveženje u odnosu na prethodnu sezonu. Verovalo se, ali se nije i ostvarilo, barem ne za sada.

Bivši igrač Indijana Pejsersa, Majls Tarner, potpisao je minulog leta sa Milvoki Baksima ugovor vredan 107 miliona dolara i u tim je stigao kao zamena za veterana Bruka Lopeza. Očekivao se njegov ozbiljan doprinos u pohodu na vrh Istoka, ali nažalost, ekipa Doka Riversa nije dobila očekivanu širinu u napadu dolaskom centra, kao ni neki poseban kvalitet u odbrani, što se definitivno traži od ovog momka u tekućoj sezoni. Majls se, izgleda, uklopio u totalno sivilo ekipe, a ono što je neverovatno je činjenica da su gotovo sve njegove brojke gore od svih koje je beležio u prethodne tri sezone?! Dakle, poeni, skokovi, asistencije, procenti šuta iz igre i za tri poena, manji su, iako Tarner u tom periodu ima sličnu minutažu. Ono što može da zabrine sve u Milvokiju je to što pored Majlsa Tarnera ni Kajl Kuzma, ni Bobi Portis ne mogu da pronađu pravi ritam i ne doprinose ekipi koliko bi morali, a kao i Majlsu Tarneru, njihove brojke su opale u odnosu na prethodnu sezonu, a najveći problem Milvoki Baksa definitivno je Janis Adetokumbo i njegovo sve očiglednije nezadovoljstvo situacijom u kojoj se franšiza nalazi. Iako igra na jasnom MVP nivou, dominira iz večeri u veče i individualno radi sve što je do njega, utisak je da Baksi ne uspevaju da maksimalno iskoriste njegove najbolje godine, dosta se priča i o potencijalnoj razmeni u kojoj bi jedan od najboljih igrača lige učestvovao. Sve je počelo odlukom uprave da se pred početak sezone rastane sa Dejmijanom Lilardom, potezom koji se nije dopao Janisu, a nastavilo se nizom loših timskih izdanja i kulminiralo zvižducima koje je dvostruki MVP dobio od sopstvenih navijača, a bilo je i suza na licu sjajnog košarkaša. Takva atmosfera dodatno podgreva priču da Milvoki, umesto da gradi ekipu sposobnu za napad na titulu, rizikuje da protraći period u kojem ima jednog od najboljih igrača sveta u punoj snazi, što neminovno otvara pitanja o njegovoj dugoročnoj budućnosti u Viskonsinu.

Ako izuzmemo upravu, koja već godinama unazad, u najmanju ruku, ima diskutabilne poteze, jedan od glavnih krivaca slabih partija Baksa definitivno mora biti trener Dok Rivers. Milvoki Baksi imaju problema sa povredama, a prva zvezda ekipe, Janis Adetokumbo, propustio je već 14 utakmica. Na tih 14 mečeva trener Dok Rivers nije uspeo da podesi ekipu, a Baksi su bez svog najboljeg igrača imali čak 11 poraza i samo tri pobede. Ni sa grčkim reprezentativcem u timu nemaju mnogo sreće, a Milvoki je, ako gledamo broj poena u proseku, četvrta najgora ekipa lige, odmah iza Bruklina, Indijane i Sakramenta, a što se defanzivnog dela terena tiče, nalaze se na 16. poziciji, što je veoma loše ako imamo u vidu da Baksi u svojim redovima imaju dva elitna defanzivca. Ono što takođe ide na dušu trenera je to što njegova ekipa nema svoj identited i čini se, ako ne dođe do nekog veleobrta, da je ova sezona gotova za franšizu koja je, ne toliko davno, bila šampion lige.