Poludistanca ima novog kralja

Ko vam prvi pada na pamet kada čujete reč "poludistanca"? Da li je to Kobi? Majkl? Možda Kris Pol ili Kevin Durent. Karmelo Entoni i Alen Ajverson su svakako tu, a u prethdnoj deceniji? Rekao bih da je Demar Derouzan taj koji je nosio baklju i održavao poludistancu u životu. 

Od Stefove eksplozije, analitika je preuzela primat u NBA ligi i one, majstorske, duge dvojke potpuno su izašle iz mode. Timovi su se priklonili stilu igre u kojem se ili ide do samog obruča ili se šutiraju trojke. "Matematika" možda ima mesta u košarci, ali u tolikoj meri ne. Mišljenja sam da je nedostatak raznovrsnosti, kod većine ekipe, naštetilo estetici, ali i kvalitetu košarke. Prosto, gomilu trojki šutiraju i timovi koji nemaju individualce za tako nešto, čime postaju negledljivi, ali za njih bitnije, loši.

Srećom, neki manji uzorak pokazuje da se krug polako obrće i da se duge dvojke (polako) vraćaju u modu. Ne postoji uspešan plej-of tim, koji u svojim redovima nije imao igrača sposobnog da stvori dobar pogled prema košu sa poludistance. Kada se igra uspori, a odbrane utegnu, morate imati igrača koji će "izmisliti" poene, a ti šutevi obično dolaze iz zlatne sredine.

Pomenuli smo neke momke koji su tom sredinom vladali godinama, a jedan od njih je još uvek u samom vrhu. Šta više, Demar Derouzen nikada nije uzimao više šuteva sa poludistance - 8,4 po utakmici, uz 48.3% pogodaka. Ipak, "ubica" sa poludistance ove sezone je Gildžas-Aleksander, vođa Oklahome, jedan od najboljih igrača lige i ozbiljan kandidat za MVP nagradu. Kanađanin pogađa vrhunskih 53.8% svojih šuteva iz ovog regiona.  

Ako pogledamo detaljnije, Šej pogađa čak 60% šuteva uzetih između 3 i 5 metara od koša, što je apsolutno neverovatno. Da stavimo stvari u perspektivu, Kobi je, u svojoj jedinoj MVP sezoni, pogađao 45% šuteva sa iste distance. Što se Majkl Džordana tiče, nemamo veći uzorak,  jer je "play by play" era u kojoj su ove stvari počele da se prate krenula u sezoni 96/97, a Majk je tada, primera radi, pogađao 47% šuteva. Kevin Durent, koji je odigrao neverovatnu poentersku sezonu u 22/23, verovatno svoju najefikasniju, je sa razdaljine od 3 do 5 metara pogađao u 56% slučajeva. Među svim igračima lige koji uzimaju makar 10 dvojki u proseku, SGA je čak četvrti u ligi, sa 57.9% uspešnosti. Sam među divovima, jedini je bek među prvi 12 igrača na listi. Impresivno. 

Nema sumnje da je širina u napadu danas mnogo, mnogo bolja negoli u Kobijevo i Majklovo vreme, ali isto tako se ne može osporiti Šejovo majstorstvo. Dolazi do poludistance na sijaset načina, iz pika, igrom leđima, driblinzima lice u lice, a svaki je podjednako ubitačan.

Oklahoma, na krilima Šeja Gildžasa-Aleksandera, drži najbolji skor na Zapadu, sa ubedljivom prednošću. Način na koji igraju daje veru navijačima da će ove sezone, uz godinu dana dodatnog iskustva, uz Hartenšajna i Karuza kao nove defanzivne stožere, uspeti da preskoče par stepenika više i odu do velikog finala, prvi put od 2012. godine i čuvenog finala protiv Majami Hita.