Stiv Frencis: Od narko-dilera do jednog od najboljih igrača lige

Verujemo da je veiliki broj ljubitelja košarke itekako zapamtio majstora po imenu Stiv Frensis, momka koji je svojim fenomenalnim potezima oduševljavao navijače širom lige. Donosimo vam kratku priču o njemu.

Stiv je odrastao u Merilendu, tačnije u Takoma parku, nedaleko od glavnog grada Sjedinjenih Američkih Država. Za vreme njegovog odrastanja, tokom osamdesetih godina, na ulicama Amerike pojavio se krek, koji je uzeo ozbiljnog maha tih godina.

,,Kada sam imao samo 10 godina, bio sam zadužen da se javljam na telefon. Sedeo bih na ulici pored govornice i čekao na poziv. Kada god bi neko nazvao, podigao bih slušalicu. Javljali su se ljudi u vezi droge, prostitutki, a ja bih im rekao gde mogu da se nađu sa dilerima."

Stiv je, kao i solidan broj uspešnih košarkaša, odrastao bez oca, koji je bio u zatvoru zbog pljačke banke, zbog kojih je bio osuđen na 20 godina robije. I umesto u toplom domu, mladić je svoje vreme provodio pored telefonske govornice. I tako gotovo non-stop.

,,Kako mi je bilo dosadno, vreme sam provodio šutirajući košarkašku loptu na vrh telefonske govornice. Naime, skinuli smo deo krova sa te iste govornice, na kojoj je bilo mesta taman toliko da prođe jedna košarkaška lopta. Problem je bio što je rupa bila u obliku pravougaonika i morao bih idealno da bacim loptu, sa visokim lukom, kako bi ista imala šansu da prođe kroz obruč."

Hiljade i hiljade šuteva ispred govornice. Ispred govornice kod koje se krio kada god bi prolazili nastavnici iz škole, a posebno starija braća i majka, koji uopšte nisu ni slutili čime se Stiv ustvari bavi. Svi su mislili da je glavna okupacija ovog dečkića košarkaška lopta, jer je Stiv kasnije redovno igrao basket na ulicama Takoma parka, gde je pokazivao svoj veliki talenat, a nedugo posle je igrao i amatersku košarku. Kasnije je svoju telefonsku govornicu zamenio mestom na kom je prodavao drogu. 

,,Stajao sam na uglu, dilujući drogu svakodnevno. Bilo je užasno. Bio sam opljačkan sa uperenim pištoljem u mene bezbroj puta, isto toliko puta su me i prebili, ali ono što me je najviše plašilo, nije bilo oružje. To je bilo gotovo normalno. Najstrašnije stvari bila je droga. Igle, pajpovi... Razni ljudi su uzimali drogu, od medicinskih sestara, učitelja, poštara, a jedan od njih bio je i gradonačelnik Vašingtona. Bila je to apokalipsa zombija. To je bilo moje okruženje svakoga dana, svakog minuta."

Ono što je zanimljivo što se Stiva Frensisa tiče je da je u srednjoj školi odigrao tek dve košarkaške utakmice, jer je čak šest puta menjao školu u tom periodu. Majka mu je preminula kada je imao 18 godina. Košarka ga nije zanimala. Prestao je da je igra na ulici, kao i pomenutu amatersku košarku gde je bio izuzetno dobar. Bio je slomljen, a kasnije i izbačen iz škole.

Trener njegovog tima u amaterskoj košarci je bio ustvari spas za nesrćnog Stiva. Toni Lengli, policajac u penziji, jednog dana mu je prišao i rekao:

,,Viđaćeš iste momke na istim ćoškovima ulica, kako rade iste stvari. Godine će prolaziti, oni će raditi iste stvari svakoga dana, dok ti možeš da radiš nešto drugo."

Te reči su dugo odzvanjale u glavi ovog dečaka. Jedini način da se izbavi iz ludila bila je košarka. Jedan od trenera sa San Džasinta ga je zapazio u amaterskoj ligi i obećao mu mesto u timu. Veliki uticaj za njegovu karijeru je imala i Stivova baka, koja ga je ubedila da se bavi košarkom i na taj način se skloni sa ulice.

Frensis je napokon uspeo da pokaže svoj ogroman košarkaški talenat, te je na kraju završio na Merilendu, gde je imao fenomenalnu sezonu. 17 poena, 4.5 asistencije u proseku i isto toliko skokova, preporučili su ga Vankuver Grizlisima, koji su ga izabrali sa druge pozicije na draftu, za koje je odbio da igra zbog udaljenosti od Merilenda, ali i same činjenice da nije želeo da nastupa za klub u Kanadi.

Iako je bio na meti ozbiljnih kritika, trejdovan je u Hjuston Roketse gde se dokazao kao igrač, a gde je bio jedan od omiljenih igrača lige.

 

Ogroman broj talentovanih dečaka širom Sjedinjenih Država je, zbog nemaštine, imalo sličnu sudbinu kao i Stiv u svojim dečačkim danima. Ogroman broj njih je, nažalost, ostalo na ulici, dok je Stiv imao ogromnu sreću da je uspeo da se dočepa najbolje košarkaške lige na svetu. Nažalost, vrhunac njegove karijere nije trajao dugo i ostaće jedan od onih igrača za koje se priča da su mogli mnogo, mnogo više.