Kobi Brajant i nepravda iz sezone 2005/2006

U poslednjih dvadesetak godina bili smo svedoci fenomenalnih sezona pojedinih igrača. Lebron Džejms, Nikola Jokić, Kevin Durent, Rasel Vestbruk, Stef Kari i drugi, imali su sezone o kojima će se dugo pričati, ali partije Kobija Brajanta u dresu Los Anđeles Lejkersa iz sezone 2005/2006 su nešto posebno.

Lejkersi su te sezone, nakon kolapsa u prethodnoj takmičarskoj godini, kada su završili kao 11. na Zapadu, krenuli sa malo više ambicija, što govori i povratak Fila Džeksona na klupu tima iz Los Anđelesa. Bez Šekila O'Nila, koji se pred početak užasne sezone preselio na Floridu, gde se u Majamiju pridružio Dvejnu Vejdu, franšiza iz Los Anđelesa je imala težak zadatak da se konsoliduje i obraduje svoje navijače, koji su bili nezadovoljni izdanjima svojih ljubimaca iz prethodnih sezona.

Sve oči bile su usmerene na Fila Džeksona, koji te godine nije imao kvalitetan sastav za veće domete. Naprotiv, Lejkersi nisu mogli da se pohvale da imaju dobru startnu petorku, a kamo li pomoć igrača sa klupe, što bi jedna ozbiljna ekipa obavezno morala da poseduje. Nisu imali ništa od navedenog, ali su imali Kobija Brajanta.

Kris Mim, Smuš Parker, Kvame Braun, Brajan Kuk, Saša Vujačić, Devin Džordž, osamnaestogodišnji Endrju Bajnam... Bila su to samo neka od imena Kobijevih saigrača, a jedini vredan pomena, uz dužno poštovanje ostalima, bio je Lamar Odom.

Kobi Brajant je u to vreme bio u najboljim igračkim godinama i preuzeo je stvari u svoje ruke, jer nije imao saigrače ni blizu Šekovog kalibra, i bukvalno je sam odigrao tu sezonu, jednu od najboljih u istoriji lige. Sezonu u kojoj je radio gotovo nemoguće stvari, koju su Lejkersi isključivo i zahvaljujući njemu završili sa skorom 45-37.

Crna Mamba je te sezone eksplodirao! Odigrao je 80 utakmica, a završio je sa fenomenalnim prosekom od 35.4 poena, što je pre toga za rukom polazilo samo Viltu Čemberlejnu (čak pet puta), Majklu Džordanu, Riku Beriju i Eldžinu Bejloru. Imao je i 5.3 skoka, 4.5 asistencija, gotovo dve ukradene loppte po meču, uz 45% šuta iz igre.

6 puta je te godine ubacivao 50 i više poena, a neverovatnih 27 puta je išao na 40+ poena! U decembru te godine je sam samcijat isprašio Dalas Maverikse, ubacivši im 62 poena za samo tri četvrtine. Ono što je neverovatno je to da je Dalas za tri četvrtine ubacio 61 poen, jedan manje od Kobija Brajanta. Neverovatno! Bio je to Kobijev rekord karijere, ali ne zadugo...

 

Naravno, Kobi nije planirao da stane. Samo mesec dana kasnije u Stejpls centar su stigli Toronto Reptorsi, a publika je prisustvovala istorijskom događaju i monstruoznoj partiji njihovog ljubimca. Brajant je ubacio 81 poen, što je drugi najveći broj postignutih poena jednog igrača na meču iza Viltove ,,stotke" iz 1962. godine.

 

Nakon nestvarne partije, o kojoj se i dan-danas priča, Kobi je nastavio da rešeta i pali mrežice protivničkih ekipa, a u aprilu te godine je imao prosek od 41.6 poena po meču, uz 51% šuta iz igre i 41.3% šuta za tri poena.

Ono što ni danas mnogima nije jasno je kako nakon 62 poena za tri četvrtine, nakon 81 poena Torintu, 35.4 poena u proseku Kobi Brajant, pored titule za najboljeg strelca lige, nije bio najkorisniji igrač te sezone?! To priznanje pripalo je igraču Finiks Sansa, Kanađaninu Stivu Nešu.

Neš, najkorisniji igrač iz prethodne sezone, beležio je dobre brojke i te godine, a Finiks je završio na drugoj poziciji Zapadne konferencije, sa skorom 54-28. Za razliku od Kobija, koji je, ponovićemo, imao samo Lamara Odoma pored sebe, Neš je imao ozbiljnu podršku Šona Meriona i Amarea Stodemajera, a ni 18.8 poena u proseku, 10.5 asistencija i 4.5 uhvaćenih lopti nije ni blizu Kobijevim prosecima, iako su proseci sjajnog plejmejkera bili impresivni.

U plej-ofu nije mogao sam. Kobi i Lejkersi su ispali upravo od Finiksa, u prvom kolu doigravanja nakon 7 odigranih mečeva, iako su imali veliku prednost od 3-1. Svakako ostaje velika enigma, kao i, čini se, ogromna nepravda prema Kobiju Brajantu, što te sezone nije izabran za najkorisnijeg igrača lige, iako je svojim nestvarnim partijama i dostignućima to definitivno zaslužio.