(VIDEO) Ko je Pet Spenser, lik koji je zaludeo Voriorse?

Putanja Peta Spensera nastavlja da fascinira NBA fanove. Nekadašnja zvezda koledž lakrosa, a danas bek Golden Stejt Voriorsa, prolazi kroz najmoćniji period karijere i iz dana u dan dokazuje da nije nikakav eksperiment, niti prolazna priča. Sa 52 poena u tri utakmice Spenser je odbacio sve sumnje – radi se o ozbiljnom košarkašu, NBA kalibra.

Razlog zbog kojeg su na Spensera gledali pomalo i s podsmehom je taj što se na koledžu košarkom bavio samo godinu dana, i to ne prvu, kao što je slučaj kod 99% igrača u ligi koji su odigrali samo sezonu u NCAA, već petu. Prve četiri godine bavio se kao što rekosmo lakrosom, to jest, ne samo bavio, već postao i legenda tog sporta, jedan od, ako ne i najbolji u istoriji.

Prelazak na košarku u petoj godini koledža nije slučajnost, Spenser je više puta izjavio da je narandžasta lopta njegova prva i jedina prava ljubav. On je dodatnu, petu godinu (ostvario pravo zbog korone) proveo na Nortvesternu, gde je odigrao dovoljno dobro kako bi zaradio ugovor u Hamburgu, ali je veoma brzo shvatio da će do svog sna teško kroz evropsku košarku, pa se vratio u Ameriku i razvojnu ligu, te potpisao ugovor sa Santa Kruz Voriorsima.

Kvalitet koji je pokazao u “G” ligi doneo mu je desetodnevni ugovor, koji se momentalno nije pretvorio ni u šta veće, ali je Spenser ponovo odlučio da istraje. Uzeo je manje novca nego što bi dobio u Evropi ili Aziji, i ostao u razvojnom timu Ratnika, gde se konačno izborio za dvosmerni ugovor. U premijernoj sezoni sa “prvotimcima” nije zaradio velike minute, ali je “bljesnuo” par puta, imao određeni doprinos i u plej-ofu, te nije bilo sumnje da će dobiti još jedan dvosmerni ugovor, ali Pet je želeo više.

Odsustvo Stefena Karija otvorilo mu je vrata za tako nešto, a Spenser na njih nije ušao, već proleteo, bez turnke zadrške. U Filadelfiji je pokazao da može da kontroliše igru svog tima, iako su nesretno izgubili, a u Klivlendu doživeo mini-eksploziju i, u odsustvu Džimija Batlera i Drejmonda Grina pride, potvrdio da može da bude i jedan od lidera ekipe: 19 poena, 7 asistencija, te ključni potezi u završnici i emotivne reakcije koje su podigle i saigrače, uz sada već kultno „I’m that motherf---er!“

 

 

Stiv Ker je bio direktan:

„Pet je taj tip igrača. Takmičar je, mnogo je popravio šut i danas je prava pretnja. Nikad neće biti Stef, ali je pouzdan, i to je ono što se računa. Njegov trener je shvatio da je Pet taj “motherf---er”, mislim da je to svima postalo jasno.“

Saigrači ga obožavaju. Njegova glad, impuls, način na koji nosi ekipu - sve je postalo neophodan deo identiteta Voriorsa u utakmicama bez Karija. Golden Stejt bez Stefa često nema igrača koji može da napravi prednost iz driblinga. Spenser tu blista, iako na prvi pogled to ne biste očekivali. Njegov instinkt napadača iz lakrosa pretvorio se u sposobnost da razbije presing, pročita odbranu i napadne prostor. On ide tamo gde drugi oklevaju. Ker mu veruje jer zna da ne preza ni od koga. Stil igre i vatra uneli sa kojom igra su ono što je ekipi nedostajalo: pritisak na odbranu, hrabrost, brzinu i emocionalni naboj.

U poslednjim mečevima, Spenser je davao 16 poena po utakmici uz 59 odsto šuta, uz seriju viralnih trenutaka, od pomenutog  „I’m that motherf---er!“ do gestova prema protivničkim navijačima.

 

 

Iako je postao ključni deo rotacije, Spenser je i dalje na dvosmernom ugovoru i limitiran na 50 aktivnih utakmica. Voriorsi bi želeli da ga pretvore u standardan ugovor, ali to zahteva finansijske manevre i korekcije rostera radi izbegavanja druge “kecelje”.

Stef Kari je propustio prošlih pet utakmica, to je otvorilo prostor za Peta, ali najbolji igrač u istoriji franšize se vraća na teren u petak, pa se postavljalo pitanje šta će se desiti sa Spenserovim minutima, na šta je Stiv Ker veoma brzo i konkretno odgovorio:

„Moram da ga igram. Pobedujemo, a on je veliki deo toga.“

Sam Spenser je ostao skroman: „Ker mi ne duguje razgovor. Cela moja karijera je zasnovana na tome da budem spreman.“

I nije kao da pišemo o mladiću, radi se o 29 godina starom čoveku, na njegovom mestu većina bi se predala i zaradu potražila na drugom mestu, ali njegova priča nije samo simpatična anegdota, to je put igrača koji odbija da odustane, koji se bori sa percepcijom ljudi, sa ugovorom, sa igračem ispred sebe… i pobeđuje. Put raskrčen isključivo kroz rad i upornost, možda i tvrdoglavost. Uspeo je da se izbori mimo svih očekivanja, da preskoči sve prepreke. Gotovo filmska, holivudska priča, a najbolje od svega? Nastaviće se.